Dva jezera, Veliko i Malo, predstavljaju poseban prirodni fenomen: kada su kišni dani voda u njima opada, a kada je vreme sušno – nadolazi
Često na planinarenju obilazimo jezera koja su ukras mnogih planina. Sanjamo o Rilskim ili Triglavskim jezerima, a malo ko od planinara je obišao Košaninova jezera.
Košaninova jezera, Veliko i Malo, nalaze se na oko 990 metara nadmorske visine, na planini Radočelo u uvali na severnoj strani vrha Crepuljnik. Ovo područje pripada rezervatu prirode Golija – Studenica. Jezera su ime dobila po znamenitom srpskom botaničaru Nedeljku Košaninu, koji je rođen u ovom kraju.
Veliko Košaninovo jezero dugačko je oko 180, a široko oko 100 metara i dosta je obraslo vegetacijom.
Oko jezera su šume bukve, jele, smrče i bora, a samo jezero je specifična biljna formacija. Biljka metlasta oštrica (Carex paniculata) formirala je velike busenove koji su naročito interesantni u proleće kad nova trava ozeleni, a osušeni listovi polegnu. Ovi busenovi se na nekim mestima dodiruju, a na mnogoma su iznikle breze i smrče koje se ponašaju kao poluparaziti. U narodu postoji legenda da su se vile okupljale i igrale kolo oko jezera i da svaki busen predstavlja jednu vilu.
Malo jezero se nalazi zapadno od Velikog, iza jednog prevoja. Okruženo je šumom, najviše četinarskom i elipsastog je oblika. Dužine je oko 90 i širine tridesetak metara. Dubina jezera je sedam metara i vodena površina se brzo prazni, jer je na nadmorskoj visini višoj za nekoliko metara, pa voda bočnim kanalom otiče u Veliko jezero. Prema nekim istraživanjima, voda u Malom jezeru je slana.
Do jezera se ne može doći kolima, mada u blizini postoje šumski putevi kojima se prolazi traktorima. To je, verovatno, i razlog što je ovaj biser prirode dobro očuvan. Planinari mogu doći do Košaninovih jezera polazeći iz sela Mlanča sa asfaltnog puta koji povezuje manastire Studenicu i Pridvoricu, uključujući se u planinarsku kružnu stazu koja polazi od manastira Pridvorica i obeležena je standardnom planinarskom markacijom. Iako na sajtu Planinarskog saveza Srbije piše da je staza dobro uređena i obeležena, uverila sam se da markacija nije odavno obnavljana. Od Mlanče – staza je duga oko pet kilometara, sa usponom od skoro 500 metara. Može se doći i drugim neobeleženim stazama koje poznaju lokalni planinari.
Moja prva poseta ovom dragulju prirode je bila tek ove zime. Moram priznati, malo me je sramota zbog toga. Volim Radočelo i mnogo puta sam bila na njemu, ali do jezera nikako mi se nije dalo. Od Kraljeva je to na manje od sto kilometara. Iako zimski uslovi nisu najbolji period za posetu ovim neobičnim jezerima, sa grupom planinara iz Kraljeva i Ušća ukazala mi se prilika da ih konačno obiđem.
Pešačenje smo započeli od hotela „Radočelo“ u Mlanči. Krenuli smo šumskim putem uz potok Skapijevac. Sneg je bio veliki, ali smo u početku imali tragove vozila. Mnogi šumski putevi su se račvali obroncima Radočela i ubrzo smo bili na putu kojim su prolazile samo neke šumske životinjice. Puna četiri sata smo išli belim šumskim stazama, dok ne stigosmo do Malog jezera. Pregazismo ga, jer nije bilo vode i ubrzo stigosmo do Velikog koje me ostavi bez daha. Busenovi pokriveni snegom bili su nešto do sada neviđeno. Da li to vile spavaju zimski san? Malo smo ih uznemiravali zbog fotografisanja, ali nadam se da su nam oprostile.
Posle duže pauze krenuli smo nazad pomenutom obeleženom stazom prema reci Studenici. Blizu asfaltnog puta odvajamo se od markirane staze koja vodi ka manastiru Pridvorica i ubrzo stižemo na polaznu tačku.
Posetu Košaninovim jezerima možete kombinovati sa stazama na Radočelu i Čemernu, obilaskom Savinih isposnica, ili manastira Studenica, Pridvorica.
Prenoćište i hranu možete obezbediti u konaku manastira Studenice ili hotelu „Radočelo“. O planinarskim stazama možete se više informisati kod planinara iz Ušća, Kraljeva i Ivanjice.
Rada Vukosavljević
