U godini kada se obeležava 150 godina od rođenja Mileve Marić Ajnštajn, Srbija je otkupila deo prepiske Mileve i Alberta Ajnštajna, a u Državnom arhivu Srbije najavljeno je formiranje ličnog fonda ove naučnice. Jubilej je obeležen izložbama i svečanim akademijama u Beogradu i Novom Sadu, dok se renoviranje kuće porodice Marić u Rumi – čiji je završetak ranije najavljivan – i dalje odlaže.
Ipak, uoči Milevinog rođendana u javnost je dospelo otkriće koje bi moglo da bude jedno od najznačajnijih poslednjih godina kada je reč o tragovima njenog naučnog rada: prema istraživanju koje je predstavila novinarka i književnica Marina Bulatović, u Beogradu počivaju osobe koje su iz prve ruke svedočile o zajedničkom radu Mileve Marić i Alberta Ajnštajna u Cirihu.
U svom autorskom tekstu u „Politici” (objavljen 13. decembra 2025.) Bulatović je otkrila nepoznate detalje iz života i rada znamenite srpske naučnice, do kojih je došla nakon obimnog istraživanja, pripremajući roman „Srećna srpska Nova godina”. Njen roman je istinita priča o srpskim velikanima u kojem su Mileva Marić Ajnštajn, Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Milutin Milanković i Milena Pavlović Barili glavni junaci.
Ona je navela da je u Beogradu sahranjen hemičar Svetozar Varićak (rođen u Osijeku 1894), sin Vladimira Varićaka, srpskog i jugoslovenskog matematičara i fizičara i profesora koji je rođen u etnički srpskoj porodici u Austrijskom carstvu.
Kada je Vladimirov sin Svetozar završio maturu u Zagrebu, otpočeo je studije hemije na Politehnici u Cirihu, a Mileva i Albert su mu izdavali sobu u njihovom stanu. Svetozar svedoči da je Mileva posle napornih kućnih obaveza povremeno čak i posle ponoći rešavala matematičke zadatke u Albertovim beleškama. Primetio je takođe da je njihov porodični život bio srećan, mada su njeni napori prevazilazili njene moći.
Članovima svoje porodice je govorio:
„Albert, do tada neiskusan sa predavanjima, imao je dosta posla oko njihovih priprema, pa mu je Mileva po svom običaju i tu pomagala“.
Tokom njegovih studija, dok je bio „na stanu i hrani” kod Mileve i Alberta, Svetozarev otac Vladimir je uveliko predavao u Zagrebu, istraživao i objavljivao radove na temu teorije relativiteta i intenzivno se dopisivao sa Ajnštajnovima. Svetozar je, po vlastitom kazivanju, pomagao Milevi u kućnim poslovima kako bi ona mogla da se posveti nauci.
Svetozar se u junu 1918. u Zagrebu oženio Srpkinjom, profesorkom biologije Vidosavom Somborski, sa kojom je 1920. dobio ćerku Smilju. Ćerka mu je bila profesor engleskog jezika u Beogradu.
tu su i Vladimir (pravnik), Milutin (agronom) i Bogdan (biolog)
– Arhiva Vojislav i Dušan Varićak
„Upravo je Smilja Varićak najpoznatijim Milevinim biografima, fizičaru Đorđu Krstiću, koji je skoro 50 godina istraživao Milevin i Albertov život i rad, i dr Radmili Milentijević prepričavala sećanja svog oca Svetozara koji je ukućanima rado govorio o životu u Cirihu, kod Ajnštajnovih. I Desanka Đurić-Trbuhović u svojoj knjizi “U senci Alberta Ajnštajna” piše o prijateljstvu porodica Marić i Varićak. Smilja Varićak počiva na groblju Lešće, što niko nije znao. Njeno grobno mesto nije plaćeno od 1999. pa je bilo izvesno da će se njen grob prekopati u najskorije vreme, kako su mi saopšili iz JKP „Pogrebne usluge”. Na Lešću nema ni njenog imena ni spomenika, samo zemlja i trava“, priča Marina Bulatović.
Ona podseća da se doktor hemije Svetozar Varićak iz Zagreba preselio u Srbiju 1928., a radio je u Kragujevcu i Kruševcu, istražujući hemijske otrove i mogućnosti zaštite od njih. Umro je u Beogradu u 38. godini života, 29. septembra 1932.
„Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu, ali na njegovom grobnom mestu ne postoji nikakav trag da Svetozar tu počiva“ – naglašava naša sagovornica.
Na naše pitanje da li se obratila nadležnim institucijama kako bi grobna mesta sina i unuke slavnog srpskog matematičara Vladimira Varićaka bila dostojno obeležena i sačuvana od zaborava, Marina kaže:
„Obratila sam se Ministarstvu kulture i Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, ali od njih za sada odgovora nema. Pisala sam i upravi groblja i dobila informaciju od Marine Račić, rukovodioca Službe za informisanje i komunikaciju odnosa sa građanima JKP „Pogrebne usluge“, da će za grob na Lešću koji se decenijama ne plaća i gde je izvršilac sahrane bila opština Palilula, uneti napomenu o značaju osobe koja je tu sahranjena, kao i nalog da se grob ne dira do daljeg. To je prva utešna vest. No, kao što ne mogu da zamislim da bi Jevrejska zajednica, bilo gde u svetu, dozvolila da se prekopa grob nekog svedoka Albertovog života i rada, tako ne mogu da zamislim da ni država Srbija to dozvoli.“
I pogrešan trag ponekad odvede tamo gde treba
Marina Bulatović naglašava da je veliku pomoć pri pisanju romana imala od porodice Marića iz Kaća, čiji su joj članovi pričali o prijateljstvu imeđu porodica Marić i Varićak.
Marina Bulatović ističe:
„Istina uvek nađe svoj put, već pet godina proučavam arhivsku građu o Milevi i čitam sve moguće knjige na tu temu. Nedavno sam došla i do knjige „Kolekcija Perilo, hemičar Svetozar Varićak i arhitekta Miloš Somborski” autora Milana Katića, gde sam pročitala da je Svetozar Varićak sahranjen na Novom groblju u porodičnoj grobnici Somborskih. Pored njega su, kako piše, sahranjeni supruga Vidosava, tašta Julka i tast Isidor.
Ali, kako svaki izvor proveravam na više mesta, zahvaljujući upravi JKP „Pogrebne usluge” sam saznala da ovi navodi nisu tačni. Svetozar i njegov tast Isidor počivaju na Novom groblju na parceli 2, grobno mesto br. 51, a njegova supruga Vidosava (rođena Somborski) je sahranjena na parceli 79, grobno mesto br. 33, zajedno sa svojom majkom Julkom; dok je ćerka Smilja sahranjena 15.04.1998. na Lešću, na parceli 31A, grobno mesto br. 109. Eto, i pogrešan trag ponekad odvede tamo gde treba – do istine.”
Mileva je dugo vremena bila prekrivena „velom zaborava” i gotovo nepoznata široj javnosti, a posebno njen naučni rad, pa ostaje da se nadamo da će naša država uzeti učešće, te sačuvati i obeležiti grobna mesta na kojima počivaju Svetozar Varićak i njegova ćerka Smilja – svedoci Milevinog naučnog rada.
Izvor: „Danas”, Ljuba Đorđević
