U znak sećanja na dan kada je Isus Hrist raspet na krstu na Golgoti, pravoslavni hrišćani danas obeležavaju Veliki petak
Za hrišćane je Veliki petak dan velike žalosti, pa se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava, u narodnoj tradiciji je i da se tog dana ne rade poslovi u polju i u kući.
Zbog toga što se Veliki petak smatra najtužnijim danom hrišćanstva, danas se ne služe liturgije u crkvama, a od juče, tj. od Velikog četvrtka do Vaskrsa, u nedelju 16. aprila, neće se oglašavati ni zvona na ckvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.
Na Veliki petak u našim hramovima popodne se iznosi plaštanica (platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u grob), koju vernici celivaju sve do Vaskrsa. Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto, ispred oltara.
Crkva za Veliki petak propisuje najstroži post, od čega su izuzeti samo mališani, kao i stari i bolesni. U našem narodu nekada je bio običaj da se na Veliki petak ništa ne jede i da samo jednom u toku dana smeju da se uzmu kafa ili malo vode.
Uoči Vaskrsa, sve je posvećeno pripremi vaskršnjih jaja, farbanju, mešenju kolača.
U nekim krajevima jaja se farbaju ili u četvrtak ili u subotu, zbog toga što se veruje da na Veliki petak ne treba ništa raditi zbog žalosti za Isusom Hristom.
Jajetu se od najstarijih vremena pridavala velika pažnja jer se verovalo da je svet nastao upravo iz njega. U hrišćanstvu se jaje smatra simbolom života, jer asocira na buđenje prirode, bujanje vegetacije, rađanje i plodnost.
Prvo jaje se farba u crvenu boju i zove se čuvarkuća. Čuva se u kući do uoči Đurđevdana, kada se sa raznim biljem stavi u vodu da prenoći. Ujutru se svi ukućani umiju tom vodom da budu zdravi i rumeni kao jaje, a onda se čuvarkuća nosi u vinograd, jer se veruje da štiti od grada.
Čuvarkuća može da se čuva i u kući, sve do naredne godine, kada se boji novo, jer se veruje da čuva kuću od spoljnih nesreća.
Velika, strasna ili zavalita subota se, kao i cela sedmica, ubraja u velike dane. Naziv strasna prihvaćen je posredstvom crkve, koja podseća na Hristovo stradanje, dok naziv zavalita subota upućuje na to da valja učiniti neko dobro ili milosrdno delo.
Na ponoćno bdenje između subote i nedelje ide se porodično ili sa prijateljima. U jednom trenutku hram ostane u potpunom mraku, a onda se, uz svetlost samo jedne voštanice začuje: „Hristos Voskrese“ i gromki odgovor: „Vaistinu voskrese“. Sa svećom u ruci tri puta se obilazi hram da bi se u njega ponovo ušlo provlačenjem ispod plaštanice, koju na ulaznim vratima hrama drže sveštenici.
Raspored bogosluženja u kraljevačkim hramovima za vaskršnje praznike ove godine nalaze se na OVOM LINKU.
M. M. D.
