Još 2010. je na snagu stupila zakonska obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom ali, iako stručnjaci tvrde da je zakon u teoriji dobar, praksa pokazuje da se situacija – sporo menja
Obaveza zapošljavanja osoba sa invaliditetom uređena je Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, ali – zapošljavanje osoba sa invaliditetom je veliki izazov u Srbiji. Da smo uređenije i društvo sa manje podozrivih gledanja na različitost, bilo bi jasno zašto su taj posao i humana misija – više od zakosnke obaveze.
Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI-S) nastala je 2008. godine kao nevladina, neprofitna organizacija uz pomoć međunarodne organizacije Disability Rights International. Osnivači ove organizacije su same osobe sa invaliditetom, članovi njihovih porodica, aktivisti i eksperti u oblasti ljudskih prava. Snežana Lazarević iz Upravnog odbora ove organizacije pojašnjava da se osobe sa invaliditetom, koje su prošle procenu svoje radne sposobnosti, mogu svrstati u jednu od tri grupe:
– Komisija može da donese rešenje da osoba sa invaliditetom pripada nultom stepenu, što znači da nije potrebno nikakve prilagođavanje – ni radnog mesta, ni uslova, da ta osoba može potpuno ravnopravno sa drugima da se zapošljava. Druga grupa su ljudi koji dobiju prvi stepen: to znači da su potrebna neka manja prilagođavanja (radnog mesta ili radnog vremena, ili je potrebna neka vrsta asistencije). Treća grupa su osobe sa invaliditetom koje ne mogu da se zaposle ni od ovim opštim uslovima, kao svi drugi, ni pod posebnim uslovima.
Obaveza zapošljavanja, prema Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, jeste obaveza svakog poslodavca koji ima najmanje 20 zaposlenih da u radnom odnosu ima određeni broj osoba sa invaliditetom (proporcionalno, kako raste broj zaposlenih u firmi, uvećava se i broj ljudi sa invaliditetom koji po zakonu moraju da budu zaposleni). Zakon je predvideo izuzetak od obaveze zapošljavanja za novoosnovane poslodavce koji imaju 20 i više zaposlenih, jer oni – nemaju obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom 24 meseca od dana osnivanja
Ako ni uz asistenciju, ni uz bilo koju drugu vrstu podrške, preduzeće iz nekog razloga nema uslova da zaposli osobu sa invaliditetom, ono mora da uplati novac u takozvani budžetski fond. Iz tog fonda bi, predvideo je zakon, trebalo da se finansiraju podrške osobama sa invaliditetom (podrška u smislu prilagođavanja radnog mesta, kupovine potrebne opreme, ugradnje rampe, a može da bude i asistencija odnosno podrška osobi prilikom uvođenja u posao).
– Mi ne znamo koliko novca se slije svake godine u taj budžetski fond, a ne znamo ni kako se taj novac troši za naredni period – opominje Lazarević na netransparentnost.
Primeri izmirenja obaveze zapošljavanja
1) Ukoliko imate 22 zaposlenih, dužni ste da zaposlite 1 osobu sa invaliditetom ili uplatite 50% prosečne bruto zarade.
Prema zvaničnom podatku, poslednja objavljena prosečna bruto zarada iznosi 82.515 dinara (za septembar 2020) pa ukoliko poslodavac, umesto da zaposli osobu sa invaliditetom odluči da obavezu izvrši uplatom propisanog iznosa Budžetskom fondu, iznos koji se menja svakog meseca (u zavisnosti od prosečne bruto plate u zemlji) trenutno bi iznosio 41.258 dinara.
M. M. D.
*Ovaj medijski sadržaj proizveden je u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi iskazani u njemu nužno ne izražavaju stavove opštine Ministarstva koje je sredstva dodelilo.
