Što su starije, žene sve teže dolaze do posla, a one koje ga imaju – za čak 11 odsto su plaćene manje od svojih kolega muškaraca, a posebno je loš položaj žena iz maginalizovanih društvenih grupa
U Srbiji ima oko 500.000 žena koje uopšte nemaju ni posao, niti prihode, pokazalo je istraživanje udruženja „Žene na prekretnici“, objavljeno u publikaciji „Zatvaranje kruga: Položaj žena na tržištu rada na početku i kraju karijere“.
Autori i drugih istraživanja i izveštaja o pravima žena upozoravaju da se one često suočavaju sa rodnom diskriminacijom pri zapošljavanju, ali i kasnije na radnom mestu.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje na njihovoj evidenciju trenutno ima 120.564 žena starijih od 45 godina koje nemaju nikakav posao. Prosečno trajanje nezaposlenosti žena starijih od 45 iznosi 82 meseca, odnosno – skoro sedam godina!. Problem usložnjava i to što nezaposlene žene iz te starosne grupe uglavnom imaju I ili II stepen stručne spreme.
Čak trećina žena koje traže posao nema prethodnog radnog iskustva, a najviše nezaposlenih je u starosnoj kategoriji od 25 do 34 godine. Samo 1,5 odsto nezaposlenih žena, koje su registrovane u Nacionalnoj službi za zapošljavanje prima nadoknadu, 72 odsto je registrovano, ali ne prima nadoknadu, a četvrtina nezaposlenih žena nije evidentirana na birou.
U broj nezaposlenih žena na evidenciji NSZ, računaju se samo pripadnice nežnijeg pola koje su se prijavljene tržištu rada. To, nažalost, nisu sve nezaposlene žene u Srbiji. Udruženje „Žene na prekretnici“ u publikaciji „Zatvaranje kruga: Položaj žena na tržištu rada na početku i kraju karijere“ govori o celokupnoj populaciji žena starijih od 45 godina. Među million radno sposobnih žena starih između 45 i 64 godina, gotovo pola miliona (495.500) ne rade zato što su nezaposlene ili neaktivne.
Moglo bi da se kaže da su, prema zvaničnoj terminologiji, „nezaposlene“ one žene koje još pokušavaju da se zaposle, a „neaktivne“ – one koje ne rade, ali i ne traže posao. To je prinudno „deaktiviranje“, jer žene koje ne mogu da nađu zaposlenje – prestaju i da ga traže.
Imaju ista prava kao muškarci, ali je njihov položaj lošiji i u privatnoj, i u javnoj sferi. Neuporedivo češće su izložene diskriminaciji na osnovu roda i pola, ali i fizičkom, psihičkom i ekonomskom nasilju. Za isti posao su plaćene čak 11 procenata manje od muškaraca, više su opterećene radom u domaćinstvu i brigom o deci i starijim članovima porodice. U posebno nezavidnom položaju nalaze se žene koje pripadaju marginalizovanim grupama, kao što su Romkinje, žene sa invaliditetom, žene koje žive u ruralnim sredinama, žene koje pripadaju LGBT populaciji…
Prema prošlogodišnjem istraživanju sajta Poslovi.infostud.com, zaposlene žene starije od 45 godina u Srbiji prosečno zarađuju oko 40.000 dinara i mahom rade na poziciji „operativni radnik“. Od ukupno 2.177 ispitanika oba pola, 53 odsto bile su žene, a 47 odsto – muškarci. Anketirano je 41 odsto žena starijih od 45 godina, a 59 odsto anketiranih bili su muškarci stariji od 45.
Najveći broj žena starijih od 45 izjasnilo se da nema posao (37,9 procenata) dok je 29,9 odsto stalno zaposleno.
Raspon plata žena starijih od 45 godina koje su učestvovale u istraživanju kreće se od 36.000 do maksimalno 48.000 dinara, dok se primanja njihovih muških vršnjaka u proseku kreću oko 48.000 dinara pa naviše.
Svake godine, pred kraj godine, posetiocima sajta Poslovi infostud postavlja se isto pitanje – koja im je očekivana zarada? Poražavajuće je da već godinama unazad – žene uvek, u proseku, očekuju zaradu za 100 do 200 evra manju, nego što očekuju muškarci istih kvalfikacija i obrazovanja.
Ovo dodatno potvrđuje da su žene diskriminisane po dva osnova: po polu, ali i zbog godina. Osim toga – žene provode čak 38 sati nedeljno u aktivnostima koje su u vezi sa vaspitanjem dece – skoro duplo više od muškaraca, koji se na to „troše“ 20 sati.
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje i na kraju ove godine – 55 odsto su žene. Uz sve ovo – još jedna otežavajuća okolnost: žene su vlasnice samo četvrtine nekretnina u Srbiji.
Među ženama starim između 25 i 29 godina, udeo onih koje su prestale da traže posao zato što su izgubile nadu da će ga naći je 2,4 odsto, a kod žena koje imaju više od 45, takvih je čak 14,6 odsto.
Možda bi reći da su žene starije od 45 nepoželjna radna snaga, bilo pregrubo, ali ne i daleko od istine, jer većina poslodavaca jednostavno ne želi da zaposli žene koje su „zašle“ u drugu polovinu 50-ih.
M. M. D.
