U Kraljevu se godinama unazad, sprovode, manje-više uspešno, mere unapređenja energetskih svojstava javnih objekata, zgrada za kolektivno stanovanje i individualnih kuća, što zaslužuje pohvale. Raste iz godine i godinu i visina sredstava koja se iz budžeta grada opredeljuju za sufinansiranje ovih mera, koje se sprovode uz podršku Ministarstva rudarstva i energetike najčešće, ali i Ministarstva za zaštitu životne sredine u poslednje dve-tri godine.
Sigurno je da su neke od tih mera, a pre svega mere zamene neefikasnih kotlarnica koje troše fosilna goriva, mazut i ugalj pre svega, uticale da se smanjuje broj dana tokom grejenih sezona sa prekoračenjima dozvoljenih graničnih vrednosti suspendovanih mikro čestica PM 10 i PM2,5 koje ozbiljno ugrožavaju zdravlje građana. I ovo je, van svake sumnje – za pohvalu. Ali, postignuto ne treba da nas zavarava da smo rešili problem zagađenog vazduha, a još manje da smo u dovoljnoj meri, shodno mogućnostima lokalne zajednice, doprineli smanjivanju emisije ugljen dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte koji utiču na klimatske promene.
Država Srbija je bila u obavezi da, kao potpisnica Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, donese Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP). Stiglo se, posle dvogodišnjeg rada, krajem 2023. godine do Nacrta ovog dokumenta koji, između ostalog, predviđa da se u Srbiji do 2030 godine dostigne cilj: 30% ukupno proizvedene energije iz obnovljivih izvora. Ovako projektovani ciljevi podrazumevaju da se u lokalnim samoupravama, na bazi izmenjenih i novih normativnih propisa u sektoru energetike na nacionalnom nivou, usvajaju i donose dokumenti javnih politika i u sektoru lokalne energetike.
Nažalost, u Kraljevu se na tome nedovoljno radi. Zato i imamo situaciju da su do sada preduzete mere koje smo već pohvalili i pobrojali, indukovane nalozima, uputstvima i javnim pozivima resornih ministarstava, a gotovo nijedna od njih nije produkt lokalnih planskih aktivnosti.
Jer, mi u Kraljevu imamo „iščilelu“ Strategiju razvoja donetu još 2015. godine sa projekcijama do 2020. godine, a nemamo ni Plan i program energetske efikasnosti grada. A taj dokument je za oblast energetike, prepoznatu inače i kao velikog zagađivača životne sredine, vazduha pre svega, i velikog potrošača sredstava iz javnih prihoda grada krovni dokument čije bi dobro planirane mere i aktivnosti mogle da utiču ne samo na kvalitet životne sredine i zdravlja stanovništva, nego i na ukupan ekonomski razvoj lokalne zajednice. Kasnilo se nekoliko godina sa uvođenjem Sistema energetskog menadžmenta, u odnosu na obaveze iz zakona , a tek marta 2023. godine donet je Pravilnik o uspostavljanju sistema energetskog menadžmenta grada Kraljeva (Sl.list grada Kraljeva broj 8.od 27.2.2023.g)
O tome kakav odnos prema planiranju i obavezama lokalnih samouprava koje proističu iz brojnih zakona i podzakonskih akata imaju donosioci odluka u gradu, najrečitije govori jedan, nažalost ne i usamljeni primer iz sektora lokalne eenrgetike.
U već pomenutom Pravilniku o uspostavljanju sistema energetskog menadžmenta grada Kraljeva, u njegovom članu 5. kaže se izričito da „Član Gradskog veća zadužen za poslove energetske efikasnosti kordinira rad subjekata sistema energetskog menadžmenta na nivou grada, prati realizaciju i funkcionsanje SEM-a i informiše Gradsko veće i gradonačelnika grada Kraljeva o radu i rezultatima na sprovođenju sistema energetskog menadžmenta“
Za ovu oblast ,u prošlom sazivu Gradskog veća niko od članova veća nije bio poimence zadužen, što donekle možemo i da razumemo, bar za period do donošenja Pravilnika o uspostavljanju SEM-a. Ali od tada, a radi se o martu 2023.godine, do danas, teško je naći opravdanje. Štaviše, svi većnici novog saziva Gradskog veća su na drugoj sednici održanoj 9. februara ove godine, Rešenjem dobili pojedinačna resorna zaduženja za 13 oblasti, ali ne i za energetiku.
Slična je situacija i sa Savetom za energetiku i energetsku efikasnost, koji je članom 2. Pravilnika o SEM-u grada Kraljeva definisan kao subjekt tog sistema sa ključnom ulogom u planskom procesu u energetskom sektoru grada, poput, recimo, definisanja godišnjih ciljeva uštede energije za grad Kraljevo.
U prethodnom sazivu Skupštine grada Savet je postojao samo na papiru, tačnije održao je samo dve svoje sednice, a u ovom novom sazivu još uvek nije konstituisan.
– Mi iz udruženja Kraljevački razvojni centar smo se još u januaru ove godine, u pisanoj formi, obratili gradonačelniku i Gradskom veću, predlažući da se definišu pravila i pokrene procedura izbora člana Saveta iz reda udruženja građana što je u skadu sa članom10. Pravilnika o SEM-u grada, ali nažalost još uvek čekamo odgovor – kaže Zoran Nikolić predsednik Upravnog odbora udruženja.
On dodaje da su, znajući da je marta 2023. godine, posle sprovedene javne nabavke zaključen Ugovor o izradi Plana i programa energetske efikasnosti grada Kraljeva za period 2023. do 2025. godine, smatrali da je važno da javna rasprava o tom dokumentu, a što je inače zakonska obaveza, bude organizovana u uslovima zaokruženog kadrovanja među subjektima SEM-a grada.
– Zato smo u iščekivanju tih rešenja, uz podršku Trag fondacije, u predhodna tri meseca, sproveli niz aktivnosti tokom kojih smo građane Kraljeva podsetili na veliki, negativni, uticaj energetskog sektora na kvalitet životne sredine, vazduha tokom grejne sezone, pre svega. Zato, u petak 26. aprila izlazimo na Trg srpskih ratinka od 13 do 15 časova, da građanima Kraljeva podelimo info letak i od njih zatražimo podršku kako bismo njihovim potpisima, ohrabrili i opomenuli odbornike Skupštine grada Kraljeva da rade svoj posao: da se bave planiranjem. Jer,odavno je Bedžamin Frenkiln rekao da: „Ne planirati znači planirati neuspeh“, zaključuje Nikolić.
K. Popović
Један од истакнутих чланова овог удружења је Јован Нешовић. Човек који је уништио све што је дотакао. Боље да оде на његов Јавор одакле је дошао, него да овде прича приче за малу децу о загађењу ваздуха и узима масну провизију од “пројеката”.