Zbog toga što je za mali požar verovatno dovoljna – kofa vode, ali za veliki požar – nikada nema dovoljno opreme ni ljudstva, veoma su bitni prevencija i obuka dobrovoljaca
Konferencija posvećena zaštiti šuma u Srbiji i značaju i ulozi dobrovoljnih vatrogasnih društava (DVD) u našoj zemlji održana je nedavno u Beogradu. Na njoj je ponovljeno da šumski požari uništavaju prirodu. Milutin Vukosavljević Vukas, predsednik DVD Kraljevo podsetio je da je „za mali požar potrebna – kofa vode“:
– Za veliki požar – nikada nema dovoljno ljudstva. Zato je prevencija veoma bitna, kao i obuka dobrovoljaca. Rad ženske sekcije DVD Kraljevo je, takođe, primer kako profesije, koje se tradicionalno smatraju muškima, otvaraju svoja vrata i ženama.
O ulozi dobrovoljnih vatrogasnih društava u lokalnoj zajednici govorili su predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova i Vatrogasnog saveza Srbije.
Oni su istakli neophodnost maksimalnih ulaganja u dobrovoljna vatrogasna društva u Srbiji, ocenjujući da poslednjih godina postoje obećanja vlasti da će tako i biti i da za dobrovoljno vatrogastvo – dolaze bolji dani. Država je počela da ulaže, naglasio je predstavnik MUP-a, dodajući da, doduše, to još uvek nije onako kako Srbija zaslužuje, ali da ništa ne može preko noći da se postigne.
Predstavnik MUP-a podsetio je da šumski požari uvek kriju veliki broj opasnosti. Kako je istakao, kao rukovodilac, uvek je imao strah da, prilikom gašenja šumskih požara, ljudi kojima rukovodi ne ostanu u začaranom krugu iz kog izlaza nema, pogotovo ako se radi o četinarima na nadmorskim visinama iznad 700 metara, kada je vatra potpomognuta vetrom i požare je vrlo teško ugasiti.
Šumske požare odlikuje uglavnom, i dugotrajno gašenje – jer se borba sa vatrom produži na 7, 10, čak i 14 dana… U gašenju požara na Tari 2014. godine učestvovalo je oko 800 ljudi sa svom međunarodnom pomoći avionima i helikopterima, ali je sedam dana bilo potrebno da se požar ugasi, a gašenje je bilo vrlo rizično zbog velikog broj ljudi na tom prostoru, zbog rukovođenja njima, same organizacije posla, dovoženja ljudi na teren i njihovog odvoženja, ishrane, smeštaja.
Predstavnik MUP-a ocenio je da je DVD Kraljevo jedinstveno u državi po izgradnji vodozahvata: planinska voda je usmerena u bazene koji su napravljeni dvonamenski, da se sa njih napajaju i divlje, i pitome životinje,ali i da služe za punjenje naprtnjača za gašenje vatre.
Dobrovoljna vatrogasna društva trebalo bi, ocenjeno je na konferenciji, prema Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa, da budu prepoznata od strane lokalnih samouprava koje bi trebalo da finansira njihov rad. Danas je situacija specifična: država je prepoznala dobrovoljno vatrogastvo i finansira ga, a lokal se još uvek teško animira.
O značauj razvoja požarno-bezbednosne kulture u zaštiti šuma od požara na konferenciji je govorio dr Dragan Mlađan, šef Katedre bezbednosnih nauka Kriminalističko policijskog univerziteta. On je podsetio da godišnje u Srbiji imamo oko 24.000 požara, od kojih su oko 15.000 – požari na otvorenom prostoru:
– Ako bismo za pet-šest-sedam hiljada smanjili broj požara na otvorenom, na šta mogu da utiču preventiva i brzo delovanje dobrovoljaca i profesionalaca, postali bismo evropska klasa, i po kriterijumima broja požara, broja stradalih i povređenih. Ni sada nismo loši, ali bez obzira na to kakvi smo, u najkraćem – čovekov istinski problem je što nije sposoban da se prilagodi promenama koje je sam napravio svojim agresivnim ponašanjem prema prirodi. Novi pojam je „bezbednosna kultura“ i zato je ovo što DVD Kraljevo radi, uključujući i protivpožarne predškolske i školske programe, više nego značajno. Pet do 10 posto građana će “oduvati” sve takve naše napore da izgradimo čoveka odgovornog prema prirodi, ali treba da raščistimo sa kontrašima. Kada su u selu dvojica protiv nas, to je tih pet do 10 posto, ali mi treba da idemo dalje i borimo se za onih 90%, jer je tu ta vaša uloga veoma bitna za formiranje bezbednosne kulture – ocenio je dr Dragan Mlađan.
On je dodao da je dobro informisanje o ulozi dobrovoljnog vatrogastva ključ da građani tu ulogu prepoznaju. To se odnosi na prenošenje pravih informacija o opasnostima i merama zaštite od požara, a informisanje može da bude i putem plakata, vežbi, gostovanja u medijima sa akcentom na aktivnosti u preventivnom smislu koje imaju zadatak da formiraju tu „kulturu bezbednosti“ kako bi posledice bile što manje u „društvu rizika“, kakvo je društvo 21. veka, za koje je karakteristična i „kultura straha“.
Iskustva DVD Kraljevo na projektu „Zajedno možemo da zaštitimo naše šume!“ sa predlogim unapređenja međusektorske saradnje, predstavio je Aleksandar Lazović, saradnik na projektu i predsednik Gradskog DVD u Kraljevu.
On je istakao da do pre tri godine nije ni znao šta je dobrovoljno vatrogastvo, a danas je predsednik Gradskog DVD u Kraljevu, zahvaljujući činjenici da se, na nagovor Milutina Vukosavljevića Vukasa, predsednika krovnog DVD Kraljevo – uključio, a zatim i prepoznao gde kao planinar koji se popeo na sve najviše vrhove Evrope – može da pomogne.
– Mi smo, zahvaljujući opremi koji smo uspeli da dobijemo, opremili naših sedam vatrogasnih društava pod Gradskim vatrogasnim savezom, uključujući i DVD Studenicu čiji smo osnivač bili 2018. godine. Dobili smo projekat koji je za njih bio nešto novo, jer do tada nisu ni razmišljali o dobrovoljnom vatrogastvu. Sada kada je ta priča i njihova, smatramo da je u pitanju odlična stvar povezivanja vatrogastva i ekologije. Nedavno smo u Studenici imali goste iz Ambasade Švedske koji su oduševljeni našim radom. Odveli smo ih da vide i vodozahvat u Studenici i zaista mislim da je sve to naš zajednički uspeh – istakao je Lazović.
Kako je ocenio, sjajno je što je Gradski vatrogasni savez postao subjekat od posebnog značaja.
– To nam je veoma bitno. Od opštine smo dobili pomoć zbog rada tokom epidemije koronavirusa, ukupno 500 litara goriva za vatrogasna društva. Konstantno se trudimo da ojačamo naše kapacitete, a ovim projektom smo to još još više uradili, a Ženska vatrogasna sekcija je nešto najbolje što se desilo Dobrovoljno vatrogasnom društu Kraljevo. Zajedno smo u okviru ovog projekta odradili Strategiju razvoja našeg saveza i vatrogasnih društva u okviru saveza za sledećih pet godina sa idejom da znamo šta treba da se uradi, ali da treba napraviti dinamiku šta konkretno kada treba da se uradi i da se nakon pet godina vidi šta smo uradili, a šta nismo i šta ćemo sledeće da uradimo – ocenio je Lazović, pojašnjavajući da su partnere tražili u okolini, odnosno u seoskim mesnim zajednicama na smerovima šumskih požara ili puteva.
Šest seoskih vatrogasnih jedinica i uspeh društva u Studenici je još veći zbog toga što je istoimeni manastir za DVD dao svoje prostorije, a sada su dobili i vozilo koje pokušavaju da poprave:
– Četiri društva već imaju vozila koja su operativna, a vozilo u Bukovici koja ima problem sa nestašicama vode se koristi i za navodnjavanje. Problem je što je prosek dobrovoljnih vatrogasaca u selima 70 godina, ali smo zato uključili i mesne zajednice, aktivni smo na edukaciji u oblasti prevencije požara, organizujemo sa decom kvizove znanja i radimo na sve načine koji doprinose boljem društvu. Pokušavamo da uključimo što više ljudi: planinare, lovce, članove Aerokluba, paraglajdere, konjičke klubove, jer ko će bolje da poznaje teren od njih? Kao planinar ističem našu visoku motivisanost zato što mi želimo da možemo uvek u prirodu i borimo se da je očuvamo i da nam je požari ne unište.
Strategiju delovanja Gradskog vatrogasnog saveza Kraljevo za period od 2022. do 2027. godine na konferenciji je predstavila Mirjana Prodanović, članica Ženske sekcije DVD Kraljevo. Ona je, istovremeno, i član Projektnog tima koji ima zadatak da aktivnosti koje DVD sprovodi „spakuje“ u predloge projekata i da pronađe izvore finansiranja. Jedan od takvih je projekat „Zajedno možemo da zaštitimo šume!“
– Nije neophodno podsećati koliki je značaj šuma za jedno društvo i lokalnu zajednicu u kontekstu klimatskih promena oko kojih postoje brojne naučne nesuglasice, ali smo svi saglasni da se one danas dešavaju i da posledice vidimo, i kroz povećanje temperature, i kroz povećanje sušnih perioda koji značajno utiču na mogućnost izbijanja požara i njihovih posledica. Šuma ima dvostruko veliki značaj po pitanju klimatskih promena, a zaštitom šuma mi doprinosimo smanjenju uticaja na klimatske promene – ocenila je Prodanovič.
Evropska unija ima strategiju, podsetila je ona, da u narednom periodu zasadi čak tri milijarde novih stabala kako bi smanjila uticaj na klimatske promene. Klimatske promene i ono što one donose posledice su povećanja broja šumskih požara i ukazuje na potrebu veće pripremljenosti u cilju prevencije i efikasnog delovanja u početnim periodima požara.
– Naš projekat omogućava da kroz jednu grupu aktivnosti ojačamo stručne kapacitete. Zato smo uradili petogodišnji Strateški plan Gradskog vatrogasnog saveza. Radili smo edukacije za članstvo o Poglavlju 27 i o tome kako aktivni građani i predstavnici civilnog sektora mogu da se uključe u kreiranje lokalnih javnih politika vezanih za zaštitu šuma. Radili smo i protivpožarnu edukaciju mladih dobrovoljaca, formirali smo Omladinski klub čiji su članovi prošli protivpožarnu obuku kako bismo ojačali članstvo dobrovoljnih vatrogasnih društava – kaže Prodanović.
U okviru jačanja medjusektorska saradnje u pogledu zaštite šuma na skupu su okupili veliki broj učesnika: predstavnike preduzeća „Srbijašume“, Šumarskog fakulteta, lokalne aktere u oblasti zaštite šuma i kroz dijalog došli do memoranduma koji će uskoro biti potpisan. U njemu će biti istaknuti mehanizmi međusobne saradnja za unapređenje tzv. protivpožarne kulture kod mladih, jer su projektom obuhvaćeni i edukacija dece u osnovnim školama, kao i organizacija vatrogasnih kvizova kao koncert projekta podržanog kroz program EKOsistem koji preko Mladih istraživača Srbije finansira Vlada Švedske.
M. M. D.
