Za investiciono održavanje zgrada u budžetu Kraljeva je planirano 30 miliona dinara. Učešće Grada biće 40-75% troškova u zavisnosti od hitnosti i važnosti intervencije. Da li su vlasnici kuća zapostavljeni?!
Gradsko veće je danas raspisalo javni poziv za sufinansiranje projekata investicionog održavanja zgrada, koji će biti objavljen 18. marta, a rok za predaju projekata biće mesec dana, dakle 18. mart. Javni poziv će biti objavljen na Oglasnoj tabli na sajtu grada.
Sa 30 miliona dinara, koliko je planirano u budžetu za 2022. godinu, Grad će pomoći projekte kojima se sprečava nastajanje štetnih posledica po bezbednost i zdravlje građana, odnosno ove vrste radova:
- održavanje fasada,
- sanacija krovova,
- zamena građevinskih materijala koji su štetni po bezbednost i zdravlje ljudi,
- unapređenje energetskih svojstava,
- Radovi i druge aktivnosti kojima se sprečava nastanak štetnih posledica po ljude, životnu sredinu, privredu, ili imovinu veće vrednosti.
Prema ankteti koju je zimus uradilo Odeljenje za urbanizam, stambene zajednice su najviše bile zainteresovane za rekonstrukciju krova, za radove na liftovima i za sanaciju fasade. Procenat subvencionisanja troškova iz gradskog budžeta zavisiće od vrste radova i hitnosti i iznosiće:
- fasada: – 75% za hitne intervencije; – 70% ako nije hitno;
- krov: – 70% učešća iz gradskog budžeta za hitne radove, – 65% ako nije hitno,
- unapređenje energetskih svojstava zgrade: 60%
- zamena štetnih građevinskih materijala: 50%
- radovi kojima se sprečava nastajanje štetnih posledica: – 60% za hitne intervencije na uređajima, opremi, instalacijama; – 50% za istu intervenciju ako nije hitna; – 40% učešća za održavanje ostalih delova zgrade kojim se sprečava nastanak štetnih posledica.
Posle sednice Gradskog veća gradonačelnik Predrag Terzić je rekao:
– Mislim da se radi o veoma dobroj odluci Grada. Ako budemo svake godine obezbeđivali srestva u budžetu, na ovaj način ćemo uspeti da rekonstruišemo fasade zgrada i krovove, da zamenimo liftove i da pomognemo stanarima koji žele da svoje stambene zajednice učine efikasnijim i boljim.
Pravo da konkurišu za ova sredstva imaju vlasnici stambenih i stambeno-poslovnih zgrada, a od vlasnika kuća samo oni čije su porodične kuće locirane u najprometnijim gradskim ulicama i koje usled neodržavaanja predstavljaju posebnu opasnost po život i zdravlje ljudi, ili životnu sredinu.
U javnosti su česti komentari da su ovakvom primenom Odluke o obaveznom investicionom održavanju zgrada vlasnici privatnih kuća oštećeni, jer sami održavaju svoje kuće i oni čiji su objekti van centra grada – a to je 99% kuća – nemaju pravo na pomoć iz gradskog budžeta.
Na ovu primedbu i pitanje portala KRUG zašto Grad ne pomogne i održavanje porodičnih kuća, gradonačelnik je odgovorio:
– Trudimo se da pomažemo svim građanima, bez obzira gde žive. Mi smo 2016. u budžetu imali 35 miliona za asfaltiranje puteva na seoskom području, a ove godine čak 135 miliona! To je ogromno povećanje. Obezbeđujemo i vodovodne i kanalizacione mreže u prigradskim i seoskim naseljima. Trudimo se da pomognemo svima: tamo gde je potrebno izgraditi kanalizacionu i vodovodnu mrežu, opredeljujemo sredstva za to, tamo gde je neophodno izgraditi nove puteve, takođe, a tamo gde postoje i putevi i vodovod i kanalizacija, trudimo se da na drugi način izađemo u susret građanima.
Na primedbu da je za održavanje seoskih vodovoda ove godine planirano svega 12 miliona dinara, a zna se da su uglavnom očajnom stanju, a za održavanje zgrada dva i po puta više, Terzić je ovako odgovorio:
– Zaboravljate da Grad ulaže značajna sredstva u proširenje vodovodne mreže: na rubnim delovima grada, ali i u Mataruškoj Banji, prvo u izgradnju mreže kroz Gotovac do Banje, pa onda i kroz Matarušku Banju. Kao što znate, u toku je i izgradnja vodovodne mreže na Ušću vredne 39 miliona dinara – argumentovao je gradonačelnik.
Da je imao više vremena, potrajala bi ova polemika, ali svi smo žurili na sledeći teren, pa razmena argumenata ostaje za neku narednu priliku… Jer potpisnica ovih redova razume da fasada na zgradi mora da bude popravljena da nekom ne bi pala na glavu, takođe i krov, ali ne uspeva da razume zašto bi iz gradskog budžeta bilo finansirano postavljanje spoljne izolacije kad to nije neophodno za bezbednost prolaznika? To je pitanje energetske sanacije i to je nešto što na desetine hiljada vlasnika kuća plaća iz svog džepa… Ili će biti da je do inteligencije potpisnice redova!
Radmila Vesković
Na sličnu temu preporučujemo: Kako seoski vodovod može biti popravljen sredstvima iz gradskog budžeta?
