Trava visoka gotovo do struka, staze koje se jedva naziru, razbacano smeće i gomila otpada već na ulazu – tako, prema svedočenjima građana, ovog leta izgleda groblje u Mošinom Gaju. Istini za volju, mnogi čitaoci javljaju se našoj redakciji, ogorčeni zbog stanja i na gradskim kraljevačkim grobljima.
M. V. sa Bunjačkog brda došla je da obiđe grob nedavno preminulog supruga, ali je umesto vremena provedenog u miru najpre morala da pronađe način da do grobnog mesta uopšte stigne.
– Ovo je strašno. Prvo uopšte nisam mogla da nađem gde je grob. Sve je obraslo u travu, cela staza kojom se prilazi. Trava je toliko visoka da ne možete ni da vidite kuda hodate. Prvo sam morala da utabam travu da bih uopšte nekako mogla da priđem. Da ne pričam o tome da je uz to i smeće na sve strane i užasan smradod otpada. Ne sećam se da je ikada bilo ovako, čini mi se da je ove godine najgora situacija kada je reč o održavanju ovog groblja – priča ona.
Pored zaraslih površina, kaže, problem predstavlja i smeće.
– Nešto sam načula da su postavili kamere tu gde se odlaže otpad, ali nisam sigurna u to, jer smeća ima više nego ikad. Građani koji dođu ovde da raskrče travu sa grobova ne znam ni
gde bi mogli da odlože pokošenu travu, uvelo cveće i drugi otpad, tako da je kompletna slika zaista užasna – navodi naša sagovornica.
„Možemo da uredimo grob, ali ne i celo groblje“
Da je potrebno ozbiljnije i redovnije održavanje groblja, smatraju i drugi građani koje smo zatekli dok su sređivali grobna mesta članova svojih porodica.
– Mi se trudimo da uredimo ono što je naša obaveza, ali ne možemo sami da kosimo prilaz, staze i zajedničke površine groblja – kaže jedan od njih.
Drugi sagovornik smatra da sličnih problema ima i na pojedinim delovima Gradskog groblja.
– Mislim da ništa bolje nije ni na Gradskom groblju, Novo groblje se održava, a na
starom je isto ovako – smatra on.
Razlika je, međutim, u tome ko je formalno zadužen za pojedina groblja.
– Naše preduzeće ima obavezu košenja zelenih površina, održavanja sadnica i drvoreda, čišćenja i pražnjenja korpi za otpatke, kao i čišćenje i održavanje objekata, staza i glavnih saobraćajnica na grobljima. Sa druge strane, zakupci grobnih mesta zaduženi su za uređenje prostora u okviru grobnih mesta, kao i nadgrobnih spomenika. Ostala groblja su u nadležnosti mesnih zajednica, samim tim i groblje u Mošinom Gaju – pojašnjava Nikola Đurišić, rukovodilac radne jedinice Gradsko groblje pri JKP „Čistoća” Kraljevo.
Održavanje zavisi od mogućnosti mesne zajednice
Meštani kažu da su se ranijih godina povremeno sami organizovali i prikupljali novac kako bi angažovali nekoga da pokosi travu. Takvo rešenje može privremeno da popravi stanje, ali održavanje groblja tada zavisi od broja stanovnika, njihove finansijske mogućnosti i spremnosti da se iznova organizuju.
To je posebno teško u prigradskim i seoskim sredinama sa sve starijim stanovništvom i velikim brojem porodica čiji naslednici više ne žive u mestu. Građani zato smatraju da pitanje groblja ne bi smelo da se rešava tek nekoliko dana pre Zadušnica ili onda kada trava potpuno prekrije staze, već kroz unapred utvrđen plan košenja, odvoženja otpada i nadzora.
A. P.
Različiti sistemi u gradovima Srbije
Zakon održavanje i uređivanje grobalja prepušta lokalnim samoupravama, koje svojim odlukama određuju ko će obavljati te poslove. Oni mogu biti povereni javnom ili drugom preduzeću, ali i mesnoj zajednici.
Zbog toga praksa nije ista u svim gradovima, pa ni na svim grobljima unutar jednog grada.
U Beogradu korisnici plaćaju naknadu za zakup, uređenje i održavanje, kojom su, između ostalog, obuhvaćeni zajednički putevi i staze, zelenilo, česme, rasveta i čistoća groblja. Uređenje pojedinačnog grobnog mesta ostaje obaveza njegovog korisnika.
U Novom Sadu JKP „Lisje“ obavlja sahranjivanje i održavanje gradskih i dela prigradskih grobalja, uz naknade za korišćenje i održavanje. Građani mogu posebno da ugovore i uređenje samog grobnog mesta.
Takvi modeli podrazumevaju jasno određenog upravljača, redovno finansiranje i mogućnost da građani znaju kome treba da prijave problem. Na grobljima koja su poverena mesnim zajednicama, odgovornost samo formalno postoji.
Ko kontroliše da li je groblje uređeno?
Pored pitanja ko je nadležan, ostaje pitanje kome građani mogu da prijave da staze nisu prohodne? Postoje li minimalni standardi koje svako groblje na teritoriji Kraljeva mora da ispuni, bez obzira na to ko njime upravlja? Za građane koji dolaze na groblje u Mošinom Gaju, ali i na mnogo druga prigradska i seoska groblja, problem odavno postoji i vrlo je konkretan. Ne očekuju građani, kako ističu, da neko umesto njih uređuje grobna mesta njihovih porodica. Traže da zajedničke staze budu prohodne, trava pokošena, a otpad redovno uklonjen.
Kraljevčaninu Vladanu Zečeviću na groblju u Mošinom Gaju sahranjena je sestra:
– Tri dana sam proveo čisteći smeće i krčeći vrzinu oko groblja u Mošinom Gaju. Za to vreme zatekao sam troje ljudi koji donose smeće na divlju deponiju. Pokušao sam da im objasnim da ne bacaju tu. Mada mi je odmah bilo jasno da će sve biti uzalud, pokušavao sam da nađem neku reč koja bi ih odvratila. Džabe, rezon takvih je: „Svi bacaju…” i – „nekad su tu bili kontejneri”. E sad, pošto ne vredi lepo objasniti, a kako smo mnogo glup i sujeveran narod, došao sam na ideju da umesto „ne bacaj smeće” odštampam neke table sa kletvama tipa „osušuće ti se ruke ako baciš”, „pojeli te pacovi”,„poskoci te budili”…
Dostojanstvo jednog ovakvog mesta ne bi smelo da zavisi od toga da li će se nekoliko meštana tog meseca dogovoriti i sakupiti novac za kosidbu.
M. M. D.
Pre oko 10 godina smo zbog ovih istih problema na tom grobju preko fejsbuk grupe javno prozvali direktora čistoće i predsednika mesne zajednice i digli prašinu kako da se to reši. Pazite, već pre 10 godina.
Čim su bili prozvani, kontaktirali su nas da se kao dogovorimo. U kontaktu je posredovala lokalna novinarka za koju nam je kasnije postalo jasno da joj uopšte nije bilo u interesu da se problem reši da već nas smiri tobože svojim interesom za priču i time pomogne svom prijatelju, tadašenjem direktoru čistoće, da sa sebe skine “vrelinu” i poviku . Od priloga niti priče u medijima ubrzo nije bilo ništa a “rešenja” i izjave su bile sledeće, parafraziraću šta nam je tada bilo rečeno, preneto i savetovano.
– Direktor mesne zajednice: “Organizujte se i predložite građani šta da radimo a mi smo uz vas”.
– Direktor čistoće:1) ” Na ovom mestu nije dozvoljeno da bude kontejner (iako je godinama pre toga bio pa je premešten verovatno na mesto od nečijeg većeg intresa) a mi od svojih para plaćamo da dođe mašina koja to počisti kad se to skupi, tako da mi vama činimo uslugu.” Apsurdna izjava.
2) “Ugradite kamere jer mi to ne smemo pa prijavljujte kada nekog snimite da baca smeće”. Neki su to i uradili i suočili sa pretnjama i fizičkim nasrtanjima onih koji su bili prijavljivani i plaćali kazne.
3) “Ja nemam pare da moje ekipe mogu da pojedinačno izbacuju smeće od dvorišta do dvorišta” “Što se inače radi u većini delova grada, a čime bi se inače smanjilo opterećenje pojedinačnih kontejnera i formiranje deponija oko njih.
4) “Pozovite komunalnu policiju pa se žalite njima, mi sa tim nemamo ništa” A ko je uopšte zvao komunalnu policiju, zna kako ona funkcioniše. Ljudi prime prijavu, ne zameraju se nikome niti nešto iniciraju, a i zašto bi jer primaju dobru platu.
Tako da, broji se preko 10 godina da sačekamo da nam neko kaže gde se to odlaže smeće sa ovog groblja, kako mogu da se bez nadzora prodaju grobna mesta i širi groblje tako što neko iščupa ogradu, sahrani pokojnika do drenažnog kanala ulice pa ogradu vrati,za to ne odgovara i tome slično.
Dok u milionskoj Americi po jedna patrolna kola stoje noću sa svetlima spremnim da se upere u kontejner i kada vide da neko baca smeće van svoje kuće, nateraju ga da to smeće vrati i baci tamo odakle ga je uzeo i uz to naplate debelu kaznu.
Suština je da su više manje svuda po zemlji, pa i ovde, javne službe uglavnom prepune partijskih nesposobnjakovića i polupismenih uhljeba koji se rotiraju zavisno od vlasti, lokalnih i ličnih interesa.
A istovremeno je vlasti u interesu da se anarhija i bezakonje održava jer ako bi vršila sprovođenje zakona, izgubila bi “simpatije” među izgrednicima i zagađivačima koji će joj svojim glasovima sačuvati, inače klimave, mandate na sledećim izborima. Ovako, prećutno ih ohrabruje da rade šta hoće. To je “demokratija” i slobodna zemlja na srpski način.
Uz to, potpuno je neverovatno da danas u jednoj zemlji u Evropi ne postoji adekvatan program za reciklažu i segregaciju otpada što bi takođe izuzetno olakšalo uklanjanje i odlaganje. Ali je razlog tome verovatno to što je reciklaža trenutno nepopularan posao ovde koji ne može da dobije stimulaciju države jer ona ulaže samo u one tajkunske poslove od kojih sama ima korist, a već nam je jasno kako to funkcioniše.
I tako, do sledećih 10 godina, kada ćemo ponovo da čitamo o ovom problemu na ovom mestu, u nekom novom članku.
Ne odrzava se ni gradsko grobje,to je sramota sta se radi.Svako donosi sta hoce,sadi sta hoce,postavlja sklepane klupe,lom,smeće oko grobova.Na ulazu u novo groblje kapela je pretvorena u neki magacin sa lomom,kolicima,gvožđem i cementom .Užas.
Ne održavaju se ni gradska groblja , visoka trava , djubre svuda okolo …..užas
Nazalost ni na Novom groblju nije bolje! Jutros sam isla ocu na grob i u pojedinim delovima kao kroz dzunglu da se probijam. Na sta ide novac koji dajemo za godinje odrzavanje???
Stvarno je strasno!
I zalosno!