Glavni odbor Pokreta Srce heroja saopštio je da ih je njihov član večeras obavestio da je, prolazeći novim naseljem (u Vočarevim livadama u kojima se nalaze stanovi za snage bezbednosti) u Ribnici kod Kraljeva primetio da je srušena ulična tabla sa imenom Ulica braće Milić.
„Heroji braća Milić, ostaće večno upamćeni po svojim herojskim delima u srpskom narodu i članovi Pokreta Srce Heroja obećavaju da neće nikad dozvoliti da se bilo na koji način skrnave heroji srpskog naroda.
Ovaj akt, bilo da je proizašao iz nečijeg nemara, vandalizma ili poremećenih vrednosti, daje nam samo još veću snagu da istrajemo na našem putu.
Pokret Srce Heroja traži da nadležni ispitaju slučaj, da preduzmu sve neophodne mere kako bi počinioce izveli pred lice pravde i da vrate ovu uličnu tablu na mesto na kojem se nalazila.
U znak sećanja nabraću Milić i sve druge heroje, nastavićemo da i dalje podnosimo inicijative u svim gradovima i opštinama u Srbiji, da se ulice nazovu po herojima srpskog naroda“, kaže u svom saopštenju Pokret Srce heroja.
Ulica u naselju u Voćarevim livadama koja nosi ime braće Milić svečano je otvorena pre nešto manje od pola godine. O tome – više u OVOM TEKSTU.
Tada je postavljena i tabla sa imenom Miloša Ćirkovića koja je posle nekoliko meseci već bila oborena i ponovo postavljena.
Srđan i Boban Milić bili su blizanci i imali su po 26 godina kada su, kao profesionalni pripadnici Vojske tadašnje SRJ, u samo deset dana razmaka, aprila 1999. godine poginuli u ratu na Kosovu i Metohiji. Najpre je, tokom izvršavanja borbenih zadataka, 4. aprila, vozilo u kojem se nalazio dvadesetšestogodišnji Srđan sa vozačem i još tri vojnika, naletelo na minu. Srđan je preminuo istog dana na VMA, gde je prebačen iz bolnice u Kosovskoj Mitrovici. Na ratnom zadatku 14. aprila gine i potporučnik Boban Milić, koji se sa još sedmoricom vojnika nalazio u oklopnom vozilu, koje su pogodile rakete na toplotno navođenje.
Svoje živote blizanci Milić položili su na branik otadžbine braneći je od NATO snaga i terorističke OVK. Njihov brat Goran, dve godine stariji od njih, preminuo je 2000. godine. Ubila ga je tuga za braćom. Otac braće Milić koji je, nakon pogibije drugog sina zamrzao svoju funkciju u Službi državne bezbednosti, javio se kao dobrovoljac u jedinicu Vojske Srbije u kojoj mu je sin bio komandir. Tu je proveo ostali deo ratnih dejstava, ali, kako je govorio, „metak ga nije hteo“. Preminuo je pre 12 godina.
Miloš Ćirković je jedini uniformisani pripadnik naše vojske koji se nije povukao sa Kosova i Metohije, nego je te 1999. godine ostao da brani kućni prag u selu Belo Polje kod Peći. Nije želeo da ode, a ostanak na Kosmetu koštao ga je života. Imao je 38 godina.
M. M. D.
