Ovog proleća, kraljevački parkovi izgledaju drugačije. Travnjaci su prekriveni sitnim belim cvetovima, pa na mnogim mestima deluju kao zeleno-beli tepih. Bele rade, nenametljive i tihe, ovog puta su preuzele prostor i – dominiraju.
Kada ih ima u ovolikom broju to, kažu botaničari, najčešće znači da su uslovi bili gotovo idealni – realtivno blaga zima, dovoljno vlage u zemlji i umerene temperature u ranim mesecima. Bele rade tada ne samo da opstaju, već se šire i ispunjavaju prostor tamo gde im je omogućeno da rastu bez prekida.
Zato ih najviše ima upravo u parkovima, na travnjacima koji se ne tretiraju agresivno i koji se ne kose prečesto. Na mestima gde priroda ima malo više slobode nego što smo navikli.
Njihovo prisustvo, kažu oni koji se bave biljkama, može biti i znak da je zemljište u dobrom stanju. Da nije „umorno“, da nije preopterećeno hemijom, već da ima prostora za raznolikost.
U narodu se bele rade vezuju za „lepo proleće“. Nije to kao neka precizna prognoza, već kao osećaj da je sezona krenula mirno i stabilno, bez naglih promena. Ipak, možda je važnije ono što ovaj prizor radi ljudima: zastaju, gledaju, fotografišu. Ne zato što je nešto spektakularno, već zato što je jednostavno lepo.
Živimou vremenu u kojem kao da sve mora da je brzo i bučno, pa nas taj zeleni tepih prošaran belim cvetovima podseća da postoje i drugačiji ritmovi. Sporiji i tiši, ali nekako dovoljno jak da dočara lepšu sliku grada. I zato, možda ove bele rade i nisu samo znak proleća. Možda su podsetnik da je, bar na trenutak, sve došlo na svoje mesto.
M. M. D.
