11. novembar 2020.
U borbama na Čemernu, Troglavu, Stolovima, Goču, Jelici… , 1915. je izginulo više od 2.000 ljudi koji su od Austrougara i Nemaca branili i odbranili “Vrata spasa”, ulazak u Ibarsku klisuru uz koju su povlačili srpska vojska, kralj, vlada i deo naroda
Na obroncima Čemerna i okolnih planina poslednjih godina izranjaju spomen obeležja srpskim ratnicima koji su oktobra i novembra 1915. godine omogućili povlačenje i spasavanje glavnine srpske vojske, kralja, vlade, žena, dece, starica i staraca izbeglica… spasavanje otadžbine. Poslednje sagrađeno obeležje je upravo završeni spomenik u Gornjoj Dubočici posvećen borcima iz ovog sela i iz Magliča, kao i svim jedinicama Kraljevine Srbije koje su se borile na prostoru ovih sela.
Pre tačno 105 godina u borbama na Čemernu, Troglavu, Stolovima, Goču, Jelici… izginulo je više od 2.000 ljudi. Oni su od Austrougara i Nemaca branili i odbranili “Vrata spasa”, ulazak u Ibarsku klisuru uz koju su se put juga i Kosova i Metohije povlačili srpska vojska, kralj, vlada i deo naroda.
Trebalo je da prođe skoro čitav vek dok nisu postavljena prva spomen obeležja: 2009. godine mermerni krst na Vranovcu u Pekčanici, naredne godine drveni krst na vrhu Čemerna i… to je bilo sve što smo priložili kao potomci. Sve do pre dve-tri godine, a od tada do danas postavljene su tri spomen ploče, podignut memorijalni kompleks na Vranovcu, počela izgradnja drugog u Gornjoj Dubočici.
„VOĐENI BOGOLJUBLJEM I RODOLJUBLJEM“
Inicijalna kapisla bio je Gradski odbor za obeležavanje 100 godina od završetka Velikog rata i za podizanje vojničke spomen kapele na Čamernu, a kad je odboru istekao mandat, grupa entuzijasta je nastavila da uz pomoć donatora, lokalnih institucija i Žičke eparhije podiže belege velikom stradanju. Za sada neformalnu Radnu grupu za evidenciju, uređivanje, održavanje i podizanje novih spomen obeležja – ratnih memorijala, čine Radovan Peković, Milan Matijević, Vanja Nikolić, Lidija Crnčanin i Rade Vukosavljević, koji je bio sagovornik portala “Krug”.
Rade Vukosavljević, artiljerijski major u penziji i autor kapitalnog četvorotomnog dela “Kraljevo u Velikom ratu“, sa ponosom nam priča da je prethodnog vikenda na Vranovcu u Pekčanici bili vrlo živo:
– Osim mermernog krsta na Vranovcu sada imamo i ambijentalnu učionicu. Ceo ovaj memorijalni kompleks je posvećen Užičkom odredu, koji se borio na ovoj lokaciji i čiji borci su ovde ginuli. Ambijentalna učionica je prostor sa nadstrešnicom, stolovima i klupama. Najvažniji deo je pano sa tekstom o borbama koje su se ovde vodile, kopijama originalnih dokumenata, topografskim kartama. U nedelju 8. novembra ovde smo prvi put dočekali zvaničnu delegaciju grada Užica, koja je došla da oda počast svojim hrabrim precima – priča za portal “Krug” neumorni istraživač Rade Vukosavljević.
Sa ponosom nam pokazuje i fotografije novog memorijalnog kompleksa “Maglič – Dubočica“, koji je u izgradnji. Veliko mermerno spomen obeležje je već postavljeno u Gornjoj Dubočici, a do njega se stiže kada se u Magliču pre kafane skrene desno sa Ibarske magistrale, pa nastavi još 7 kilometara ka selu. Ovaj spomenik se sastoji od šest spomen ploča, na kojima su: – centralni spisak svih jedinica vojske Kraljevine Srbije, koje su se u oktobru i novembru borile na prostoru Magliča, – deo izveštaja koji je pukovnik Vasić, komandant Dunavske divizije drugog poziva, 13. novembra uputio vojvodi Mišiću i u kome se navodi da neprijatelj ispred sebe vodi civile kao zaklon, – imena 15 meštana Magliča i Dubočice stradalih u ratovima 1912-18. i tri stradala pripadnika Dunavske divizije, – imena stradalih meštana u Drugom svetskom ratu, – ploča sa posvetom, na kojoj piše:
“Naši hrabri i junački preci vođeni bogoljubljem i rodoljubljem, braneći slobodu i čast otadžbine zadobiše vence carstva nebeskoga. Zahvalno srpstvo“.
Ovaj memorijalni kompleks obuhvata i već podignutu spomen česmu, zatim buduću ambijentalnu učionicu u selu Maglič, kao i pano sa pregledom 28 spomenika krajputaša, koji će biti postavljen pored Ibarske magistrale.
U prethodnom periodu već je na ulazu u školsko dvorište u Matarugama postavljena spomen ploča komandi Prve armije, zatim na staroj školi u Roćevićima Užičkom odredu, a u Bogutovcu u Mirovoj kafani spomen ploča komandi Drinske divizije drugog poziva koja je tu imala štab. Planirana je još i spomen soba i česma u Polumiru.
Jednu neostvarenu želju imaju i članovi nekadašnjeg Gradskog odbora za obeležavanje 100 godina od završetka Velikog rata, kao i članovi sadašnje neformalne Radne grupe – nisu uspeli da podignu vojničku spomen kapelu na vrhu Čemerna. A bili su nadomak toga. Grad je obezbedio sredstva, računalo se da je dozvola “Srbijašuma” samo formalnost. Tako je i bilo, vlada Srbije donela je akt kojim to parče zemljišta bez naknade ustupa gradu Kraljevu. Ali onda je JP “Srbijašume” uložilo žalbu pozivajući se na birokratsko tumačenje zakona, akt vlade je povučen i tako kapela još uvek nije sagrađena.
– Nećemo odustati, pokušaćemo da nađemo rešenje za ovaj pravni problem. na padinama Čemerna i okolnih planina još uvek se može naići na kosti naših predaka, branilaca i spasilaca otadžbine. Verujem da ćemo sagraditi kapelu i u nju položiti njihove kosti – kaže Rade Vukosavljević.
LAKO DO NOVCA!
Kao što nam je naš sagovornik objasnio, izgradnju spomen obeležja sada vodi Radna grupa entuzijasta i zato su članovi u septembru bili kod zamenika gradonačelnika Vukmana Rakočevića sa molbom da lokalna smouprava ozvaniči njihov rad. Odgovr i dalje čekaju, ali sa aktivnostima ne staju. Na osnovu toga zaključujemo da ne raspolažu nikakvim sigurnim izvorom finansiranja. Od čega onda grade spomen obeležja, kako je sagrađen onoliki spomenik u Gornjoj Dubočici? Odgovor je za današnje vreme neočekivan:
– Verujte da nemamo problema sa novcem! Za izgradnju ovog spomenika imali smo više od 50 donatora. To su sve ljudi poreklom iz ovih krajeva koji sada žive u Mataruškoj Banji, Konarevu, Kraljevu. Priča o tome šta se na njihovom pragu događalo u jesen 1915. godine u njihovim porodicama se prenosila sa kolena na koleno. Ja sam 5. jula izašao u Gornju Dubočicu, ispričao meštanima šta nam je namera, oni su to podržali. Izabrali smo Milicu Perović da vodi evidenciju, imamo knjigu donatora, kome god smo se obratili, niko nas nije odbio. Zato je ovaj spomenik utoliko vredniji, jer su ga sami meštani sagradili u slavu svojih predaka.
Rade Vukosavljević sa entuzijazmom najavljuje da bi na proleće trebalo da bude završena i ambijentalna učionica u Magliču, kao i spomen soba i česma u Polumiru, pa da se dostojno dočeka Vidovdan 2021. godine.
Radmila Vesković
fotografije. lična arhiva Radeta Vukosavljevića
