Oboleli od karcinoma su u kraljevačkoj bolnici dobili adekvatno lečenje i pored vanrednih okolnosti zbog epidemije. Broj pregleda, hemioterapija i operacija obolelih od karcinoma, približno je na nivou iz prethodnih godina – kažu direktor OB „Studenica i načelnica Službe onkologije
Direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije prof. dr Danica Grujičić nedavno je izazvala veliku pažnju u javnosti rekavši da je tokom prošle godine, zbog epidemije kovida, u Srbiji obavljeno skoro 70% manje pregleda onkoloških pacijenata nego prethodne godine.
Tragom te izjave krenuli smo u Opštu bolnicu „Studenica“ da čujemo kakva je situacija u Kraljevu i da li su ljudi oboleli od raka imali zaštitu bar na dosadašnjem nivou.
Ovoga puta nećemo govoriti o trajnim problemima kao što je na primer mali prostor ambulante za onkologiju, naročito neuslovna čekaonica, kao ni o procedurama koje ne zavise od ovašnje zdravstvene ustanove, već su propisane na nivou zdravstenog sistema. Ovoga puta smo razgovarali samo o lečenju u poslednjih godinu dana u uslovima koje je diktirala epidemija kovida.
Direktor bolnice dr Zoran Mrvić i načelnica Službe onkologije dr Dušica Aleksandrović dočekali su nas rečenicama koje su tokom razgovora ponovili više puta:
– Iako smo radili u znatno otežanim uslovima i za pacijente i za medicinsko osoblje, pregledani su svi koji je trebalo da budu pregledani, operisani su svi onkološki pacijenti koji su upućeni na operaciju i svi su dobili hemioterapije koje su im prepisane. Onkološkim pacijentima bile su u optimalnom vremenu dostupne dijagnostičke metode za koje su imali uput. Sve ovo potvrđuju i podaci iz prošle godine – rekli su dr Mrvić i dr Aleksandrović.
Ti podaci govore da je ukupan broj pregleda u onkološkoj ambulanti bio 14.348 što je svega 4,3% manje nego 2019. godine. Tokom 2020. plasirano je 4.356 hemioterapija, što je za 10% manje nego prethodne godine. Operisana su 674 pacijenta sa zloćudnim tumorom i to je 20% manje nego 2019. godine. Značajniji pad od 50% ima jedino broj prvih pregleda – to je prvo javljanje u tekućoj godini pacijenta koji već ima dijagnostikovan karcinom i koji je već bio u procesu lečenja..
Komentarišući ove podatke dr Dušica Aleksandrović kaže:
– Uputstvo Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije bilo je da svi lečeni pacijenti koji se osećaju dobro odlože periodične kontrolne preglede i zato je manji broj tzv. prvih pregleda u kalendarskoj godini. Imali smo obavezu da sa njima budemo u telefonskoj komunikaciji i ona je bila intenzivna i tokom prošle i početkom ove godine. Pacijenti zovu često, kod pojedinih je primetan veliki strah da se ne zaraze, što je sasvim razumljivo. Naši pacijenti su vrlo obazrivi i odgovorni.
U ukupnom broju obavili smo gotovo isti broj pregleda, jer su oni koji su sada u procesu lečenja imali potrebu za više dolazaka pošto je uz ustaljenu proceduru u pojedinim slučajevima sada potrebno i PCR testiranje. Podaci govore i o nešto manjem broju hemioterapija, ali se zapravo radi o drugoj vrsti terapije: gde smo mogli, prešli smo na tromesečnu terapiju da bismo pacijentima smanjili dolaske, jer je poznato da su onkološki pacijenti u procesu lečenja oslabljenog imuniteta – rekla je dr Aleksandrović.
Ona ističe da Služba onkologije nijedan dan nije imala prekid u radu i da za hemioterapije i operacije onkoloških pacijenata nema liste čekanja i da., kada stigne konzilijarna odluka o hemioterapiji, primena počinje u roku od nekoliko dana. Kaže da nema liste čekanja ni za dijagnostičke metode, jer su za onkološke pacijente npr. na skeneru svakog dana rezervisana po četiri termina. Direktor Opšte bolnice dr Zoran Mrvić dodaje da nije pregledan ili operisan samo onaj ko nije došao.
Preventivni pregledi
Za 14. april prošle godine imala sam zakazan jedan redovan preventivni pregled. Izbila je korona, vanredno stanje, sve je otkazano. Posle sam tokom leta opet zakazala, a onda se sama uplašila korone i otkazala… i u međuvremenu to već smetnula sa uma.
Zašto vam ovo pričam?
Zato što se Srbija u okviru 40 zemalja Evrope svrstva među one sa srednjim rizikom oboljevanja od raka (na 12. mestu), ali zato sa najvišim rizikom umiranja od raka! Na drugom smo mestu! Iza Mađarske. Glavni razlog je – kasno dijagnostikovanje, nedostatak preventivnih pregleda.
Zato pitam dr Mrvića: ima li podataka koji bi mogli da ilustruju koliko smo, sada još manje nego inače, išli na preventivne preglede? Dobijam podatak koji nije direktan odgovor, ali je pomalo iznenađujući: prošle godine je obavljeno čak 76% od planiranih specijalističkih pregleda. (Meni se činilo da kod lekara ne ide skoro niko: bilo što se plaši, bilo što ambulante ne rade.) Od ukupno 207.614 specijalističkih pregleda, broj prvih pregleda bio je 125.701 ili 60%. Zaključujem da Kraljevčani nisu toliko strašljivi kao ja, a doktor Mrvić kaže:
– Ne možemo da imamo uvid u broj onih koji su u strahu od virusa odustali od pregleda. Osim na samom početku kad niko nije znao sa čim se suočavamo, ambulante su radile, radili smo kolonoskopske preglede uz PCR test. Ne mogu da pretpostavim kada će se i da li će se to odraziti u budućnosti na povećan broj onkoloških pacijenata.
Mi smo na preventivi uradili veliku stvar – od 2. novembra do 12. februara imali smo mobilni mamograf, na kome su pregledane 1.994 žene, od kojih je .1825 imalo uredan nalaz. Za 169 je bila potrebna dodatna dijagnostika, urađena su 183 ultrazvučna snimka i za sada 5 biopsija, 3 uzorka su bila benigna, a 2 maligna. Ovo nisu završni rezultati, jer još traje dodatna dijagnostika.
Institut „Batut“ je obezbedio mobilni mamograf, a sve ostalo smo i pored vanrednih okolnosti uradili sopstvenim snagama. U okviru redovnog posla naši radiolozi su očitali i skoro 8.000 rendgenskih snimaka sa mamografa!
Dr Mrvić kaže da su se vanredne okolnosti u kojima radi bolnica i zauzetost osoblja u kovid bolnici zapravo najviše odrazili na pacijente kojima je bila potrebna hirurška operacija zbog bolesti koje nisu maligne. Rađene su samo hitne i neohodne, pa je tako ukupan broj operacija u opštoj anesteziji urađenih prošle godine 4.349 i iznosi 47% od broja onih koje su urađene 2019. godine. Dr Mrvić kaže da je i to više nego u drugim bolnicama u Srbiji i da je u nekima broj operacija i 90% manji nego prethodne godine.
I dr Dušica Aleksandrović navodi da se u Službi onkologije za sada ne oseća promena u prilivu novootkrivenih karcinoma, odnosno da je prošle godine otvoreno novih kartona otprilike koliko i prethodnih godina.
Slično iskustvo je, za sada, i na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije. Dr Ana Jovićević sa ovog Instituta je pre mesec dana za BBC na srpskom BBC na srpskom rekla da „broj novih slučajeva 2020. bio je sličan godišnjem proseku ranijih godina“ i dodala:
– Brine to da se možda sada pacijenti javljaju u kasnijoj fazi bolesti. Za to još nemamo podatke, ali brinemo da će se pokazati takav uticaj kovida-19 na lečenje malignih oboljenja. Utisak je da će epidemija imati uticaja na stadijum bolesti, što je logično kada pogledate da su s jedne strane ljudi možda manje obraćali pažnje na simptome koji nisu vezani za kovid-19, možda nisu bili u mogućnosti ili nisu želeli da idu na preglede zbog straha od kovida-19, što je sasvim opravdano – rekla je dr Ana Jovićević sa Instituta za onkologiju i radiologiju.
Kasno otkrivanje karcinoma
Načelnica Službe onkologije u kraljevačkoj bolnici dr Dušica Aleksandrović upozorava da se naši ljudi i bez korone kasno javljaju lekaru, pa se karcinomi otkrivaju u poodmakloj fazi:
– Rak u početku ne boli, do juče je čovek bio na radnom mestu i u porodici, normalno živeo, a sutradan nema čitav organ… Zato su važni preventivni pregledi: za žene ginekološki pregled na godinu dana, pregled dojki takođe, a za sve starije od 50 godina FOB test, to je test za otkrivanje prisustva krvi u stolici i važan je za rano otkrivanje karcinoma debelog creva.
Apelujem na pušače da ostave cigarete i da jednom godišnje snimaju pluća. Izbegavajte alkohol, preterano masnu i slatku hranu. I pojačajte fizičku aktivnost. Dokazano je da je rizik za oboljevanje od karcinoma 30% manji kod onih koji se bar 2 sata nedeljno bave sportskom aktivnošću – poručuje dr Dušica Aleksandrović.
Ceo mart se u svetu obeležava kao mesec borbe protiv karcinoma, a pre dva dana obeležen je i Dan borbe protiv karcinoma dojke u Srbiji i zato čitateljke naročito upućujemo na značaj preventivnih pregleda dojke, koji je kod žena najčešći karcinom i koji odnosi najviše života. Takođe ukazujemo posebno i na značaj ginekoloških pregleda, jer smo i po stopi oboljevanja od grlića materice na drugom mestu u Evropi. O tome više čitajte u našem TEKSTU.
Jedna od novina koju je u proces lečenja obolelih od raka donela „korona“ je da se od izbijanja epidemije konzilijumi održavaju elektronskim putem: sa Kliničkim centrom u Kragujevcu je komunikacija mejlovima, a sa Institutom za radiologiju se takođe mejlom pošalje dokumentacija, a sastanak se održava preko „zuma“. Kad je neophodno, traži se i prisustvo pacijenta.
Verovatno se ovako radi u celom svetu, ali ono što nam se ne dopada je da je to još jedan stepenik u zdravstvu sa koga je isključen pacijent. O njegovom lečenju, pa i životu, odlučuju lekari koji ga nikad nisu videli. Možda je takvo lečenje moderno, jeftinije, praktičnije, ali nije humanističko! No, toliko o tome, jer „elektronski konzilijum“ nije izum kraljevačkih onkologa, a i tema o mestu pacijenta u zdravstvenom sistemu Srbije zaslužuje poseban tekst.
Radmila Vesković
