25. novembar 2020.
Ne verujte svemu što pročitate, pročitajte svaku informaciju, proverite navode, pa tek onda prosledite dalje, uvek nakon što razmislite da li bi, u slučaju da je vest netačna, to što ste objavili na društvenim mrežama nekome moglo da ugrozi život
Kada se, pre skoro godinu dana pojavio prvi slučaj zaraze koronavirusom, malo ko od laika je mogao i da sluti da će problemi čovečansta ovoliko trajati i da će nam se životi ovoliko promeniti. Vrlo brzo uz pandemiju dogodila se i infodemija: sa rastom broja zaraženih počeo je da raste i broj lažnih vesti o ovom virusu. Ima li načina da se snađemo u poplavi različitih informacija?
Dr Jovana Todorović sa Instituta za socijalnu medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu smatra da smo danas svi u specifičnoj situaciji, jer smo izloženi velikom broju informacija, a veliki broj nas stalno i traži sve više informacija. Tako je, pre svega, ističe ona, zbog toga što je pandemija od samog početka puno uticala na naš svakodnevni život, pa je svako o novoj bolesti želeo da sazna što je više moguće.
– Informacije su se mešale: od pogrešnih, preko namerno netačnih, sa onima koje su bile proverene i tačne, recimo iz zvaničnih medicinskih studija koje postoje. Na početku je bilo puno problema vezanih za poreklo virusa: kako se virus širi, dužina inkubacije, da li je osoba zarazna u periodu inkubacije… ? Bilo je teško snaći se u moru informacija, čak i nama koji se bavimo naukom u oblasti medicine – kaže Todorović.
Neproverene tvrdnje najviše se šire putem društvenih mreža, koje su svima dostupne. Takve „vesti“ najčešće su odnosile na način prenošenja virusa, ulogu maski u prevenciji, ulogu hlorokina u prevenciji i lečenju, pa veliki broj ljudi nije mogao da se snađe u moru informacija. U eri interneta, društvene mreže dostupne su svima, pa veliki broj mladih i odraslih poseduje profil bar na nekoj od društvenih mreža.
– Postoji studija iz februara ove godine u kojoj je istraživano koliko pojedinac širi vesti vodeći računa u odnosu na vrstu izvora, odnosno, koliko ga zanima da li je reč o pouzdanom ili o izvoru upitnog kvaliteta. Studija je pokazala da se na pet najčešće korišćenih društvenih mreža informacije šire podjednakom brzinom, jer najveći broj ljudi nije u stanju da oceni kvalitet izvora na početku i to je pretnja po javno zdravlje – smatra Todorović.
Mnogo je primera neproverenih i nedokazanih tvrdnji i informacija koje su se od početka pandemije širile svetom. Jedna od najranijih nedokazanih tvrdnji bila je da konzumiranje alkohola može sprečiti obolevanje od Covida 19. Bilo je, naročito u Americi, puno slučajeva trovanja metanolom. Tviterom se, jedno vreme, brzo širio haštag „No meat, no coronavirus“ uz tvrdnju da su vegani i vegetarijanci otporni na razvoj infekcije. Bilo je puno informacija vezanih i za tvrdnje da virus ne može da preživi u toploj sredini, pa je bilo preporuka da se konzumira što više toplih napitaka, jer onda izbegavamo infekciju.
– Ekstremni primeri uključivali su i profilaktičku upotrebu hidroksihlorokina, koji su ljudi uzimali na svoju ruku, tako da su i zbog toga zabeleženi smrtni slučajevi, jer hidroksihlorokin, kao i svaki lek ima svoja neželjena dejstva i ne može se upotrebljavati bez preporuke lekara – kaže Todorović.
Na pitanja: kako da razlikujemo istinu od laži i koje savete da slušamo, stručnjaci kažu da nemaju drugačiji odgovor, osim da uvek proveriimo izvor informacija, da uvek pročitamo celokupan članak, zato što su naslovi najčešće senzacionalistički (u želji da oni koji su kreirali taj medijski sadržaj privuku što veći broj ljudi koji će to pročitati). Vrlo često se dešava da naslov i sadržaj teksta nemaju baš nikakve veze. Potrebno je da proverimo ime autora članka (da li zaista postoji takav novinar i za koga radi, šta je ranije pisao). Treba proveriti i da li postoje sagovornici citirani u članku (vrlo često su to izmišljene ličnosti, pa o njima, osim pomenutog teksta, na internetu ne postoji nikakav drugi trag). Svi smo, kažu stručnjaci, sposobni da razlikujemo istinu od laži samo ukoliko obratimo dovoljno pažnje na sve što nam se servira. Jedino takav pristup je – vakcina za lažne vesti.
M. M. D.
