Medijska pismenost je i učenje tehnika da svako može da odredi šta su poluinformacije i šta nije vest, jer živimo u vremenu u kojem imamo toliko medija i medijskih sadržaja koji liče na vest, a zapravo su – klasičan PR
Mladi su daleko medijski pismeniji nego starije generacije, u razgovoru o medijskoj pismenosti za portal Krug ocenjuje Marija Obrenović, novinarka, urednica portala „Pressek“ i edukatorka na radionicama koje je poslednjih godina za mlade širom Srbije, sa partnerima organizovalo Poslovno udruženje asocijacije lokalnih i nezavisnih medija Lokal pres.
– Mladi koji danas imaju 12, 13, 15 ili 20 godina, sasvim je svejedno, „rođeni su sa internetom“, sa mobilnim telefonima, uopšte savremenim uređajima. Oni su od prvog udaha, praktično, navikli da budu izloženi velikoj količini informacija i mnogo bolje razlikuju šta je prava informacija, šta nije, šta je spin, lažna vest, šta su dezinformacije. Činjenica je da mladi mnogo bolje znaju to da prepoznaj u medijima, nego ljudi iz srednje ili starije generacije.Kod starijih, ne kod svih, naravno, ali – u proseku, važi da je ono što su pročitali u novinama ili videli na televiziji, za njih automatski tačno. Priadnici srednje generacije su „druga linija“. Oni će pre reći: „Ma, šta pišu te novine!“, „To su sve laži!“, „Mediji lažu!“, „Novinari izmišljaju“. Mladi, možda, ne znaju šta je po definiciji medijska pismenost, ali će mnogo lakše prepoznati šta je lažna vest, jer su rasli u vreme kada su takve vesti, nažalost, naša svakodnevica – ističe naša sagovornica.
Ona dodaje da, kada na radionicama posvećenim medijskoj etici, upozna mlade sa postojanjem Kodeksa novinara Srbije i Zakona o informisanju i otvori temu šta je to što ih u medijima nervira, oni nepogrešivo krenu da navode primere šta je, po njima, nedopustivo od onog što rade neki mediji.
– To su sve stvari koje i njih nerviraju, iako možda ne znaju kako se to što je pogrešno tačno zove: od vama je posle tog prvog kruga dovoljno samo da ima osvestite da taj korist postoji da otkrivanja identitet maloletnika, preko slučajeva kada mediji „presudjuju“ nekoj osobi pre pravosnažne sudske presude, da preteranog zadiranja u privatnost neke osobe, bez obzira da li je javna ličnost ili nije ili očiglednih „klikbejt“ naslova. Možda oni ne znaju kako se to po definiciji zove i šta sve podrazumeva medijska pismenost, ali itekako znaju šta u medijima nije dobro – smatra Obrenović.
Pogledajte drugu emisiju iz serijala „Mladi i medijska (ne)pismenost“
M. M. Dabić
*Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je sredstvima iz budžeta Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi iskazani u njoj nužno ne izražavaju stavove Ministartsva koje je dodelilo sredstva
