Neke lekcije se ne uče iz knjiga, već iz tišine šume, zvuka potoka ili pogleda koji razmeniš sa životinjama kojih nema u srcu grada.
Nastava van učionice dobija pravi smisao kada se učenje spoji sa iskustvom, pokretom i prirodom. Učenici 3/1 OŠ „Vuk Karadžić“ iskoristili su blizinu školskog okruženja da posete ergelu na porodičnom imanju porodice Despotović u Zmajevcu, mestu na kojem se lekcije pamte celim telom.
Do ergele su stigli gradskim prevozom, što je za neke bio i prvi susret sa ovim vidom saobraćaja – još jedno važno iskustvo u učenju o svakodnevnom životu. Od kraja asfaltnog puta, put ih je vodio seoskom stazom i kroz mladu, aprilsku šumu koja je tek počela da lista.
Ergela je smeštena u tišini prirode, opremljena po savremenim standardima, sa belim ogradama koje se gube u gustoj zelenoj pozadini. Deca su imala priliku da vide i dodirnu prelepe, negovane konje i, uz pomoć profesionalnih dresera, nauče da im priđu bez straha. Mnogi su prvi put bili u blizini ovako krupnih životinja.
Okruženje ergele — potok, ptice, visoko nebo i senke u pokretu — bilo je savršeno za posmatranje prirode i pronalaženje sopstvene senke na sunčanoj šumskoj stazi. Takođe, ovakva poseta predstavlja sjajan primer kako priroda može postati učionica bez zidova — inspirativna, živa i nezaboravna.
– Ovo mesto,daleko od gužve i galame nudi mogućnost za odmor i opuštanje. Mogućnost za porodice i pojedince, ali i korisno utrošeno slobodno vreme – kaže za portal krug učiteljica Vesna Ristović.
Kao pedagog, ona odlično razume da deca bolje pamte ono što dožive, nego ono što pročitaju i zato svoje učenike izvodi iz učionice, ne samo fizički, već i iz svakodnevne rutine,
spajajući tako znanje i emociju, knjigu i život, disciplinu i slobodu.
Na povratku, kroz šumarak i uz Zmajevačku ulicu, đaci su se vratili iz sveta prirode u svakodnevicu — bogatiji za nova znanja i utiske koje nijedna tabla ne može da prenese.
U učionici bez zidova, svako dete pronađe svoju senku – i svetlost koja je osvetli.
M. M. D.
