Preduzetnik Vladan Đorđević smatra da bi mladi trebalo više da se bave preduzetničkom delatnošću, da se opredele prema Kopaoniku, ali je svestan da to nije spojivo da željom svakog roditelja da mu dete završi visoke škole, ode negde i „bude nešto“
Preduzetnik Vladan Đorđević smatra da bi mladi trebalo više da se bave preduzetničkom delatnošću, da se opredele prema Kopaoniku, ali je svestan da to nije spojivo da željom svakog roditelja da mu dete završi visoke škole, ode negde i „bude nešto“.
Prema bazi preduzetnika koja se nalazi na zvaničnom sajtu Opštine Raška – broj aktivnih preduzetničkih radnji na teritoriji ove opštine trenutno iznosi 871. Iz registra aktivnih – izbrisano je 1.477 njih. Neki od aktivnih preduzetnika svoje biznise pokrenuli su zahvaljujući subvencijama Nacionalne službe za zapošljavanje. Većina njih kaže da su im ta bespovratna sredstva, u trenutku pokretanja posla, bila – više nego značajna.
Jedan od njih je Vladan Đorđević, čija radnja se nalazi u srcu Raške.
– Preduzetnik sam postao zahvaljujući subvenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Tada mi je to bila veoma velika pomoć. Kupio sam moćan kompjuter, mnogo bolji nego što je bio kućni računar. I danas radimo razne uslužne stvari: pripremu dokumentacije, uglavnom usluge građanima i preduzetnicima koje oni ne mogu da obave u svojim firmama ili kod svoje kuće – kaže za portal Krug Vladan.
Pogledajte VIDEO:
U pitanju je priprema dokumentacije, izrada ugovora kupoprodaje vozila, fotokopiranje, izrada pečata. Danas kada se čini da svi više vole državni posao, smatrajući da je tako lakše čekati penziju, Vladan kaže da svoj privatni posao ima sa čime da uporedi:
– Četrnaest godina radio sam u državnoj firmi. Brzo sam bio siguran da nikada ne bih mogao da se vratim u državnu službu. U njoj si uvek vezan za nešto, a ovde si sam i slobodan, vodiš svoj posao.
Na pitanje ima li savet za one koji su, možda, na ivici da uđu u privatne vode, a nemaju hrabrosti i kako je hrabrost sam skupio, Vladan odgovara da su i on, i supruga – čista preduzetnička porodica. Ona je privatnu krojačku radnju registrovala pre njega, takođe uz subvenciju Nacionalne službe za zapošljavanje:
– Zato ima dosta njih koji dođu za savet kod mene, a moj je savet da svako ko ima neku svoju ideju da se bavi nečim, ne treba da je zadržava za sebe, ne treba da je stavlja u zapećak, već treba da se pokrene, da radi za sebe, da bude sam svoj gazda, da oseti svoju odgovornost.
Koliko su danas, zapravo ideje najvažnije, pitamo?
– Najvažnije su ideje! Dobro treba da razmislite kuda sa tom idejom, da li je ona ostvariva, da li je isplativa.
Umete li Vi dobro da izbalansirate posao i život? Mnogi se žale da, kad su privatnici, ceo svoj život pretvore u posao i svom biznisu podrede sve?
– To je jedna velika istina! Privatan biznis podrazumeva da sam sebe teraš da radiš. Tu nema bolovanja. I kad si bolestan – moraš da dođeš da radiš, jer ako danas ne radiš – nema sredstava. Osim toga – ne možeš da zatvoriš kad hoćeš, da odeš van Raške, vezan si za mesto.
Na molbu da oceni kakva je Raška za život i rad mladih, Vladan se odlučuje da pomene primer prijatelja koji je iz Beograda došao sa porodicom da u Raški živi i radi:
– Kad ga pitamo kako se za to odlučio, on nam odgovara kako mi u Raški nismo ni svesni prednosti života u malom gradu. Kaže: „Imate imate ogroman potencijal, sve vam je lepo, sve vam je na dohvat ruke. Ustanem, odvedem dete u vrtić, radim ceo dan, uzmem dete iz vrtića i već u 16.00 sam kod kuće, a u Beogradu to ne bih mogao. Mnogo mi je lepši život ovde, mnogo mi je čistiji vazduh, sve je lepše odlučio sam da se iz Beograda vratim u Rašku.“ Ipak, iz Raške je mnogo dece otišlo za Beograd u školu i tamo ostalo. I moja deca su – setno kaže naš sagovornik.
Na pitanje zašto smo tako zagledani u veće sredine i kako mlade animirati da se vrate, Vladan kaže da je njegov odgovor vrlo jednostavan – mlade je moguće animirati samo privatnim biznisom:
– Ja sam „dete sa ulice“, znam da slušam i vidim da ima dosta mladih koji se bave poljoprivredom ili nekim delom poljoprivrede i lepo zarađuju. Trebalo bi da se mladi više bave preduzetničkom delatnošću, da se malo više opredelimo prema Kopaoniku. Kopaonik je naš, raščanski, treba naša deca se opredele prema Kopaoniku, da oni otvaraju nešto gore, na planini, da oni razmišljaju gore da rade, ali – s druge strane, svaki roditelj u isto vreme želi da mu dete završi visoke škole, da ode negde, da bude nešto. Nije moguće i jedno, i drugo – svestan je Vladan Đorđević.
Masovni odlasci, pre svega mladih, doprineli su da između Popisa stanovništva i domaćinstava iz 2011. i ovogodišnjeg – prema prvim rezultatima najnovijeg prebrojavanja, broj stanovnika Raške bude smanjen za 11 godina za 3.019 ljudi, sa 24.678 na 21.659 ljudi.
Najtužniji deo ove priče je činjenica da odlaze oni na kojima je trebalo da počiva budućnost ovog kraja. Tu sumornu sliku Vladan ilustruje epizodom koja se njemu i četvorici poznanika i prijatelja dogodila prethodne večeri. Njih petorica su, u razgovoru na ulici shvatili da nijedno od njihove dece – više ne živi u Raški.
– A sva petorica imamo po dvoje dece! Zato jedan od nas reče: Ko poslednji ode, neka ugasi svetlo – kaže Vladan.
Hoće li neke nove generacije otkriti lepotu življenja u manjim sredinama, zavisi od mnogo čega, ali pre svega od mogućnosti da u njima zarađuju za dostojanstven život.
M. M. D.
*Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je sredstvima iz budžeta Opštine Raška. Stavovi iskazani u njemu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva
