„Da li je moguće da se posle više od dva i po meseca od početka vakcinacije u Srbiji, neko setio da mi iz javnog zdravlja treba da realizujemo zdravstveno promotivnu kampanju? Zašto se tek sada, a posle „uspešne“ političke kampanje za imunizaciju planira aktivna zdravstveno promotivna kampanja?“
Ovih dana do mene stiže imejl sa potpisom koleginice koja je visoko pozicionirana u Ministarstvu zdravlja, sa nezvaničnim obaveštenjem da planiraju da počnu sa aktivnom kampanjom za masovnu imunizaciju i da je „kako bismo postigli što bolji obuhvat vakcinacije potrebno da se svi instituti i zavodi za javno zdravlje aktivno uključe u kampanju.“
Čitam više puta, jer je kraj radnog vremena, pa sam malo umorna i ne mogu da verujem.
Da li je moguće da se posle više od dva i po meseca od početka vakcinacije u Srbiji, neko setio da mi iz javnog zdravlja treba da realizujemo zdravstveno promotivnu kampanju?
Da nemam ove godine života (malo više od po’ veka), a takođe i malo više od četvrt veka radnog iskustva u javnom zdravlju, da se već godinu dana ne nalazimo u iscrpljujućoj atmosferi pandemije Kovida 19, možda na to i ne bih reagovala.
Naviru mi već davno postavljena pitanja:„Gde su toliki stručnjaci iz oblasti preventivne medicine, kolege koji su radno aktivni, a ne penzioneri? (uz sve uvažavanje i respekt za njihov doprinos) Ko donosi nelogične odluke, a ko samo izvršava naredbe i negoduje u sebi ili naglas? Zašto se ne poštuje i ne uvažava struka?
Zašto se tek sada, a posle „uspešne“ političke kampanje za imunizaciju planira aktivna zdravstveno promotivna kampanja? Zašto…
Ali ne mogu više da se pravim naivna i „blesava“ i da mislim da je to normalno, dok moje kolege i saradnici na svakom koraku postavljaju ova i slična pitanja, deleći patnju sa svojim sugrađanima, bilo da su oboleli ili im je neko stradao od virusa, ili su u hroničnom strahu da se sami ne razbole. To je samo jedan od strahova za zdravlje, ali tu su istovremeno i ostali ništa manji: za posao, egzistenciju, budućnost, goli život.
Hoće li neko glasno i jasno da kaže da greše, zato što nisu kompetentni, zato što ne znaju kako se upravlja epidemijom, a uporno ignorišu i marginalizuju one koji to znaju, zato što epidemiju koriste u političke svrhe i ličnu promociju?
Znam da neće, kao što već desetak godina znam da su nas iz javnog zdravlja „pustili niz vodu“ i poručili da se snalazimo sami kako znamo i umemo. Država i onako minimalno izdvaja za prevenciju, a priča o njenom značaju je, nažalost, samo deklarativna.
Primera radi izdvajanja za preventivu su 2012. godine bila 19,5 odsto ukupnog budžeta za zdravstvo, a ove godine je to tek nešto više od 4 odsto.
Da nije tako imali bismo bolje pokazatelje zdravstvenog stanja stanovništva u smislu većeg broja porođaja, a manjeg pobačaja, manjeg broja deformiteta kod dece i poremećaja ponašanja kod mladih, manje rasprostranjenosti bolesti zavisnosti, (pušenja, alkoholizma, narkomanije, zavisnosti od kockanja, interneta…) i na kraju manjeg obolevanja i umiranja od bolesti koje se mogu prevenirati, a to je većina hroničnih nezaraznih bolesti, a najviše bolesti srca i krvnih sudova (KVB) i maligne (tumori).
Sigurna sam i da na novu zgradu kraljevačkog Zavoda za javno zdravlje ne bismo čekali više od deset godina.
Ne mogu više da zabijam „glavu u pesak“ i slušam i verujem u ono što pričaju oni koji sigurna sam ni sami ne veruju u to. Razlika je što oni ne shvataju da se ove greške plaćaju glavama nevinih ljudi koji su poverovali da je ovo samo „smešni virus“ koga treba kao takvog ignorisati.
Na kraju se pitam da li smo kroz dugogodišnje ulaganje u školovanje i usavršavanje ka cilju da na najbolji način obavljamo najhumaniji poziv na svetu i budemo u službi unapređenja i očuvanja zdravlja ovog naroda, izgubili sposobnost da branimo svoj stručni stav i mišljenje uvek i na svakom mestu, da budemo složni i solidarni u svom esnafu i pre svega budemo ljudi, iskreni prema sebi i drugima.
Iskreno, ne verujem da će ove mere koje su trenutno na snazi mnogo pomoći u suzbijanju epidemije, uostalom u to sumnjaju i oni koji su ih doneli, ali vas molim da ih poštujete i da se što pre primite vakcinu koja vam je dostupna, nosite maske i smanjite sve kontakte koji nisu neophodni.
U iščekivanju da neko da zeleno svetlo da kampanja za masovni imunizaciju krene, čuvajte se…
prim.dr Dragana Tendjera Milićević,
specijalista socijalne medicine
Sve ste lepo napisali…pametnom dosta 👌👍
Svaka reč Vam je na mestu, Dr. Dragana. Nisam iz struke, ali sam na svojoj koži osetila da naše zdravstvo ni pre Korone nije radilo kako treba, a tek sada… Oca sam izgubila pre
mesec dana ne od, već ZBOG Korone, jer godinu dana nije mogao kod kardologa i nefrologa a bio je hroničan bolesnik. Da ne objašnjavam detalje koji su bolni, a znam da ih je većina naših sugrađana doživela. Problem je u organizaciji našeg zdravstva veliki već dugo, a elektronsko zakazivanje je unelo još veću pometnju od “ručnog” . Ja kao operisani pacijent više od dve godine ne uspevam da dobijem termin kod svog specijaliste. Među prvima sam na portalu prijavila sebe i celu užu i širu porodicu i prijatelje, i svi su čak i revakcinisani, osim mene, jer sam na dan kada je trebalo da dobijem vakcinu, dobila pozitivan test na COVID 19. Sada ću se ponovo prjiaviti, ali ne zbog kampanje, već što smatram da je vakcina najveće naučno dostignuće u borbi protiv mnogih bolesti. Ne zanima me da li će se Vučić vakcinisati ili ne, čovek treba da uradi ono što smatra da je dobro za njega.
Bravo
Neko mora da bar progovori o problemu da uspavane probudi i u struci i u okruženju.
Kada bi svako radio svoj posao na pravi način i u pravo vreme, sigurno ne bismo bili u ovom problemu.
Poštovana Radmila, svaki Vaš i drugi komentari koji su u skladu sa objavljenim uslovima komentarisanja – nalaze se ispod tekstova koji su komentarisani. Srdačan pozdrav, redakcija Kruga
Pitanje za Portal gde I kada objavljujete bec poslate komentare? Zasto onda komentarisati?