„Knjige“ su ustvari živi ljudi, pažljivo odabrani iz društvenih grupa prema kojima često vladaju predrasude i negativni stereotipi
Dan demokratske kulture Poljoprivredno-hemijska škola „Dr Đorđe Radić“ iz Kraljeva obeležila je radionicama i aktivnostima koje podstiču prihvatanje različitosti i smanjuju diskriminaciju i nasilje u školama. Kao centralni događaj, škola je ugostila žive knjige u okviru Žive bibloteke koju organizuje udruženje Fenomena iz Kraljeva.
Za većinu od 350 učenika i učenica koji su prošli Živu biblioteku, ovo je bila prva prilika da prisustvuju ovoj inovativnoj i moćnoj metodi prevazilaženja predrasuda i stereotipa.
Šta je, ustvari, Živa bibloteka?
To je specifična metodologija nastala 2003. godine u okviru aktivnosti Saveta Evrope za promovisanje ljudskih prava, ravnopravnosti, kao i za borbu protiv rasizma i ksenofobije.
Knjige su ustvari živi ljudi, pažljivo odabrani iz društvenih grupa prema kojima često vladaju predrasude i negativni stereotipi. Zbog svoje pozicije u društvu i pripadnosti određenoj društvenoj grupi, ove osobe su stigmatizovane ili trpe diskriminaciju.
Živa biblioteka funkcioniše baš kao prava biblioteka, gde čitaoci dolaze da pozajme „knjigu“ na određeno vreme. Na taj način, u direktnoj komunikaciji čitaocima prenose svoja životna iskustva i doprinose borbi protiv stereotipa, predrasuda i diskriminacije. Osim što predstavlja sjajan način za prevazilaženje predrasuda, na lak način se povezuju ljudi koji imaju različite poglede na svet.
Na ovoj Živoj biblioteci, đaci su mogli ga čuju priču o porodičnom i vršnjačkom nasilju, priču devojke sa invaliditetom, majke deteta sa invaliditetom, priču SOS volonterke i aktivistkinje-feministkinje. Svaka priča je pokrenula različita pitanja đaka, ponekad ćutanje i šok, ali uglavnom je retko ko sa Žive biblioteke izašao ravnodušan i nepromenjen.
O Živoj biblioteci:
Aleksandra Jovankin Aleksić, pedagoškinja:
– Za đake je pojam ljudskih, pa i dečijih prava poprilično apstraktan, a Živa biblioteka celu teorijsku priču približava na praktičan nivo. Ne postoji bolji način za promenu svesti mladih od komunikacije jedan na jedan, i slušanja autentične životne priče. Većina đaka stereotipe stvara zato što nema prave informacije, nikada nisu sreli ili upoznali osobu iz grupacije o kojoj imaju negativne stavove. A samo je jedan korak od stereotipa do diskriminacije, i ponašanja u skladu sa iskrivljenim stavovima.
Elena Vešović, učenica:
– Živu biblioteku vidim kao jednu divnu priliku da mladi uvide da nasilje postoji i da ne bira ni uzrast, pol, obrazovanje, socijalni ili obrazovni status… Dešava se ljudima pored kojih svakodnevno prolazimo, a da toga nismo ni svesni jer se o tome ne priča. Lepo je znati da ste okruženi ljudima koji razumeju ono kroz šta ste prošli i koji su tu da podele sa vama svoja iskustva ili pruže podršku. Živa biblioteka može biti emotivna, za mene je bila. Biloje suza, pogleda i razumevanja, bilo je i zagrljaja. Uvideli smo da možemo bolje i da ne posustajemo u toj borbi da do toga dođemo. Važan deo Žive bibloteke je što smo sada osnaženi da potražimo pomoć.
Jana Strelić, učenica, volonterka:
– Ovo je bilo jedno novo iskustvo za mene, iz kog sam mnogo naučila. Smatram da bi svako trebalo da prođe kroz Živu biblioteku. Upoznala sam dosta novih, različitih i hrabrih žena koje ruše sve predrasude današnjih generacija. Zapravo, za mene to su heroine koje se bore za naš mir, sigurnost i za bolju budućnost. Mnogo mi je drago što sam bila deo ovakvog događaja!‘
