„Narcisu u pohode“– 66. put: “Tek na vrhu vidiš svrhu!” (VIDEO)

Priča o pohodu na Stolove, belom cvetu koji je jedan od simbola proleća, konjima koji su strpljivo dočekivali i ispraćali ljude, muzičarima koji su manifestaciji dali i muzičku notu i onima koji nisu odoleli da se na vrh planine popnu – motorizovani

„Od Stolova koje obožavam, mogu biti lepše samo planine na kojima još nisam bio“. Ovako je jedan Kraljevčanin, penjući se juče „narcisima u pohode“ – sasvim slučajno da i mi čujemo opisao divan osećaj zaljubljenika u prirodu, Stolove, pešačenje… Manifestacija koja slavi divlji beli cvet kojeg ove godine na padinama Stolova, zbog duge zime i snega koji je padao i u aprilu– ima više nego prethodnih godina, održana je 66. put.

Pogledajte VIDEO reportažu:

Iz Kamenice, sa polaznog odredišta, krenule su juče ujutru grupe raspoloženih ljudi iz Kraljeva, gostiju iz partnerskih i drugih gradova… članovi planinarskih društava, ali i pojedinci iz Ušća, Vrnjačke Banje, Trstenika, Užica, Čačka, Kragujevca, Beograda, Niša, Vojvodine… čak i 50 vatrogasaca iz Maribora, koji su jedan dan svoje trodnevne posete Kraljevu posvetili pešačenju na Stolovima.

Manifestacija se zove „Narcisu u pohode“ iz želje da se podigne ekološka svest o potrebi očuvanju prirode i narcisa, koji je zakonom zaštićen, kako ne bi došlo do nestanka ovog divljeg cveta.

Oni koji su u dobroj fizičkoj kondiciji, najuporniji i najizdržljiviji, pri pohodu, pred sobom imali su srednje tešku stazu do 1.375 metara nadmorske visine, dugu 21 kilometar, sa visinskom razlikom od oko 1.000 metara uspona i oko 800 metara spusta (Kamenica – Orlovac – Ravni sto – Nilovska prevoja – Usovica – Nilovska prevoja – Ravni sto – Orlovac – Debelo brdo – Brezna).

Oni nešto slabije kondicije, gotovo upola kraću stazu od 11 kilometara, prešli su sa usponom od 700 metara i spustom 500 metara (iz Kamenica, preko Orlovca i Debelog brda do planinarskog doma u Brezni).

Razgovarali smo sa mnogima. Milutin Vukosavljević, predsednik Dobrovoljno vatrogasnog društva Kraljevo rekao je da je za njih čast da je na Stolove došao veliki broj zaljubljenika u prirodu:

– Mislim da su danas ovde došli svi koji žele da dožive deo večite planinarske mladosti. Kao dobri domaćini, na pet odmorišta imamo okrepljenje, a zabranom kretanja motorizovanima želeli smo da zaštitimo kvalitet manifestacije.

Zoran Mišić i Miloš Vujisić došli su iz Jagodine. Članovi su planinarskog kluba „Runolist“. Mišić, koji je i ranije bio na Stolovima. ima i svoj YouTube kanal na kojem deli snimke sa mnogobrojnih putovanja i sa malo sete kaže kako, dok je bio mlađi, nije bilo vremena za aktivno planinarenje.

– Predivno je, zaista. Možda bi stazu samo malo trebalo skratiti. Ako se pešačenje rasporedi na ceo dan, onda nije strašno – ističe Zoran Mišić.

Miloš Vujisić, koji je juče na Stolovima bio prvi put u šali dodaje da „dužina staze mlađima nije problem“, a na pitanje šta prošuštaju oni koji ne planinare kaže:

– Propuštaju, mnogo propuštaju, pre svega čist vazduh, divnu prirodu vreme provedeno u prirodi, dakle – mnoga toga što u gradu ne mogu da dožive.

Zato i Zoran, i Miloš koriste priliku u svakom da preporuče svima koji već nisu planinari -da postanu.

Lazar Terzić iz Sjenice i Srevan Lešević iz Kraljeva bili su, na jednom od odmorišta, prava atrakcija. Lazar odeven u nošnju svirao je gusle sa ugraviranim znakom manastira Ostrog, a Stevanova truba nadaleko se čula, odjekujući planinom.

– Ponosan sam što sam danas ovde da uživam u izobilju prirode i prirodnih lepota i što učestvujem u programu, uveličavajući ovaj skupe na lepoj planini i uz lep narod doživljavam neka nova, dobro iskustva. Neki ljudi vole gusle, neki hoće da se slikaju sa nama. Ima onih kojima bude interesantna nošnja, rad na njooj, vez – ponosno priča Lazar koji je završio nižu Muzičku školu u Kraljevu.

Stevan pohađa drugu godinu srednje muzičke škole „Stevan Mokranjac“ i kako ističe, dugo je trubač:

– Danas ovde, uglavnom „vrtimo“ tri vrlo poznate pesme: Tamo daleko, Bože pravde i Kreće se lađa francuska – pojasnio nam je Stevan, pre nego što je, samo za pratioce Kruga zasvirao „Tamo daleko“.

Dok odmaraju posle jedne teške deonice, u hladovini, zatekli smo Bosu Binić (74) iz Kraljeva i Miljka Šućurovića (70) sa Zlatibora, poreklom iz sela Šljivovica-

Bosa je članica PSD „Železničar“ iz Kraljeva i rekreativno, kako ističe, ide na lakše staze. – Najvažnije je da je ovo staza zdravlja. Druženje sa prirodom, to je svrha svega ovoga i upoznavanje novih ljudi. Inače, planina – ne može da se opiše – ushićeno kaže Miljko, dok Bosa dobacuje kako „dobar književnik sigurno može“.

Bosa dodaje kako –  planina ima neku magiju:

– Otkako sam počela da planinarim, sada ne mogu toj „napasti“ više da se otmem i žalim što nisam mnogo godina pre počela.

Miljko kaže da se posle dana provedeneg u pešačenju na planini oseća „kao da leti“! Na pitanje – da li je teško odgovara Bosa koja priznaje:

– Bude teško, ali na vrhu, kako kažu, vidiš svrhu. To je to: posle nam nije žao što je to bilo teško, nekako smo važni sami sebi, što smo uspeli pogotovo u ovim godinama.

Aleksandar Lazović iz PSD „Gvozdac“ i planinarski vodič ocenjuje da je dan za pešačenje bio idealan.

– Ekipa je odlična, sve je super. Vozilima je od strane Kamenice zabranjen pristup kako bi planinari i turistib ili bezbedni. Vreme je lepo, narcisi su svuda oko nas, šta više poželeti? – sa osmehom pita Aleksandar.

 Planinom Stolovi gazduje JP Srbijašume – šumsko gazdinstvo „Stolovi“, a Rade Vranić iz ovog preduzeća podseća da Stolovi imaju 12.000 hektara. S jedne strane granice je reka Ribnica, sa druge – reka Ibar i Ibarska klisura.

– Stolovi je četinarima pošumila ljudska ruka. Na planini se nalazi jedna uzgajalište divljih koza – divokoza. To je prihvatilište odakle će se nastaniti Stolovi. Prirodno na  Stolovima ima medveda, divljih svinja, srna, raznovrsnog biljnog i životinjskog sveta.

Milan Milunović Minja stari je planinarski vuk. Kao i mnogi drugi, nosio je na sebi majicu sa natpisom „planine zovu“ i pojašnjava nam da je baš tako jer „planine pozivaju svakog dobronamernog, sve koji planine vole“:

– Planina se danas ljudima i odužila: vreme je fantastično. Ekipa s kojom sam ja došao je došla iz pravca Meljanice, sa usponom pored rezervata divokoza, direktno na Kamarište (predeo oko krsta na Stolovima).

Minja nam otkriva da Stolovi nisu, kako se misli, bezvodna planina, jer izvora ima, kako navodi, posebno na strani koja gravitira prema Mirajici.

Bojana Košanin iz PSD „Radočelo“ kaže za portal Krug da su Stolovi prelepi:

– Možda neki ljudi nisu toga dovoljno svesni, ali mnogi su počeli da se bude, Danas je ovde jako veliki broj planinara, zbog čega verujem da su sve svesniji da treba da uživaju u prirodi i da rekreiraju.

To što je policija blokirala prilaze planini iz Kamenice, mnogi sa dvotočkašima i četvoroškašima iskoristili su da se na vrh Stolova motorizovano popnu iz drugih smerova (iz Žiče ili iz Brezne). Bilo ih je mnogo manje nego prethodnih godina, naravno, ali dovoljno da neki od zaljubljenika u prirodu s pravom negoduju zbog onih koji su kršili najavljenu zabranu saobraćaja na prilazu Stolovima iz Kamenice.

Planinar Minja kaže da su neki točkovima „narcise sekli kao vršalice“:

– Prelazili su direktno po poljima narcisa, a kad tako idu, nema toga koji će mu reći da stane – tužno kostatuje ovaj planinar.

Za kraj, ostaje nam da apelujemo na ekološku svest svih onih koji su po narcisima gazili kao pešaci i odlučivali da se, među onolikim livadama, spuste da odmore, pravo na beli divlji cvet.

Nisu fotografije lepe ako zbog dobrog kadra „ubijete“ cveće. Konji na Stlovima stoički su podneli „invaziju“ planinara, jer je većina – strpljivo pozirala sladeći se hranom koju su im poslužili izletnici.

Ovakvi dani i služe da nas podsete kako je potrebno samo malo više da volimo prirodu da bi i ona – volela nas.

        M. M. Dabić