Trećinu svih ubistava u Srbiji čine ubistva žena u porodičnom nasilju. Šta žene u Kraljevu najviše plaši…
Žene koje trpe nasilje u porodici su jedna od najugroženijih društvenih grupa u Srbiji. Njima je ugroženo elementarno pravo na život, one su u najvećem riziku da ni krive ni dužne budu ubijene. Ovo se može zaključiti na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku o nasilnim smrtima u 2020. godini.
Trećinu svih ubistava u Srbiji (33%) prošle godine činila su ubistva žena: od 89 ubistava, u 29 slučajeva žrtve su bile žene. Pored svih obračuna kriminalaca, kafanskih i uličnih tuča, ubistava iz nehata… trećinu svih ubistava u Srbiji čine ubistva žena. Za 20 godina ukupan broj ubistava u Srbiji smanjen je za 50%, a broj ubijenih žena za 35% (G20212054.pdf (stat.gov.rs). podaci iz Godišnjaka 2020. str 58). Iz drugih analiza poznato je da žene u zanemarljivom postotku bivaju ubijene u nekim drugim situacijama, već gotovo isključivo u porodičnom nasilju.
Na Međunarodni dan ljudskih prava u Kraljevu su danas podsetili Savet za rodnu ravnopravnost i Ženska odbornička mreža govoreći o ugroženim pravima žena i rodnoj ravnopravnosti.
– Pored svih zakona koje smo doneli za borbu protiv nasilja nad ženama, pored rada institucija, očigledno da negde nešto manjka. Da li možda nismo dovoljno spremni da reagujemo kao građani… Nasilje nad ženama, porodično nasilje, najviše pogađa žrtvu, ali se tiče svih nas i treba da odreagujemo kada imamo saznanja o tome – kaže Lidija Pavlović, predsednica gradskog Saveta za rodnu ravnopravnost.
Deo odgovora na pitanje zašto se i pored solidnih zakonskih rešenja i dalje događa da budu ubijene žene koje su više puta prijavljivale nasilnika, nudi istraživanje organizacije „Fenomena“ koje je pokazalo da nove zakone država nije podržala ni finansijski, ni logistički.
Zbog tooga je „Fenomena“ pokrenula Peticiju TRAŽIMO ZAŠTITU ŽRTAVA NASILJA I SPREČAVANJE UBISTAVA U PORODICI! – Peticije.online, kojom traže dodatne finansijske, kadrovske, tehničke i edukativne resurse za službe koje treba da sprovode Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.
Jedan od zakona koji bi tek trebalo da da efekte jer je usvojen ove godine je Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Kraljevo je jedna od lokalnih samouprava koja je bila adekvatan, ali nažalost negativan primer da prethodna zakonska odredba od 40% žena na izbornoj listi u praksi nije dovela žene na mesta odlučivanja: npr. u Gradskom veću od 13 članova, samo je jedna žena, a na čelu javnih preduzeća je samo jedna direktorka. Zato koordinatorka Ženske odborničke mreže Milica Jelić kaže:
– Podaci pokazuju da su žene i u svetu i u Srbiji i dalje u neravnopravnom položaju u odnosu na muškarce. Cilj Ženske odborničke mreže u Skupštini grada Kraljeva je da pojača učešće žena kao donosilaca odluka, da radi na problemu rodno zasnovanog nasilja, na prevenciji rodno stereotipnog jezika i sprečavanju diskriminacije žena na tržištu rada.
Organizacija FemPlatz iz Pančeva nedavno je anketirala žene i devojke u Kraljevu, Zemunu i Pančemu o tome koliko se osećaju bezbedno u svom gradu. Kao najveće bezbedonosne probleme u Kraljevu ispitanice su prepoznale povećan broj slučajeva vršnjačkog nasilja (67,6%), sve češću zloupotrebu psihoaktivnih supstanci (48,6%), nasilje u porodici (40,5%), porast uličnog nasilja (37,8%), džeparenje i krađe na ulici (29,7%), veću upotrebu vatrenog oružja (13,5%), na opasnost od silovanja i pokušaja silovanja (16%), ali su ukazale i na postojanje problema sa „seksualnim uznemiravanjem i nasiljem koje nije silovanje, poput neprijatnih dodira i slično” i sa povećanjem broja pasa lutalica u gradu – navodi FemPlatz.
Omladinska aktivistkinja i učiteljica po struci Kristina Pejčić smatra da do sada u životu nije bila diskriminisana, ali da je svesna da mnoge žene nemaju ista prava:
– Jedan od naših ciljeva je da žene budu zastupljenije u politici i ostalim sferama društvenog života i da budu uključene u sve oblasti rada.
Predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost osvrnula se na još neka ljudska prava, aktuelna u ovom trenutku u Srbiji:
– Ako država ne vodi računa i o obolelom i o zdravom delu tela, onda nije dobra država. Važno je da vladaju demokratija, razumevanje i dijalog. U poslednje vreme imali smo mnogo nemilih događaja, donošenja nekih zakona i pobune građanstva i to je jedan od povoda da danas razgovaramo sa mladim ljudima o ljudskim pravima u našoj zemlji, da li postoje, koja se krše i kako mi koji smo deo vlasti možemo da pomognemo da do toga ne dođe. Na temu slobode medija možda bi trebalo da imamo drugačije stavove, ali mislim da je dijalog veoma važan i čemu treba da težimo. Dijalog i razumevanje su osnov za demokratsko drušvo – smatra Lidija Pavlović.
UNIVERZALNA DEKLARACIJA O LJUDSKIM PRAVIMA* (bgcentar.org.rs), koju je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila na današnji dan 1948. godine, prema Ginisovoj knjizi rekorda, najprevođeniji je dokumenta na svetu. Zato je današnji dan uzet za Međunarodni dan ljudskih prava. Da je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima bila i najpoštovaniji dokument na svetu, gde bi svetu bio kraj… ali nažalost nije.
R. Vesković
