„Da li ću dobiti karcinom jer ga je imao moj roditelj?“ pitanje je koje onkolog čuje skoro svakodnevno. Odgovor je složeniji nego prosto da ili ne – geni igraju ulogu, ali daleko od toga da su jedini, ili čak najvažniji, faktor kod većine pacijenata.
Uloga gena u nastanku karcinoma
Karcinom nastaje kada ćelija nakupi mutacije koje joj omoguće nekontrolisano deljenje. Te mutacije nastaju na tri osnovna načina:
- Nasledne (hereditarne) – mutacija je prisutna u svakoj ćeliji organizma od rođenja, prenesena od roditelja. Ovo objašnjava samo 5 do 10 odsto svih karcinoma.
- Stečene tokom života – nastaju usled starenja, izlaganja kancerogenima, kao što su duvanski dim i UV zračenje, hronične inflamacije ili slučajnih grešaka prilikom deobe ćelija. Ovo je uzrok velike većine, oko 90 odsto slučajeva.
- Kombinacija – nasledna predispozicija koja sama nije dovoljna za razvoj bolesti, ali u kombinaciji sa faktorima životne sredine značajno povećava rizik.
Drugim rečima, geni određuju podložnost, a ne sudbinu. Čak i kod nasledne predispozicije, da li će se i kada bolest razviti najčešće zavisi i od drugih, dodatnih faktora.
Da li porodična istorija znači da ćemo sigurno oboleti?
Ne. Porodična istorija karcinoma povećava verovatnoću, ali ne predstavlja garanciju. Postoji razlika između:
- sporadičnog grupisanja slučajeva u porodici – nekoliko obolelih srodnika, ali bez obrasca koji ukazuje na nasledni sindrom, što može biti posledica činjenice da je određeni tip karcinoma čest u opštoj populaciji, slučajnosti ili zajedničkih faktora životne sredine, i
- pravog naslednog sindroma – obrazac koji uključuje više generacija, oboljevanje u mlađoj životnoj dobi nego što je tipično, više tipova karcinoma kod istog srodnika ili karakterističnu kombinaciju tipova tumora u porodici, kao što su karcinom dojke i jajnika.
Samo drugi obrazac realno ukazuje na potrebu za genetskim testiranjem. Većina porodica sa „nekoliko slučajeva karcinoma“ nema nasledni sindrom, već je to odraz činjenice da je karcinom, statistički, čest u opštoj populaciji.
Ko treba da razmisli o genetskom testiranju?
Genetsko testiranje nije, niti treba da bude, opcija za svakoga. Ima smisla razmotriti ga kod osoba koje imaju:
- karcinom dojke ili jajnika dijagnostikovan pre 45–50. godine,
- više srodnika sa istim ili povezanim tipom karcinoma, na primer karcinomom dojke i jajnika, ili kolorektalnim i endometrijalnim karcinomom u istoj porodici,
- karcinom prostate udružen sa karcinomom dojke ili jajnika u porodici,
- već potvrđenu mutaciju kod nekog od bliskih srodnika,
- retke ili specifične tipove tumora koji se češće javljaju u kontekstu naslednih sindroma,
- ličnu dijagnozu metastatskog karcinoma kod koje rezultat testiranja može direktno uticati na izbor terapije.
Odluku o tome da li je testiranje opravdano donosi onkolog ili genetski savetnik na osnovu detaljne porodične anamneze, a ne sam pacijent samo na osnovu opšte zabrinutosti.
Molekularna epidemiologija
Molekularna epidemiologija povezuje genetiku, izloženost faktorima rizika iz životne sredine i ishode bolesti na nivou populacije.
Umesto da posmatra samo „ko je oboleo“, ona istražuje zašto – koje kombinacije genetske predispozicije i spoljašnjih faktora, kao što su pušenje, ishrana, infekcije i zagađenje, najviše povećavaju rizik za određeni tip karcinoma, kod koje populacije i u kojoj meri.
Saznanja iz ove discipline direktno oblikuju savremene preporuke za prevenciju i skrining – na primer, zašto se skrining kolorektalnog karcinoma preporučuje ranije kod osoba sa određenim genetskim profilom ili zašto je prestanak pušenja posebno važan kod osoba sa nasleđenom predispozicijom za karcinom pluća.
Uloga personalizovane medicine u lečenju karcinoma
Ovo je oblast u kojoj je uticaj genetike danas najkonkretniji.
Analiza genetskog profila tumora – ne samo naslednih mutacija već i onih koje je tumor stekao tokom razvoja – onkologu može da pokaže:
- koji ciljani lekovi mogu biti efikasni – na primer, kod karcinoma pluća mutacije u genima EGFR, ALK ili ROS1 mogu otvoriti mogućnost ciljane terapije umesto, ili pored, klasične hemoterapije,
- da li je tumor kandidat za PARP inhibitore – terapiju koja je posebno efikasna kod tumora sa BRCA mutacijom, naslednom ili stečenom u samom tumoru, uključujući karcinome jajnika, dojke, pankreasa i prostate,
- procenu TMB i MSI statusa tumora, koji mogu pomoći pri odlučivanju o primeni imunoterapije.
Ovaj pristup – lečenje prilagođeno genetskom profilu konkretnog tumora, a ne samo njegovoj lokalizaciji – razlog je zbog kojeg se danas kod sve više pacijenata, posebno onih sa uznapredovalom bolešću, radi proširena genomska analiza tumora pre odabira terapije.
Genetsko testiranje može pomoći u prevenciji karcinoma
Kada se kod nekoga potvrdi nasledna mutacija koja povećava rizik, to saznanje otvara nekoliko konkretnih mogućnosti:
- Personalizovan, raniji skrining – umesto da se čeka starosna dob predviđena za opštu populaciju, praćenje počinje ranije i sprovodi se češće.
- Kaskadno testiranje porodice – kada se mutacija potvrdi kod jedne osobe, zdravi srodnici prvog stepena imaju mogućnost da provere da li i sami nose istu mutaciju, čak i bez ikakvih simptoma.
- Preventivne opcije – kod nekih naslednih sindroma razmatraju se i preventivne mere, kao što su intenzivnije praćenje ili, u određenim slučajevima, preventivna hirurgija, uvek nakon detaljnog razgovora o koristima i rizicima.
„Važno je naglasiti – cilj genetskog testiranja nije da unese strah, već da omogući plan, baziran na stvarnom riziku, umesto na nagađanju“, ističe dr sc. med. Luka Jovanović.
Poruka za čitaoce
„Geni su deo slagalice nastanka karcinoma, ali retko su cela slika. Za većinu ljudi, najveći uticaj na rizik i dalje imaju faktori koje mogu sami da menjaju – ishrana, pušenje, fizička aktivnost, redovni pregledi. Genetsko testiranje ima ogromnu vrednost, ali za one kod kojih porodična istorija i klinička slika realno ukazuju na nasledni rizik. Razgovor sa onkologom o porodičnoj anamnezi je prvi i najvažniji korak da se utvrdi da li je, i kakvo, dodatno testiranje uopšte potrebno“, poručuje dr Luka Jovanović.
*autor dr Luka Jovanović, specijalista je radijacione onkologije u Beogradu, sa višegodišnjim radnim iskustvom.
izvor Stetoskop Info
