Ne zna se šta je bilo lepše – stihovi koji klize niz noć, ili muzika koja je grlila sve tokom poetsko-muzičke večeri
Ona piše o čoveku, sreći, ljubavi, majci i drugim sebi dragim ljudima, o Kraljevu, njegovim ulicama i lipama, o medicinskim sestrama, ponekad i o nemoći i strahovima. Svoju umetničku dušu hrani van posla koji je ozbiljan – u Opštoj bolnici „Studenica“ zadužena je za odnose sa javnošću, a već pet godina sa svojom publikom se druži na muzičko-poetskim večerima posle kojih ostaje sećanje na događaje koji uvek budu hrana za dušu. Takav je bio i poslednji u nizu pod nazivom „Miris lipe i mesečina“ u restoranu „Miraž Autentik“. Bilo je to ponovo sve samo ne obično umetničko veče, posle kojeg je Dragana Petrović ocenila da je, zbog divne pozitivne energija koja je strujala između nje i publike, to bilo najbolje veče koje je do sada priredila.
Pogledajte kratak amaterski VIDEO:
Pesme piše duže od decenije. Neke od njih su našle mesto u njenoj prvoj zbirci pesama pod nazivom „Moj svet“, ali su u međuvremenu nastajale nove, pa će Dragana svoju novu knjiga čitaocima pokloniti – naredne godine.
Dragana obožava da pesme pokloni dragim ljudima za rođendan, ali ima onih koje su posvećene veri, nadi. Kako ističe, u njenom pesničkom opusu možda najmanje ima ljubavnih pesama. Ima i rodoljubivih, ali i duhovitih koje opisuju pojave u našem društvu. Piše i pesme za decu.
Talenat za pevanje je, kaže, godinama bio uspavan. Bila je, kao dete, član mnogih horova, učestvovala na mnogim takmičenjima, ali životni putevi ponekad nas odnesu sa onih koje nam je, kako u njenom slučaju izgleda, sudbina bila prvobitno zacrtala.
– Sad je ono vreme kada treba – ili da brojim godine, ili da brojim stihove i da pevam pesme. Odlučila sam se za ovo drugo. Osim toga, volim i da slikam, i da crtam. Od sve te „gužve“ talenata izabrala sam muziku i pisanje pesama, a za sve ostalo – videćemo – iskrena je naša sagovornica.
Da muzičko-poetsko veče bude upotpunjeno, Dragani su u muzičkom delu nesebično pomogli članovi „Male noćne bande“ (Kondis, Šicko i Jelke) i i Džubo (Vladislav Jurić).
A zašto poetsko-muzičkoj večeri koja je, tradicionalno, počela pesmom o Kraljevu, baš naziv „Miris lipe i mesečina“?
– Zato što miris lipe i ja vezujem za Kraljevo. Stari Kraljevčani koji pamte koliko je nekada bilo lipa u našem gradu, znaju zbog čega. Mesečina je u nazivu, jer ima dosta pesama koje vezane za mesec i ono što on isijava.
Dragana podseća na verovanje da je „veliki greh kada Bog nekome da talenat, a on ga ne podelite sa ljudima“:
– Zato u ovoj drugoj, mirnijoj polovini života želim da više pažnje posvetim talentima. Još ako se sve to ljudima dopada, a činjenica je da im se dopada ja sam još srećnija – kaže Dragana.
A kad vam ona ozgovori samo deo svoje pesme „Čovek“, verujte joj na reč i za sve ostalo, jer svojom porukom gađa – pravo u srce:
Možeš li preko planine laži,
slomljenih srca, nada i htenja
svakome da daš ono što traži
da ti se duša čista ne menja?
Ako to možeš i ako umeš,
onda su sveti putevi tvoji,
onda si čovek, život razumeš,
a to je ono što nebo broji.“
M. M. D.
