U parku kod Duhovnog centra u Kraljevu oštećen je spomenik Dragoslavu Bogavcu i to tako što je bista odvojena od postamenta, saopštio je Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo.
Iz Zavoda ocenjuju da ovaj čin ne predstavlja samo oštećenje javne imovine, već i narušavanje kulturnog i istorijskog nasleđa grada.
– Spomenici nisu samo obeležja ličnosti i događaja, oni su svedočanstva vremena, deo kolektivnog pamćenja i važan segment kulturnog identiteta zajednice – navodi se u saopštenju Zavoda.
Posebno zabrinjava podatak da je ovo, kako ističu iz Zavoda, treći slučaj oštećenja spomen-obeležja na teritoriji Kraljeva od početka godine. To, prema njihovoj oceni, ukazuje na potrebu za većom društvenom odgovornošću i razvijanjem svesti o značaju očuvanja kulturnih dobara.
Zavod je, navodi se, u saradnji sa JKP „Čistoća“ Kraljevo i JP za uređivanje građevinskog zemljišta, preduzeo hitne mere kako bi bista bila uklonjena i kako bi se sprečilo dalje oštećenje spomenika.
U narednom periodu, u skladu sa uslovima i merama tehničke zaštite, biće sprovedeni radovi na restauraciji spomenika i njegovom vraćanju na prvobitno mesto, navedeno je u saopštenju.
Slučaj je prijavljen nadležnim organima, koji su izvršili uviđaj u prisustvu predstavnika Zavoda.
Iz ove ustanove apelovali su na građane da čuvaju i poštuju spomenike i kulturna dobra, uz poruku da se njihovim očuvanjem čuvaju istorija, identitet i nasleđe za buduće generacije.
Ko je bo Dragoslav Bogavac?
Dragoslav Bogavac rođen je 1910. godine u Beranama, odnosno tadašnjem Ivangradu, a stradao je 1942. godine u Vrbnici, na Zelengori. Bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.
U Kraljevo je došao posle studija prava u Beogradu i zaposlio se u Fabrici vagona. Tu je, prema dostupnim biografskim podacima, bio aktivan u radničkom pokretu i partijskom radu, a 1936. godine primljen je u Komunističku partiju Jugoslavije. Zbog političkog delovanja uhapšen je 1939. godine u Beogradu i zatvoren na Adi Ciganliji.
Po povratku u Kraljevo radio je na obnavljanju partijske organizacije i prikupljanju boraca za partizanske jedinice. Godine 1941. postao je sekretar Okružnog komiteta KPJ, a kasnije, posle povlačenja u Bosnu, komesar Fočansko-čelebićkog odreda.
Poginuo je u proleće 1942. godine, tokom borbi i proboja partizanskih jedinica na području Vrbnice, na planini Zelengori. Za narodnog heroja proglašen je 6. jula 1953. godine.
Poslednji put biste troje narodnih heroja u parku kod Duhovnog centra u Kraljevu rstaurirane su krajem 2021. godine.
M. M. D.
Чешка и Словачка неокомунистичке земље су изједначиле комунизам и нацизам. Црна књига комунизма доказује да су црвени убили више људи него нацисти. Зашто онда величате зликовце?
Да не причамо о томе да су као паравојна формација била буквално као терористичка организација. Још има живих сведока који памте њихова злодела.
Имам питање за оне који их бране: кад избије рат да ли ће бити у легалној војсци или у војсци неке странке, обзиром да су левичари: код Вулина или Дачића?
Znači: rodio se u Crnoj Gori, studirao u Beogradu, neko vreme radio u Kraljevu, za vreme rata bio partijski komesar i verovatno radio i na trebljenju nesto.išljenika, zaginuo na Zelengori, a sada je narodni heroj u Kraljevu? Da su pametni sami bi sklonili bistu. Valjda ima neko iz Kraljeva ili bar okoline zaslužili za to mesto? Da ne pričamo o ranijim junacima… E Srbijice moja …
A gde su biste, spomenici našim Srpskim junacima?
Ko vam brani da ih postavite?
Upravo ovo su biste srpskih junaka koji su se borili za svoju otadžbinu a protiv fašizma, i stranog i domaćeg. Sramota je ne znati i sramota je ne poštovati podvige onih koji su se borili za NAS. Po Vašem komentaru vidim da bi oni za vas bili “komunjare”, te mi je jasno šta vi i znate i mislite o Narodnooslobodilačkoj borbi, pa se evo i sama pitam zašto Vam uopšte i odgovaram.
Nema takvih, sklonili ih ovi kao što je ovaj čija je bista ,,oštećena”
Divljaci opet skrnave istoriju ,misle da će nešto promeniti ,ali grdno se varaju .