Nacrt plana generalne regulacije Rudna predviđa brojna ograničenja koja će sprečiti prekomernu izgradnju u budućem turističkom centru Rudno
Kao što smo prošle nedelje objavili u tekstu Važan dokument na javnom uvidu: Vizija razvoja Rudna (1), u toku je javni uvid u Nacrt generalne regulacije Rudna. Poslednje 2-3 godine za područje Rudna zatraženo je i izdato oko 20 građevinskih dozvola i zato Nacrta PGR-a Rudna dolazi u pravi čas, ocenjuje načelnik deljenja za urbanizam u Gradskoj upravi Kraljeva Zvonko Kovačević:
– Konstatovali smo da postoji povećano interesovanje za izgradnju na području Rudna, naročito od prošle godine. Za dve – tri godine izdali smo više od 20 građevinskih dozvola, a kao poređenje navodim da su npr. za Ušće u poslednjih 5 godina zatražene samo dve – tri građevinske dozvole. Zato Nacrt plana generalne regulacije Rudna dolazi u pravi čas: prvo, podnosioci zahteva će moći brže da dobiju dozvolu, a drugo, na području koje obuhvata ovaj Plan gradnja će biti moguća samo prema definisanim pravilima.
Prema Scenariju razvoja Područja posebne namene parka prirode „Golija“, među razvojnim prioritetima na prvom mestu je naveden „ubrzani razvoj turizma (stacionarnog, vikend i izletničkog) kao osnovne razvojne delatnosti , sa pozitivnim uticajem na sve segmente privrede područja“. U dokumentu se navode i sve komponente strategije održivog razvoja, koje obuhvataju zaštitu prirode i izgradnju infrastrukture.
Na tim osnovama Nacrt plana generalne regulacije (PGR) Rudna predviđa formiranje turističkog centra na području koje je sada centar ovog sela i cele Rudnjanske visoravni.
Nacrtom PGR-a kao građevinsko područje obuhvaćena je površina od 38 hektara, podeljena na 2 urbanističke zone:
1. Površine za javne namene 7,66 hektara – škola, zdravstvena stanica, autobuska stanica, zelena i stočna pijaca, objekat Civilne zaštite (sapolicijskom i vatrogasnom ispostavom), pošta, površine za sport i rekreaciju, saobraćajnice…
2. Površina u funkciji turizma 30,3 hektara – turizam i ugostiteljstvo 17,9 ha (hoteli i apartmani), stanovanje u funkciji turizma 8,5 ha (seoski turizam), vikend stanovanje, kamp, park i šume, i za objekte komercijalne i mešovite namene 1,35 ha.
Našu pažnju je privukao odnos javnih površina – 20%, i onih namenjenih turizmu – 80%. Ne treba mnogo mašte da ovaj podatak izazove strah, pa i zgražavanje da bi centar Rudna mogao zaličiti na centar Kopaonika, Zlatibora, delova Divčibara…
Rukovodilac tima koji je radio Nacrt PGR-a za Rudno arhitekta Predrag Terzić iz JP za uređivanje građevinskog zemljišta decidirano kaže da nema mesta za takvu bojazan. Štaviše, moglo bi se reći da svrha Plana gerenalne regulacije upravo i jeste uvođenje reda u izgradnju i pravila koja će to sprečiti. Na naše pitanje: Šta će sprečiti „zlatiborizaciju“ Rudna, arhiteka Terzić nas upućuje na sledeće stavke nacrta PGR-a:
1. Maksimalna zauzetost parcele objektom je od 25% (za vikendice) do najviše 40% za hotele, apartmane i ostale turističke objekte. Radi poređenja Terzić navodi da u pojedinim delovima Kopaonika i Zlatibora zauzetost građevinske parcele ide i do neverovatnih 90%. Prema ovom planu, to na Rudnu nikako ne bi moglo da se desi, već npr. ako neko kupi plac od 4 ara, vikendica u osnovi može da zauzme najviše jedan ar;
2. Maksimalna spratnost – svi objekti su uglavnom prizemlje + sprat, jedino hoteli do 3 sprata smeštena pod kosi krov (planinski stil gradnje);
3. Minimalna površina građevinske parcele je 4 ara (za npr. turistički apartman), ali za hotel je to čak 2,5 hektara, a na toj površini može biti zauzeto najviše 40%.
4. Pravilima podleže i kategorija „stanovanje u fukciji turizma“, odnosno ono što zovemo seoskim turizmom – domaćinstvo koje se bavi pružanjem turističkih usluga.
5. Utvrđena je minimalna udaljenost objekata od ivice parcele… itd.
Kad čovek pokuša u glavi da zamisli raspored objekata po ovakvim pravilima, čini se da to jeste građenje u humanim okvirima. Jedan od razloga formiranja ovakvih mini turističkih centara koji bi bili interesantni investitorima je i da divljom gradnjom ne budu napadnuta zaštićena područja prirode: „Budući razvoj će se vezivati za najatraktivnije lokacije prema turističkim kriterijumima, tako da ne ugrožavaju zone zaštite prirode“, navodi se u Prostornom planu Parka prirode „Gloija“.
Arhitekta Predrag Terzić kaže da bi ovakav plan regulacije Rudna trebalo da privuče investitore, jer stanovništvo koje je ostalo na Rudnu nema još mnogo preostalih kapaciteta za razvoj turizma.
– Trećinu domaćinstava čine stariji od 65 godina. Domaćinstva koja su brojnija, koja imaju više radno sposobnih članova i koja su imala neki kapital, već se bave turizmom. Ostala domaćinstva ili su staračka, ili nemaju kapital koji bi uložili u turističke objekte i uslugu. Zato treba pokušati privući investitore. Međutim, razvoj turističkog centra nije moguć bez infrastrukture: saobraćajnice, vodovod, kanalizacija, električna energija, bez toga nema razvoja – ističe Terzić.
Vizija razvoja Rudna onako kako je vidi tim stručnjaka JP za uređoivanje građevinskog zemljišta na čelu sa arh. Predragom Terzićem je dobila pozitivnu ocenu gradske Komisije za planove i sada je do 28. decembra na javnom uvidu. Šta o ovakvom planu misle meštani Rudnjanske visoravni? Imaće prilike da to kažu nadležnima: i od načelnika Odeljenja za urbanizam Zvonka Kovačevića i od autora Nacrta PGR-a Predraga Terzića dobili smo najavu da će dokument biti predstavljen meštanima na Rudnu na javnoj prezentaciji koja će biti organizovana narednih dana.
Svi koje to interesuje kompletnu dokumentaciju mogu naći na Oglasnoj tabli na sajtu grada Kraljeva, kao i u holu zgrade Gradske uprave. Primedbe i sugestije je moguće dostaviti do 28. decembra na šalteru gradske pisarnice u prizemlju.
Radmila Vesković
Pročitajte i tekstove o tome kako se odvijao javni uvid za neke druge planske dokumente koji su izazvali pažnju javnosti:
4 sata burne rasprave o Nacrtu prostornog plana aerodroma „Morava“
Domaćini bez zemlje: zašto protestuju meštani Obrve i okolnih sela?
Kako je grupa ekologa pomogla zaštitu prirodnog blaga Kraljeva!
Da li će deponija biti iznad manastira Žiče?
Odgovor Ministarstva: Deponija neće biti u Žiči!
