Porez na imovinu koji će Kraljevčani plaćati 2022. godine zavisi od utvrđene prosečne cene kvadratnog metra nepokretnosti u našem gradu, po zonama. O Nacrtu ove odluke u toku je javna rasprava, u koju građani teško da mogu da se uključe
Pratioci portala KRUG znaju da redovno objavljujemo tekstove o raspisivanju svih javnih uvida i javnih rasprava o važnim dokumentima.
To radimo vrlo svesno i prilježno, jer želimo da građani budu informisani o odlukama koje se donose na nivou Grada, kao i da postanu pravi građani u politikološkom značenju te reči – aktivni učesnici u političkom životu, (ne, to nije samo članstvo u stranci), koji će primedbama i sugestijama uticati na sadržaj odluka koje ih se i te kako tiču.
Imali smo u poslednjih godinu dana pozitivnih primera – doduše, malo, ali ih je bilo – kada su primedbe građana usvojene. Evo dva teksta koja govore o tome: Kako je grupa ekologa pomogla zaštitu prirodnog blaga Kraljeva!, kao i Uspeli smo: Dopunjen Nacrt strategije o rodnoj ravnopravnosti. Imamo i primer meštana pomoravskih sela koji su se na vreme uključili u javnu raspravu o Nacrtu prostornog plana aerdroma „Morava“ („4 sata burne rasprave…“) i izvesno je da će bar delić njihovih primedbi biti usvojen.
Čak i kad nijedna primedba ne bude usvojena, važno je učestvovati, koristiti zakonite kanale uticaja, jer se time stvara pritisak na nosioce vlasti, koji god da su. Da imaju u vidu da bi neko zaista i mogao da pročita nacte odluka i da se uključi u javnu raspravu.
Nažalost, građani su najčešće nezainteresovani za javne rasprave… sve dok im posledice određenih odluka ne zakucaju na vrata.
Međutim, čak i oni koji imaju natprosečno znanje i natprosečnu zainteresovanost za politički život zajednice veoma retko se uključuju u javne rasprave, iz dva razloga:
1. Većinu javnih poziva prati zaista kompletan i kvalitetan materijal. Ali toliko obiman i toliko stručno napisan da ga mogu razumeti samo ljudi iz struke. Na primer, ovo je karakteristično za javne rasprave oprostornim planovima;
2. Javni poziv prati šturi materijal, koji građanima baš ništa konkretno ne govori.
U ovom tekstu ukazujemo na aktuelni primer tipa 2.
Statutom grada Kraljeva javna rasprava je obavezna u postupku utvrđivanja stope izvornih prihoda grada – a to je, između ostalih, porez na imovinu. Osnovica poreza na imovinu zavisi od prosečne cene kvadratnog metra nepokretnosti na području Kraljeva po određenim zonama i po vrstama nepokretnosti.
Tako je u petak Gradsko veće uputilo Kraljevčanima javni poziv da se do uključe u javnu raspravu o Nacrtu odluke o toj prosečnoj ceni nepokretnosti. To izgleda ovako:
U Obrazloženju su citirani zakoni koji propisuju proceduru i – to nam je to. Gomila cifara koja nikom od nas baš ništa ne znači! Je li ovo više ili manje od prošle godine? To iz ovog dokumenta ne znamo… odnosno mi znamo, jer smo našli naš tekst iz prošle godine, pa smo uporedili i videli da će osnovica biti veća nego što je bila ove godine. To znači da ćemo 2022.g plaćat1 veći porez na imovinu. Koliko veći? U kojoj zoni je najveći skok? Ko će ga znati!
1. Da bismo to otkrili, potrebni su vreme, digitron i koncentracija: da se od ovih cena oduzmu prošlogodišnje cene, pa da se to podeli sa prošlogodišnjom cenom, pa onda pomnoži sa 100… i tako dobije procenat povećanja poreske osnovice u 2022.g u svakoj od zona!
Zar bi građani trebalo da se bave ovom matematikom?! Koja je onda svrha „javne rasprave“ o nacrtu odluke čije značenje shvata verovatno pedesetak ljudi u gradu: radnici poreske administracije, članovi gradskog veća i deo baš zainteresovanih odbornika?!
2. Prema Zakonu o porezu na imovinu, ovaj predlog prosečnih cena nepokretnosti sačinjava lokalna poreska administaracija na osnovu cena ostvarenih u prometu u prethodnih godinu dana na području Kraljeva, po zonama. Otkud bi građani mogli imati uvid u kupoprodajne ugovore?! Ako nemaju podatke, o čemu da raspravljaju, kako da podrže ili ospore ovakav predlog?
3. Ovakva „javna rasprava“ o predlogu prosečnih cena nepokretnosti nije kraljevački izum. Proverili smo na sajtovima još nekoliko gradova, svi javni pozivi i nacrti odluka su istovetni, što znači nekim aktom propisani. Šta li je zakonodavac hteo da postigne propisivanjem javne rasprave o nečemu zašta građani nemaju ni osnovne podatke? Koja je svrha ove isprazne forme?
Lako je stvoriti sliku građanke / građanina koji, radoznali da saznaju koliki će im biti porez na imovinu, otvore ovaj dokument i shvate da ne shvataju ništa. Zato ovakvi primeri „odvrate“ od učešća u javnim raspravama i one natprosečno obrazovane i natprosečno zainteresovane, a kamoli „običnog“ čoveka – mene, vas, naše komšije…
Ipak, skrećemo vam pažnju – većina javnih rasprava i javnih uvida nije ovako isprazna. Većina sadrži kvalitetan materijal i zato obratite pažnju na svako oglašavanje javnog uvid ili javne rasprave. Sve je dostupno na internetu, otvorite materijal, pogledajte, možda se tiče baš vas. Ako vas se tiče, a ne razumete materijal, zapucajte u nadležnu službu gradske uprave, jer u pozivima uvek piše kome se možete obratiti za dodatne informacije…
… oh, pardon, u ovom slučaju čak ni to ne piše! Piše da primedbe i sugestije možete do 5. novembra poslati na adresu poreska_administracija@kraljevo.org (na pozivu se jedva vidi da postoji donja crta!). Navedenog datuma u 10 časova će biti održana javna sednica „na kojoj će se uz učešće zainteresovanih građana i stručne javnosti razmotriti primedbe, predlozi i sugestije… i tako će biti uspešno okončana ova besmislena imitacija javne rasprave.
Radmila Vesković
Mogu da kažem, iz ličnog iskustva, da su cene nekretnina u Kraljevu, bukvalno “podivljale” u zadnjih par meseci, tako da će nam porez na imovinu na osnovu toga biti prilično uvećan, a ni do sada nije bio zanemarljiv. Pa zašto, pored skoka ostalih cena, ne bi i porez? Manje se primeti kad se sve dogodi u masi. A o svojim iskustvima sa lokalnom poreskom administracijom, neki drugi put, da ne smaram….