Gradsko veće je usvojilo Pravilnik na osnovu koga će se dodeljivati subvencije za zamenu kotla na ugalji i drva kotlom na gas ili pelet u iznosu od 40% vrednosti kotla. Za rangiranje onih koji konkurišu u Kraljevu će biti presudni mesečna primanja po članu domaćinstva i stambena površina po članu
Ako imate individualni sistem centralnog grejanja sa kotlom na drva i ugalj i ako ispunite dosta stroge kriterijume, ovog leta mogli biste taj kotao zameniti kotlom na gas ili pelet i od države i grada Kraljeva dobiti subvenciju u iznosu od 40% vrednosti kotla (sa PDV-om). Uslovi koje bi trebalo da ispunite su brojni, a razlog je što je na raspolaganju svega 4 miliona dinara: 3 miliona obezbedilo je Ministarstvo za zaštitu životne sredine, a milion dinara je iz budžeta Kraljeva.
Sa mnogo manje pompe u javnosti nego što je to slučaj sa nedavnim konkursom Ministarstva energetike za energetsku efikasnost stambenih objekata, još u martu je završen konkurs Ministarstva za zaštitu životne sredine za subvencije u cilju smanjenja zagađenja vazduha. Kraljevo je konkurisalo sa projektom zamene kotlova na ugalj i drva u individualnim domaćinstvima, kotlovima na prirodni gas ili pelet. Gradsko veće Kraljeva je na ovonedeljnoj sednici usvojilo Pravilnik o sprovođenju mera smanjenja zagađenja vazduha poreklom iz individualnih sistema grejanja u 2021.g, koji propisuje kriterijume, način i postupak dodele sredstva za zamenu kotlova u cilju smanjenja štetnih emisija.
Na osnovu ovog Pravilnika narednih dana biće raspisan javni konkurs, koji će biti objavljen na Oglasnoj tabli na zvaničnom sajtu grada Kraljeva, pa vam preporučujemo da pratite objave na ovoj stranici. Dok Pravilnik i konkurs ne budu objavljeni, portal KRUG za vas izdvaja neke od uslova koje mora ispuniti onaj ko konkuriše za subvenciju za zamenu kotla:
- da je vlasnik ili suvlasnik objekta,
- da, prema ličnoj karti, živi u tom stambenom objektu,
- da je stambeni objekat u I, II ili III stambenoj zoni – ovaj uslov je izazvao diskusiju na sednici Gradskog veća i o tome pišemo i nastavku teksta,
- za nabavku kotla na pelet uslov je da objekat nije priključen na sistem daljinskog grejanja ili distributivnu mrežu gasa i da ne postoje tehničke mogućnosti za priključenje na ove sisteme (zašta se mora priložiti potvrda),
- za nabavku kotla na gas uslov je da objekat nije priključen na daljinsko grejanje, a da postoje tehničke mogunosti za priključenje na distributivnu mrežu za gas (priložiti potvrdu),
- da je postojeći kotao na ugalj ili drva,
- da kotao na pelet ispunjava standarde emisije i stepena korisnosti,
- objekat mora biti legalizovan, pa je potrebno da imate neki od sledećih dokumenata: dokaz da je objekat građen pre donošenja propisa o izgradnji, ili građevinsku/upotrebnu dozvolu, ili dozvolu dobijenu u postupku legalizacije, ili rešenje o ozakonjenju,
- da ste izmirili obaveze poreza na imovinu.
Ovih 40% vrednosti kotla sa PDV-om može maksimalno iznositi 70.000 dinara za kotao na gas, odnosno 80.000 dinara za kotao na pelet. Ako nas dobro služi računica, do znači da bi ovih 4 miliona dinara bilo dovoljno za zamenu nešto više od 50 kotlova. Subvencioniše se samo vrednost kotla, ne i troškovi ugradnje. Može se konkurisati samo za zamenu kotla u stambenom objektu, a ne u stambeno-poslovnom objektu. Važno je da znate da nema refundacije troškova ako ste ranije, pa ni ako ste ove godine, već zamenili kotao, priznaće se samo troškovi nabavke kotla posle prvog izlaska Komisije za ocenjivanje i rangiranje.
Konkursom neće biti propisan proizvođač kotla, tako da možete sami birati. Za one koji potpišu ugovor sa Gradom rok za zamenu kotla je 30. septembar.
Socijalna komponenta presudna u rangiranju
One koji ispune sve navedene uslove Komisija će rangirati po dva osnovna kriterijuma, a to su mesečna primanja po članu domaćinstva i koeficijent iskorišćenosti stambenog prostora. Najviše bodova donosi materijalni status, pa tako oni koji imaju do 10.000 dinara primanja po članu dmaćinstva dobijaju 35 bodova, a oni koji imaju više od 35.000 dinara po članu dobiće samo 5 bodova.
U rangiranju po koeficijentu zauzetosti površine prednost će imati oni kojima je „kuća punija“, odnosno koji imaju manje kvadrata stambenog prostora po članu domaćinstva. Ovaj kriterijum donosi znatno manje bodova nego materijalni status, pa ko ima manje od 15 kvadrata po članu dobiće 5 bodova, a ko ima više od 30 kvadrata po članu samo 1 bod.
Pravilnik koji propisuje ovakve kriterijume za dodelu sredstva za zamenu kotlova na ugalj i drva u cilju smanjenja zagađenja vazduha nije prošao bez diskusije na sednici Gradskog veća. Većnik Miloš Ugrenović (SPS) nije glasao za pravilnik (doduše, nije bio ni protiv, nego uzdržan) uz sledeće obrazloženje:
– Kriterijumi su vrlo strogi, čini mi se da nekad lakše podelimo 40 miliona, nego sada ovih četiri. Iz pravilnika nije jasno šta je cilj: smanjenje zagađenja vazduha, ili da pomognemo ugroženom stanovništvu? Ako ćemo da pomažemo, onda treba da znamo da siromašni ljudi uopšte nemaju kotao i centralno grejanje nego „smederevac“. Zatim, zašto zamena kotlova samo u užem gradskom području? Mislim da to nije pošteno, što da ne zameni kotao i neko, na primer, u Ušću? Mislim da su sredstva koja su nam na raspolaganju mala i sad se mučimo kako ćemo to da raspodelimo – rekao je Ugrenović.
Gradonačelnik Predrag Terzić je, naravno, bio za ovakav pravilnik, ali se u određenoj meri i saglasio sa Ugrenovićem:
– Država nije izdvojila dovoljno sredstava za ovaj projekat, mnoge lokalne samouprave nisu ni konkurisale, mi jesmo da bismo održali kredibilitet pred ministarstvima. Kad nemate na raspolaganju dovoljno sredstava, onda morate da imate čvrste kriterijume kako ćete da ih raspodelite i zato smo se mi odlučiuli da prvenstveno podržimo građane koji su manje platežno moćni. Radimo na ubrzanoj gasifikaciji i očekujem da će dosta domaćinstava preći na grejanje gasom, a očekujem i da će Ministarstvo za zaštitu životne sredine naredne godine izdvojiti više novca za ovakav projekat – rekao je Terzić.
Uvidom u odluku Ministarstva o dodeli sredstva lokalnim samoupravama utvrdili smo da je Kosjerić tražio i dobio čak 38,4 miliona dinara, Užice 14 miliona, Niš tražio 14, a dobio 12 miliona itd, a Kraljevo je tražilo i dobilo samo 3 miliona. Slično je i sa konkursom Ministarstva energetike za subvencije za energetsku efikasnost kuća, stanova i zgrada, gde je Kraljevo među onima koji su dobili najmanje sredstava, samo 2,5 miliona dinara jer smo samo toliko i tražili. Gradonačelnika Terzića smo pitali zašto za projekat zamene kotlova od nismo tražili više novca:
– Ovo je bio prvi javni poztiv za projekte za smanjenje zagađenja vazduha, pa smo odlučili da grad Kraljevo konkuriše sa pilot projektom na kome ćemo razraditi pravni okvir i stvoriti uslove za realizaciju sličnih u budućnosti. Sredstva Ministarstva po ovom konkursu bila su 100 miliona dinara. Od 17 prijava, odobreno je 10. U Srbiji ima 174 lokalne samouprave, tako da je grad Kraljevo jedna od samo 10 lokalnih samouprava koje su dobile sredstva, a građani u ostale 164 nemaju mogućnost ni da konkurišu za zamenu kotla. Grad Kraljevo brine o zaštiti životne sredine i zdravlju svojih sugrađana – naveo je Terzić u odgovoru.
Mi dodajemo da treba imati u vidu i to da će, nakon uvećanja sredstava rebalansom budžeta, Grad ove godine izdvojiti čak 27 miliona dinara za popravku zgrada (krovovi, fasade…), više nego iko u Srbiji. Kad se sabere ono što je za popravku zgrada iz budžeta izdvojeno i u prethodne dve godine, to je od 2019.g skoro 50 miliona dinara.
Valjda za narednu godinu neće preteći nijedna rupa na krovu neke zgrade (tema za poseban tekst je – zašto se vlasnicima kuća ne dotira 70% ulaganja u popavku fasada i krovova?!), pa da se sa više novca pozabavimo onim što ozbiljno da ugrožava život Kraljevčana, a to je zagađenje vazduha. Ako možda još niste pročitali, preporučujemo vam tekst Rezultati istraživanja BOŠ: Kraljevo među četiri najzagađenija grada u Srbiji.
Ako se ima u vidu da poslednjih godina na području Kraljeva nemamo neku baš „prljavu industriju“, da gradska „Toplana“ sada koristi gas, onda se čini da je zamena drva i uglja čistijim energentima za grejanje individualnih objekata – pravo rešenje. A za to se mora ubrzano izdvajati mnogo više od 4 miliona dinara godišnje.
Radmila Vesković
