Parastos i osveštavanje Krsta u Popovom potoku zakazani su za utorak 15. oktobar
„Svake godine, 15. oktobra, dolazili su Dragačevci da, noću ili u ranu zoru, tajno, zapale sveću svojim precima… I tako, u protekle 83 godine. Veliki broj građana Kraljeva, nikada nije ni čuo za Popov potok, najveće stratište posle Lagerskog groblja u Kraljevu i svakako, na spisku najvećih u zemlji Srbiji. Dragačevci su sveće palili u brlogu, gde ispod divljih deponija, leže junaci Jeličkog četničkog odreda (njih oko 50), žrtve nacističkih odmazdi (njih oko 500) i žrtve komunističkog terora (samo u jednom danu pobijeno 27 ljudi) -ukupno oko 600 ljudi, čije kosti i danas nalazimo u vrzini i raznesene u širem krugu). Ti domaćini su odlazili svojim kućama, crni u licu, a nas, svega nekoliko Kraljevčana, ostajali smo, svake godine, posramljeni činjenicom, da u sred ovog grada, najmanje 600 ljudi, počiva na način, nedostojan njihovoj žrtvi. Svojim sredstvima, radom, donacijama ljudi dobre volje, učinili smo ono što nam je bilo u znanju i moći. Stotinak ljudi, koje sam imao čast da okupim, učinili su ono što je decenijama bilo nemoguće, pa čak i zabranjeno. Oprali smo obraz kraljevskom gradu. Zato mi čini čast i obaveza, da sve građane, ljude koji cy pomogli akciju, sveštenstvo i monaštvo SPC, pozovem na parastos i osveštavanje Krsta u Popovom potoku u utorak, 15. oktobra u 16,00 časova. Kako radili, tako nam Bog pomogao!“, naveo je u svom pozivu Rade Erac, inicijator podizanja krsta ma lokaciji Popov potok.
*************************************************************************************************
Naselje „Higijenski zavod”, osmišljeno šezdesetih godina kao „kraljevačko Dedinje”, ima jedini ulaz i izlaz, ulicom Slobodana Penezića Krcuna. To je onaj koji je, sam za sebe, tvrdio da su mu „ruke krvave, ne do lakata, nego do ramena“. Na zapadnoj strani tog naselja je Popov potok, gde je u tom neuređenom brlogu divlje deponije tokom prethodnih 80 godina počivalo oko 600 ljudi ubijenih i streljanih tokom i posle Drugog svetskog rata. Naravno, ovo nije i jedino stratište koje postoji u ovom gradu iz tog vremena, ali je jedino gde se već godinama okupljaju potomci i koji su i pored takvih (ne)uslova tu držali pomen streljanim.
Kraljevčanin Rade Erac pokrenuo je akciju da se to stratište dovede svojoj svrsi i da se postavi vidljivi znamen stradalima i da se baš ovog oktobra podseti na to vreme i izvršioce koji su doneli „slobodu“ Kraljevu i Srbiji. Time su se Erac i svi koji su u ovoj akciji učestvovali odužili prema onima koji su pali za pravu slobodu ali i da se ovaj grad časno oduži onim junacima iz pesme.
U pesmi „Nad Kraljevom živa vatra seva“ opisane su borbe i pogibije mladog kapetana Sime Uzelca i poručnika Jovana Bojovića, pri napadu na jako nemačko utvrđenje u ovom gradu. Više od pedeset pripadnika Jeličkog četničkog odreda gine u jurišu na Ratarsku školu, na čelu sa poručnikom Jovanom Bojovićem u napadu na Kraljevo. Iz istorije znamo da su od tog dana pripadnici partizanskog pokreta jasno stupili u borbu protiv četnika, vojske Kraljevine Jugoslavije, da bi se izborili za komunističko uređenje države posle rata u kome su radili šta su hteli.
Na stratištu Popov potok u Kraljevu počivaju junaci Jeličkog četničkog odreda zajedno sa svojim komandantom Jovanom Bojovićem, tu počivaju žrtve nacističkih odmazdi od strane Nemaca i Bugara tokom rata, kao i žrtve komunističkog terora koji se odvijao pri kraju i posle zvaničnog završetka Drugog svetskog rata, ukupno oko 600 ljudi.
Ovde su izginuli junaci Jeličkog četničkog odreda u jurišu na zgradu Poljoprivredne škole, njih 11, između 13. i 14. oktobra i još 34, u jutarnjim časovima 15. oktobra 1941. Onda su Nemci napravili raciju i tu pobili veći broj ranjenih Dragačevaca. U tri navrata, Nemci i Bugari tu streljaju, ukupno oko 400, neki podaci kažu i do 500 ljudi, uglavnom iz čačanskih sela, Ivanjice, Kaone, Dragačeva. Onda su komunisti „popunili” treću masovnu grobnicu, koja je ostala prazna.
Od tada pa do ovih dana, počivali su u šipražju, korovu i ispod divljih deponija, šuta, otpada, đubreta, uginulih pasa i svinja, bez obeležja, bez kamena i belega… A mi, mi očekujemo da nam bude bolje !? Davali smo ulice Jovanu Bojoviću, a niko se nije pitao, gde su mu kosti, zapitao je građane Kraljeva inicijator ovog poduhvata Rade Erac. Da se više nikada parastos žrtvama Popovog potoka ne obavlja tajno, u strahu, u suton, ranu zoru ili po mraku…I da više nikada, šest stotina ljudi, ne počiva u brlogu i ispod divljih deponija, stalno je opominjao Erac i pozivao na dobrovoljni rad i donacije da se ovo mesto dovede svojoj svrsi.
Ovih oktobarskih dana završen je ovaj značajan poduhvat. Postavljeno je postolje i veliki mermerni krst, uređena neposredna okolina spomenika i popločana staza sa klupama, osvetljenje, urađene su table pored magistrale i tabla sa tekstom iz koga posetioci mogu da se upoznaju sa istorijskim podacima koji su vezani za ovo mesto. Takođe, donacijom ljudi dobre volje je postavljen video nadzor nad čitavim prostorom, slede radovi na stazi od studeničkog kamena, rasveta duž staze i kod krsta, sa tri reflektora ispod jarbola sa zastavama, potpuno ravnanje prostora sa moravskom tenjom, sadnja oraha duž staze i uređenje parking prostora. Rad na ovom projektu je bio dobrovoljan.
Za 15. oktobar 2024, posle 80 godina, zakazan je pomen i osvećenje spomen obeležja „Popov potok“ u Kraljevu, „junacima Jeličkog četničkog odreda, žrtvama nacističkih odmazdi i žrtvama komunističkog terora“, kako stoji na natpisu uz krsno obeležje, navodi se u TEKSTU Dragana Ćirića koji je objavio list „Sloboda”, a koji prenosimo uz dozvolu autora.
