U okviru postupka komasacije u periodu utvrđivanja faktičkog stanja moguće je obaviti promene u katastru nepokretnosti bez plaćanja naknade. Zašto je komasacija važna za sve nas, saznajte u nastavku teksta…
Iako je Skupština grada Kraljeva još pre pune tri godine donela odluku da se u katastarskim opštinama Samaila i Mrsać sprovede komasacija – ukrupnjavanje poseda – ovaj posao do pre nekoliko meseci nije mrdnuo sa mrtve tačke. Krajem prošle godine obavljene su kadrovske promene u Komisiji za komasaciju i najzad je počeo rad na terenu. Površina komasacione mase je 4.053 hektara zemljišta, a obuhvaćeni su i privatni i državni posedi.
Iako je predviđeno da ovaj postupak traje naredne tri godine, neke važne faze su već počele. Tako je prva faza utvrđivanje realne situacije na terenu, pa od polovine marta Potkomisija za utvrđivanje faktičkog stanja radi u Osnovnoj školi i Samailima.
Sekretar gradske Komisije za komasaciju Dejan Čajić poručuje meštanima Samaila i Mrsaća i onima koji imaju posede u ove dve katastarske opštine da do 15. septembra obavezno posete potkomisiju za utvrđivanje faktičkog stanja. Evo zbog čega:
– Velika pogodnost komasacije je što se u periodu utvrđivanja faktičkog stanja može besplatno izvršiti promena u katastru nepokretnosti. Poznato je da naši ljudi nekada i decenijama ne upišu promenu ako su kupili ili prodali zemljište, ili ako su nasledili. Ovo je idealna prilika da to učine bez plaćanja naknade. Koja dokumenta je potrebno poneti i ko mora biti prisutan radi promene u katastru – ta uputstva se upravo mogu saznati od potkomisije koja radi u školi i Samailima..
Pošto je firma zadužena za geodetsko-tehničke radove snimila ceo teren, kod potkomisije je moguće i proveriti status svojih poseda, odnosno da li je sve upisano u skladu sa faktičkim stanjem. I to bez plaćanja takse i čekanja, ističe Dejan Čajić.
Uporedo sa utvrđivanjem situacije na terenu posebna potkomisija će uskoro početi i klasifikaciju zemljišta po kategorijama, u zavisnosti od klase zemljišta, udaljenosti od puta, udaljenosti od centra sela i sličnih parametara. Sledeća faza biće „uzimanje želja“, odnosno period kada će poljoprivrednici dobiti poziv da se izjasne gde bi želeli da grupišu svoje posede… ali o tom potom, do tada je potrebno obaviti veliki posao.
Za građane koji imaju imovinu koja je predviđena za komasaciju važno je da znaju da je do okončanja ovog procesa zabranjeno da na tim površinama grade bilo kakve objekte i zabranjeno je da podižu višegodišnje zasade (npr. voćnjake, šume…). Ako neko ipak podigne objekat ili voćnjak, neće imati pravo na refundaciju troškova prilikom grupisanja zemljišta i pomeranja granica, kaže Ćajić.
Na jednoj od nedavnih sednica Gradskog veća on je pojasnio da poljoprivrednici iz Samaila i Mrsaća imaju pravo da konkurišu za subvencije:
– Kad se proglasi komasacija, nisu dozvoljeni samo gradnja i trajni usevi, sve ostalo je dozvoljeno, što znači da nema smetnji da poljoprivrednici konkurišu za subvencije za sve ostale zasade i ulaganja..
Na području Kraljeva komasacija nije rađena gotovo tri decenije. Zato možda nije zgoreg objasniti da je to postupak preraspodele vlasništva nad poljoprivrednim zemljištem radi ukrupnjavanja obradivih površina, što zemljoradnicima smanjuje troškove obrade. Direktan efekat se najpre oseti na smanjenim troškovima goriva, ali to nije sve:
– Ukrupnjavanje poseda trebalo bi da prati izrada mreže poljskih puteva, kao i izgradnja agrotehničkih objekata za odvonjavanje i/ili navodnjavnje, u zavisnosti šta je potrebno na nekom terenu – kaže Čajić.
Od 2006. godine u Srbiji je bilo nekoliko „hvatanja zaleta“ za proces komasacije, ali je to uglavnom išlo traljavo. Naša zemlja je jedna od onih u kojoj su najustinjenije parcele u Evropi. Koje su koristi od komasacije pokazuje analiza NALED-a (Nacionalna asocijacija za lokalni razvoj) rađena 2018, koja je obuhvatila područja u kojima je sprovedena komasacija od 2008. godine. Prema ovom dokumentu, efekti komasacije su bili:
– U Vojvodini je koeficijent ukrupnjavanja iznosio 2,97, što znači da je prosečna površina parcela povećana sa 0,75 hektara na 2,23 hektara. U centralnoj Srbiji je prosečna površina povećana sa 0,28 ha na 0,73 ha;
– Pre komasacije u centralnoj Srbiji 61% parcela na obuhvaćenom području nije imalo pristup javnom putu, a nakon komasacije svega 12% parcela je ostalo bez direktnog izlaza na put;
– Troškovi goriva su smanjeni za 27%, troškovi za seme 3%, a troškovi upotrebe mehanizacije za 4%.
Komasacija nije uopšte jeftin posao, najveći deo troškova otpada na izgradnju poljskih puteva i krčenje površina, a zatim na troškove geodetsko-tehničkih radova. Međutim, za građane čije su površine obuhvaćene važno je da ništa ne plaćaju iz svog džepa. Troškovi se podmiruju iz našeg zajedničkog novčanika: 70% iz državnog budžeta i 30% iz gradskog budžeta. A korist od komasacije je lična, ali i zajednička: sve što povećava poljoprivrednu proizvodnju, a smanjuje troškove dobro je za sve nas koji kupujemo hranu.
R. Vesković
