U vreme njihovog školovanja nije bilo vukovaca, a u sedam odeljenja bilo je samo sedam učenika koji su sve četiri godine bili odlični; tada sa dvojkom učenik nije mogao da bude vrlo dobar, niti sa trojkom odličan
„Od kolevke pa do groba najlepše je đačko doba“ je dobro poznata izreka, koju nismo baš shvatali kada smo išli u školu. Ali, kako godine prolaze, sve više smo uvereni da je tako.
Maturanti Gimnazije iz Kraljeva, generacija 1972/73. godine, proteklog vikenda okupili su se ponovo u svojoj bivšoj školi da se prisete prošlih dana.
Posle obaveznog fotografisanja na stepeništu škole i pozdravnih reči direktorke škole, Smiljke Glišović Pršić, nekadašnji maturanti su započeli obaveznu prozivku. Najpre je minutom ćutanja odata počast onima koji se više ne javljaju na prozivci, kao i nedavnim žrtvama zločina u Srbiji.
Po izlasku iz škole, nastavljeno je druženje i prisećanje na prošla vremena, na mladost, na dobre i loše ocene, na profesore koji su ostavili neizbrisive tragove na jedno odrastanje.
Bilo je to vreme kada sa dvojkom nisi mogao da budeš vrlo dobar, niti sa trojkom odličan, vreme kada je u sedam odeljenja bilo samo sedam učenika koji su sve četiri godine bili odlični. Vukovaca nije bilo. Koliko je bilo kvalitetno tadašnje obrazovanje pokazuje činjenica da je više od 90% tadašnjih maturanata završilo fakultete, državne, jer privatnih nije ni bilo. Generacija je dala više doktora nauka u raznim oblastima, uspešnih lekara, inženjera, profesora, ekonomista, pravnika i drugih obrazovnih profila.
Generacija je imala više uspešnih sportista, naročito u odbojci, zatim književnika, likovnih umetnika… Iz ove generacije su bila i dva predsednika opštine u vreme kada su onina te funkcije direktno birani. Sve u svemu – jedna uspešna generacija.
Druženje je nastavljeno uveče do ponoći u restoranu uz odličnu muziku orkestra „mala noćna banda“. Atmosfera je bila izvanredna, igralo se i pevalo kao da je deseta, a ne pedeseta godišnjica mature.
Rada Vukosavljević
