Iako je u košarci postigla zavidne uspehe, ovaj sport nije bio njeno prvobitno opredeljenje, jer joj se najviše sviđao fudbal, ali je trenirala i odbojku, rukomet i atletiku
Zlato na Evropskom prvenstvu 2015. godine, bronza na Olimpijskim igrama u Riju, bronza na Evropskom prvenstvu u Beogradu 2019, zlato na Evropskom prvenstvu u Španiji 2021. godine, istorijska su dostignuća koja je Nevena Jovanović postigla sa reprezentacijom Srbije. Olimpijske igre u Parizu možda su označile kraj njene igre u nacionalnom dresu, ali nikako i svega onoga što i dalje može da pruži reprezentaciji.
– Oprostila sam se od reprezentacije, ali tu sam, mogu da igram još koju sezonu. Imam želje i volje i, što je najvažnije, zdravlje me služi. Za sada još uvek ne znam koji će to klub biti. Imam nekoliko ponuda, pa ću razmisliti. Što se reprezentacije tiče, volela bih, i razgovarala sam sa selektorkom Marinom Maljković, da ostanem deo reprezentacije imajući u vidu koliko sam dugo njen član i da pomožam na bilo koji način koji bude bio potreban sa moje strane – kaže Nevena.
Iako košarkašice na Olimpijskim igrama u Parizu nisu ostvarile plasman kakav su priželjkivale, Nevena kaže da je igranje za nacionalni tim najveća radost i privilegija svakog igrača i da su to momenti u karijeri koje će zauvek pamtiti:
– Moji najdraži momenti u karijeri su vezani za reprezentaciju. Ako bih izdvojila neke koji su mi najlepši, to bi bile Olimpijske igre u Riju i osvajanje bronzane medalje, kao i Evropsko prvenstvo u Španiji 2021. kada smo ih pobedile na njihovom terenu i uzele zlato.
Iako su se nakon Pariza četiri košarkašice oprostile od dresa Srbije, Nevena veruje da uspeh koje su one postizale može da se nastavi.
– Ni mi nismo znale u početku da ćemo biti tako uspešne. Napravile smo neku hemiju koja nas je krasila godinama i koja je bila glavni faktor svih naših uspeha. Zato da verujem u Marinin rad i mislim da se uspeh ženske košarke može nastaviti, kao što je uradila sa nama kada je krenula od nule. Ove devojke već imaju neku bazu, nekoliko godina su sa nama u tom celom Marininom sistemu i mislim da možemo i od njih da očekujemo rezultate već na Evropskom prvenstvu sledeće godine.
Nevena Jovanović profesionalnu karijeru započela je 2006. godine u Kraljevu, a onda su se, jedan za drugim, nizali uspesi o kojima tada nije mogla ni da sanja, jer kako kaže, u svet košarke ušla je sasvim slučajno.
– Meni se najviše sviđao fudbal, ali sam se odlučila da ipak izaberem da treniram neki drugi sport, pa je to prvo bila odbojka, rukomet, pa atletika. Košarku sam počela da treniram uz društvo iz OŠ „Vuk Karadžič“ na Beranovcu. Međutim, brzo sam shvatila da to nije samo igra. Kada sam primetila da sam počela da se nerviram, shvatila zam i da je počela da mi znači. Od tada sam znala da ću se baviti košarkom. Međutim, tada nikako nisam znala da će to biti ovi dometi. Prvi poziv za reprezentaciju za mene je bio najveća čast i privilegija i od tada sam samo razmišljala da moram da budem sve bolja i bolja.
A da bi se postao vrhunski sportista, pored talenta, Nevena ističe kao najbitnije rad, volju, želju, ali i mentalnu snagu i sposobnost vladanja sobom. Bitno je znati kako da se nosite i sa porazom i prihvatiti da u životu ne bude uvek sve onako kako zamislite, nego se treba brzo podići i iz loših momeanta.
– Najviše mi je uvek značila podrška meni bliskih ljudi, koji su tu i kada pobeđujemo, ali i kada gubimo. Kada pobeđujete, podrška stiže sa svih strana, ali bitno je imati je i kada ne ide sve sjajno. Imali smo mi nekoliko godina kada nismo uspevale da napravimo rezultat, e tada je bitno da imate nekog ko je uz vas. Za mene su to uvek bili moji roditelji, brat i najbliži prijatelji.
Za Kraljevo se kaže da je grad košarke. Mnoga velika imena potekla su baš odavde. Zato Nevenu pitamo i: da li kroz sportsku infrastrukturu i ulaganje u ovaj sport grad pokazuje želju da se ova tradicija nastavi?
– Baš sam pre neki dan šetala sa bratom pod obalom i meni je žao da ti tereni, sa kojih su mnogi košarkaški asovi počeli svoje karijere, izgledaju onako, gotovo nijedan koš nema mrežicu. Ne bih da ulazim u to kakve su mogućnosti, ali bih volela da mladi imaju bolje uslove za treniranje. S druge strane, drago mi je što vidim da se Kraljevo poslednjih godina vraća na staze stare slave kada je sport u pitanju. Mnogi klubovi poslednjih godina postižu zapažene uspehe.
A. P.
