Prva akcija Odseka za zaštitu životne sredine bila je organizovana u proleće ove godine, a sadnice koje su građani danas dobili namenjene su za jesenju sadnju
„Ko nije drvo razumeo prvo, pa tek onda sadio, taj nije ništa uradio… I shvatiće, kad-tad, da ne zna šta je hlad”, opominjao je Đorđe Balašević. Ko je hteo – došao je danas, i pored kiše na Trg srpskih ratnika na kojem su predstavnice Odseka za zaštitu životne sredine kraljevačke Gradske uprave strpljivo delile besplatne sadnice belog jasena. Akcija je organizovana u saradnji sa Zelenim razvojnim centrom iz Sremske Mitrovice.
Pogledajte prilog sa današnje podele besplatnih sadnica:
Možda kišni dan za akciju koja je u isto vreme organizovana u 100 gradova u Srbiji i nije bio idealan da se podsetimo važnosti hladovine u vrelim letnim danima, ali – ova lepa zamisao odnosi se i na poštovanje šume i drveća.
Branka Čubrilović iz Odseka za zaštitu životne sredine podsetila je svako stablo doprinosi čistijem vazduhu:
– Jedno drvo apsorbuje od 10 do 40 kg ugljen-dioksida godišnje tako da, osim čistijem vazduhu, doprinosi i u borbi protiv globalnog zagrevanja i klimatskih promena.
I u aprilu ove godine, tokom akcije „Posadi svoj hlad“, u Kraljevu je podeljeno 100 sadnica belog jasena.
– Tada je deo sadnica išao osnovnim školama, a sada smo se odlučili zbog velikog interesovanja, da sadnice idu isključivo građanima. Malopre nam se javila jedna gospođa koja je dobila i posadila sadnicu belog jasena u proleće koja je oduševljeno potvrdila da se njen jasen lepo primio, pa je danas sa radošću došla po novu – kaže Branka Čubrilović.
Drvo, kažu, nikada nisu samo grane i lišće, već i senka ispod drveta i nebo kroz njih. Naši preci su jako poštovali šumu i drveće i postoji nebrojeno mnogo poslovica.
Beli ili gorski jasen može da dostigne visinu i do 40 metara, a deblo može biti široko do metar i po. Najviše mu odgovaraju mešovite listopadne, vlažne šume gde se duže zadržavan sneg i gde retko ima suše.
Prirodno raste u svetlim listopadnim šimama, nizinskim područjima, nadmorskim visinama od 1.500 metara, uz obale potoka i reka, a može se naći i u parkovima, vrtovima i javnim površinama, kako pojedinačno, tako i u grupama i drvoredima.
Za one koji su sadnice dobili, korisno će biti uputstvo za sadnju na kojem piše:
1. zemljšte u koje se drvo sadi očistite od trave i korova
2. potom iskopajte rupu koja je dovoljno velika da u nju stane koren grumen
3. postavite sadnicu u rupu
4. vodite računa da vrh korena bude u ravni sa rupom * zatrpavanje početka debla zemljom može da izazove truljenje stabla!
5. potom rupu ispunite ostatkom zemlje, dok ne bude u ravni sa tlom
6. nežno ugazite tlo oko sadnice kako biste iz zemljišta uklonili vazdušne džepove
7. nakon sadnje zalijte tlo u koje ste posadili svoju sadnicu.
Bilo bi lepo da sve danas podeljene sadnice – zaista dobiju priliku da porastu kao najlepši izdanci svoje vrste.
M. M. D.
