Dok jedni smatraju da je odbrana rodno senzitivnog jezika stvar elementarnih prava žena u Srbiji, drugi poručuju da „postoje važnije društvene probleme od jezičke politike”
Tri godine nakon što je u Srbiji usvojen Zakon o rodnoj ravnopravnosti, od 1. juna ove godine on bi trebalo u celosti da stupi na snagu, uključujući i deo koji se odnosi na rodno osetljiv jezik. Taj deo i dalje deli Srbiju na dve strane, koje kao da ne govore istim jezikom, jer su jedni ZA upotrebu rodno osetljivog jezika, a drugi izričito PROTIV.
– Žena koja je studirala mašinstvo je inženjerka, ona koja je studirala istoriju je istoričarka, žena članica Vlade je ministarka i to nije samo stvar lingvistike nego društvenog priznanja njihovih kompetencija – smatra Radmila Vesković, novinarka iz Kraljeva.
Ona je mišljenja da bi, kao ravnopravne, trebalo priznati imenice ženskog roda za zanimanja koje žene već decenijama obavljaju:
– Verujem da je i Vama, kao i meni, bilo potrebno vreme da prihvatimo da to što smo novinarke bude isto važno kao i dok smo govorile da smo novinari.Ipak, ne mislim da put do toga vodi preko sankcija. Kažnjavanje, zato što negde ne piše uvek novinar/novinarka, za mene nema mnogo smisla.
Pogledajte VIDEO prilog:
„Zar ženski pol nema svoja zanimanja?”, pita dr Marijana Šećibović, dekanica Visoke škole za turizam i menadžment iz Konjica (BiH):
– Hoćemo li za devojku koja je završila teologiju reći da je veroučitelj ili je veroučiteljica? Nekada smo najnormalnije svoje učiteljice zvali učiteljicama, nismo ih zvali učitelj, nego učiteljica, nastavnicu smo zvali nastavnica.
Šećibović dodaje kako mnogi smatraju da je rodno osetljiv jezik politički dekret i „nešto što nam se nameće sa zapada”:
– Tvrde i da o tome stručna javnost nije dovoljno obaveštena, ali žena neće biti lekar, farmaceut, nastavnik, nego lekarka, farmaceutkinja, nastavnica… Ova tema apsolutno nije od juče, ali nekako mi se čini da mi idemo, iz godine u godinu sve više unazad.
Tamara Skrozza, zamenica glavnog i odgovorng urednika Novinske agencije FoNet smatra da je odbrana rodno senzitivnog jezika, stvar elementarnih prava žena u Srbiji:
– Ukoliko želimo da ostanemo koliko-toliko slobodne, mi moramo da odbranimo rodno senzitivni jezik, jer ovo je stvar mnogo veća od jezika.
Skrozza ocenjuje da je u duboko patrijarhalnom i mizogenom društvu, rodno osetljiv jezik, zapravo, samo prva stepenica ka oduzimanju i nekih drugih prava za koje su se naše pretkinje i preci odavno izborili:
– Dakle, ukoliko bi „pala“ odbrana rodno senzitivnog jezika, postoji opasnost da izgubimo i neka druga prava koja nas čine koliko toliko ravnopravni delom ovog društva, Kad kažem „nas“, mislim, pre svega, na žene.
Neki od argumenata protiv uvođenja rodno senzitivnog jezika uključuju otpor prema promenama u jeziku, smatraju da je to nepotrebno političko mešanje u jezik i mišljenja su da „postoje važnije društvene probleme od jezičke politike“. Otpori doleze iz različitih društvenih grupa: lingvisti, konzervativne političke struje, tradicionalisti, kao i pojedinci koji se protive promenama u jeziku iz različitih razloga. Važno je razumeti da je pitanje rodno senzitivnog jezika kompleksno i da postoje različita gledišta na ovu temu.
– Jezik treba da prizna podjednake kompetencije žena i muškaraca za određena zanimanja i da, prosto, prihvati tu realnost. Jezik je specifična slika društvene realnosti i to bi trebalo da se i ispoštuje i da sutra dođemo u situaciju da bude sasvim normalno da ova devojčica sa slike bude astronautkinja, baš kao što je normalno da ću da je domaćica ili sekretarica – poručuje Radmila Vesković.
Ima i onih koji smatraju da sama upotreba rodno senzitivnog jezika ne može mnogo uticati na ravnopravnost žena i muškaraca u društvu, dok u Priručniku za upotrebu rodno senzitivnog jezika, koje je objavilo Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, stoji misao: „Ako mislite da su žene jednako vredna ljudska bića, koristite rodno osetljiv jezik da to i pokažete.“
U Priručniku se, takođe, ističe da postoje brojne zablude o odnosu rodno senzitivnog i srpskog jezika, a kao najčešće se izdvajaju:
– da rodno senzitivan jezik nije u duhu srpskog jezika;
– da rodno senzitivan jezik kvari jezik;
– da je rodno senzitivan jezik rogobatan i da opterećuje rečenicu;
– da rodno senzitivan jezik para uši;
– da je rodno senzitivan jezik nepotreban, jer je jezik neutralan.
U korenu svih ovih zabluda je uverenje da je neka reč, najčešće imenica koja označava zanimanje, samo zato što nije muškog gramatičkog roda manje vredna i da zato ne treba da bude deo jezika. Argumenti ne postoje, reč je isključivo o izgovorima. Svaki jezik prati društvene promene i evoluira sa samim društvom, a u modernom srpskom jeziku ne bi trebalo da bude mesta vrednostima koje promovišu neravnopravnost žena i muškaraca.
M. M. D.
*naslovna fotografija – ilustracija Gerd Altmann, Pixabay
