Položaj žena u Srbiji, ali i u Kraljevu, i dalje je daleko od ravnopravnosti. I pored svog obrazovanja i sposobnosti žene ne učestvuju ravnopravno sa muškarcima u kreiranju ekonomske i razvojne politike. Zbog svoje reproduktivne uloge često su diskriminisane na tržištu rada, manje zarađuju od svojih muških kolega i najčešće su žrtve rodno zasnovanog nasilja.
Žene u Kraljevu i dalje daleko od realne vlasti
Kraljevo nikada nije imalo gradonačelnicu, kao ni predsednicu Skupštine. Od 13 članova gradskog veća, samo su dve žene, dok od sedam javnih preduzeća, koliko ih ima u Kraljevu, žena rukovodi samo jednim. Kada je u pitanju gradska Skupština, Zakon o ravnopravnosti polova kojim predviđa učešće žena od 30% u zakonodavnoj vlasti, formalno je ispoštovan, imajući u vidu da su od 70 odbornika, 27 – žene.
Ipak postavlja se pitanje da li su žene u gradskom Parlamentu samo kvota ili imaju stvarni uticaj. Od 15 odborničkih grupa koliko ih ima u kraljevačkoj Skupštini, samo u tri odborničke grupe šefovi su žene, dok od 11 stalnih radnih tela Skupštine, žene su predsednice četiri radna tela.
Među nezaposlenima u Kraljevu, većinu čine žene
Od 5.614 nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) u Kraljevu, u maju ove godine, 3.453 su žene, odosno žene čine 61,50% nezaposlenih.
– Nacionalna služba za zapošljavanje, Filijala u Kraljevu organizuje brojne mere i programe u cilju smanjenja nezaposlenosti. U okviru mere “Samozaposljavanje” NSZ dodeljuje 300.000/330.000 dinara za osobe sa invaliditetom, jednokratne pomoći za osnivanje radnje, zadruge ili drugog oblika preduzetništva. Tokom prošle godine 63,31% žena je dobilo ova sredstva, dok ove godine od ukupno odobrenih zahteva žene čine 58,75%. Iz čega se vidi da Nacionalna služba za zapošljavanje podstiče žensko preduzetništvo.Takođe, žene se češće uključuju u obuke za tržište rada i obuke za poznatog poslodavca, počev od online obuka za knjigovodstvo i digitalni marketing, pa do obuka za cvećare, šivače i proizvodnju kolača – ističe Srbislav Antonijević, NSZ, Filijala Kraljevo.
Ipak i pored tih mera udeo žena u ukupnoj nezaposlenosti za poslednjih 6 godina na teritoriji Kraljeva nije smanjen. Kao što možemo videti iz podataka o broju nezaposlenih krajem 2023.kada je od ukupno 5.694 nezaposlena, žena bilo 3.481,(odnosno 61,13%), u istom periodu 2018.broj nezaposlenih žena na evidenciji NSZ bio je 6.086 od 10.452 ukupno nezaposlenih (odnosno 58,22 %)
Muškarci zarađuju više, rodni jaz u zaradama iz godine u godinu se povećava
Iako nadležne insistucije insistiraju na uspostavljanju rodne ravnopravnosti, razlika u primanjima između muškaraca i žena u Srbiji iz godine u godinu se povećava. Prema godišnjem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku muškarci su tokom prošle godine imali za 17.884 dinara veću bruto, odnosno za 13.284 dinara veću neto zaradu od žena. (Prosečna bruto zarada u 2023. muškaraca bila je 127.042 dinara, žena 109.158 dinara. Prosečna neto zarada u 2023. godini muškaraca bila je 92.275 dinara, žena 78.991 dina.) Godinu dana ranije razlika u zaradama između muškaraca i žena bila je 15.249 dinara za bruto, odnosno 11.279 dinara za neto zaradu. (Bruto zarada muškaraca u 2022.godini iznosila je 110.407 dinara, žena 95.158 dinara, dok je prosečna neto tarada muškaraca bila 80.186 dinara, žena 68.889 dinara).
Razlika u platama između muškaraca i žena postoji i u drugim zemljama Evrope. Ta razlika se uglavnom iz godine u godinu smanjuje, dok je kod nas trend – obrnut. Samo za godinu dana taj jaz u platama povećan je za 2.477 dinara za bruto, odnosno 1.987 dinara za neto zaradu.
Žene na selu, radnice bez plate
Kućni poslovi i briga o deci uz intenzivan rad na poljoprivredi, dok u organizaciji gazdinstva, prihodima, imovini i odlučivanju žene uglavnom imaju ograničen pristup. Porodična poljoprivredna gazdinstva uglavnom su registrovana na muškarce, žene najčešće nisu ni zaposlene na imanju, već su neformalna radna snaga angažovana u obavljanju poljoprivrednih poslova, zbog čega veoma često nisu zdravstveno osigurane, nemaju penziju u kasnijem životnom dobu, a ujedno su i u mnogo manjoj meri vlasnice imovine.- Kaže se u Izveštaju o pravima žena i rodnoj ravnopravnosti u Srbiji za 2023.godinu.
U Kraljevu postoji samo jedna mera koja se odnosi na poboljšanje položaja žena u poljoprivredi.
– U oviru Programa za poljoprivrednu politiku i politiku ruralnog razvoja postoji mera Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava. Iako se ova mera odnosi i na muškarce i na žene, žene, vlasnice poljoprivrednih gazdinstava dobijaju dodatnih 10 bodova. Ova mera se primenjuje već 11 godina, i iz godine u godinu broj žena koje konkurišu je sve veći. Prošle godine od ukupnog broja prijavljenih, žene su činile oko 20-30% – kaže za portal Krug Dragan Čorbić, predsednik Saveta za poljoprivredu grada Kraljeva.
Podatak o broju vlasnica poljoprivrednih gazdinstava u Kraljevu ne postoji, pa zato nije moguće proveriti koliko su ova mera ova grada Kraljeva, ili druge mere Vlade Srbije doprinele povećanju broja žena vlasnica poljoprivrednog gazdinstva.
Žene najčešće žrtve rodno zasnovanog nasilja
U poslednjih 10 godina u Srbiji je ubijeno više od 300 žena u porodici, a dva miliona žena doživelo je neki oblik nasilja nakon svoje 15 godine života – seksualno uznemiravanje, proganjanje, nasilje od strane intimnog partnera ili nepartnera. Tokom prošle godine organizacijama mreže „Žene protiv nasilja” javilo se 3.009 žena, a zabeleženo je ukupno 13.609 poziva.
– Naši zakoni su dobri, od uvođenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici povećao se broj prijava policiji. Takođe bih pohvalila i rad policijskih službenika, koji za većinu prijavljenih slučajeva izreknu hitne mere zaštite, osnovni sudovi u većini slučajeva produže hitne mere zaštite žrtve nasilja. Međutim većina žrtava nasilja ne bude zaštićena, tužilaštva širom Srbije traže produženje hitnih mera zaštite za mali broj slučajeva, još manji broj žrtava dobije individualne planove zaštite i podrške koji su im neophodni za dugoročnu zaštitu, a samo minimalan broj žrtava dobije i mogućnost zaštite kroz krivično-pravni postupak. Adekvatna procena rizika, kvalitetna priprema planova zaštite i podrške, kao i pokretanje krivičnog postupka ključni su za dugorčnu zaštitu žrtava nasilja nakon izrečenih hitnih mera – pojašnjava Dragana Veljović iz Udruženja Fenomena.
Tek kada se usvojeni zakoni budu efikasno sprovodili, a donete mere davale vidljive rezultate možda ćemo moći da kažemo kako se krećemo ka društvu jednakih šansi.
A. P.
