Ovo je priča o hrabrosti i upornosti onih koji se bore protiv teških bolesti, o svedočenju onih koji su prošli ili prolaze ovaj teški put. Te priče obolelih i njihovih porodica, ali i lekara koji ih leče, govore o borbi, nadi, i nepokolebljivom duhu koji ih vodi kroz najteže trenutke života. Ovo je drugi u nizu tekstova u serijalu o životu sa najtežim bolestima i njihovom lečenju u Kraljevu i Srbiji, u kojem lekari govore o situaciji u gradu na Ibru, ali i u ostatku zemlje, a pacijenti o svom teškom iskustvu.
Ne dao Bog nikome da se razboli, a pogotovu od kancera, kaže Dragan Đurđević, Kraljevčanin koji je pre dvadeset godina imao rak bešike.
– To je takav psihički stres, da nije čudo što neki počine samoubistvo kad saznaju. Dva najčešća pitanja su odmah: „Zašto baš ja“ i: „Šta sam Bogu zgrešio toliko?“
To samo saznanje o bolesti, priseća se on, period čekanja dok stignu nalazi biopsije, dani dok čekate da saznate da li je benigni ili maligni tumor su – užasni:
Dragan je, kako navodi, uspeo da izbegne zračenje.
– Urolog kojem sam verovao, savetovao mi je da primim imunološku vakcinu, a ja sam eskiviranjem odluka onkologa i Konzilijuma uspeo da ne odem na zračenje. Kupio sam vakcine i evo, hvala Bogu, zdrav sam i posle dve decenije – kaže Đurđević.
Dr Dušica Aleksandrović pojašnjava da su različiti putevi dijagnostikovanja pacijenata, jer oni sa kolorektalnim karcinomom (rak debelog creva) u onkološku ambulantu dolaze sa već postavljenom dijagnozom, odnosno urađenom gastroskopijom ili kolonoskopijom:
– Mi samo nastavljamo rad sa tim pacijentima, dodijagnostikujemo ih magnetima i ako je bolest otkrivena u ranom, prvom ili drugom stadijumu, vreme od postavljanje dijagnoze do početka lečenja je ispod mesec dana, što je optimalno. Međutim, ako se kod ovih pacijenata nađe udaljena, odnosno metastatska bolest, dužni smo da uradimo i dodatne analize koje se ne rade u Opštoj bolnici u Kraljevu i zato nam treba još 10 do 15 dana. Tek onda sledi prikaz konzilijumu i tada je vreme do početka lečenja nešto duže, do šest nedelja, ali ne duže, za sada – tvrdi načelnica Službe onkologije bolnice „Studenica“ u Kraljevu.
Pogledajte VIDEO:
Malo je drugačije, kaže ona, kad je u pitanju karcinom dojke, jer tada pacijentkinja dolazi prvo u ovu službu iz koje kreće njena kompletna obrada koja podrazumeva: pregled pluća, jetre, koštanog sistema, ultrazvuk dojke, mamografiju, ponekad i magnetnu rezonancu:
– Za tu dijagnostiku nam treba 15 do 20 dana. Potom sledi biopsija, pa histopatologija i na kraju imunohistohemija, a za sve to potrebno je, otprilike, mesec dana do pet nedelja do početka lečenja. Naravno, kompleksnije je i duže traje dijagnostikovanje kod pacijentkinja sa udaljenim metastazama. Kod njih do početka lečenja prođe pet do šest nedelja, ali ne duže.
Onkologe najviše zabrinjava što se granica obolevanja od malignih bolesti sve više spušta nadole.
– Sve veći je broj mlađih osoba obolelih od karcinoma različitih lokalizacija. To nameće pitanje prevencije. Možemo mi da organizujemo preventivne preglede, da savetujemo, da držimo predavanja, ali ako neko ne dođe na vreme, onda je sve uzalud. Najteže je kad posle toliko godina iskustva kažem da sam videla nešto što u životu nisam videla i poražavajuće je kada mlada osoba dođe u terminalnoj fazi bolesti. Najmlađa pacijentkinja obolela od karcinoma dojke imala je 23 godine, a za neke druge lokalizacije se granica pomera još više. Najmlađa pacijentkinja obolela od karcinoma rektuma nema ni 20 godina.
U OPŠTIM BOLNICAMA BRŽE DO DIJAGNOZE, NEGO U VELIKIM KLINIKAMA?
Prema rečima dr Dušice Aleksandrović, do dijagnoze se u bolnici u Kraljevu dolazi brže nego u većim bolnicama:
– Kad kažem većim, mislim na Klinički centar Srbije, Institut za onkologiju i radiologiju ili KBC Kragujevac. Naši pacijenti brže dođu do dijagnoze i do prve terapije, odnosno operativnog lečenja! Upravo danas mi je u ambulanti bila pacijentkinja koja nije lečena u našoj ustanovi, kod koje je zbog karcinoma dojke urađena biopsija u oktobru, a operativno lečenje završeno je tek u januaru. Gledano sa tog aspekta, mi odlično radimo i brzo zbrinjavamo naše bolesnike bilo koje lokalizacije. Naše pacijente lečimo po svetskim protokolima, tako da se ono skoro ne razlikuje od lečenja pacijenata u Evropi. Malo smo kasnili sa inovativnim lekovima, odnosno biološkom terapijom, ali ne smemo da zaboravimo da se biološka terapija za karcinom dojke ili karcinom kolorektuma primenjuje najmanje poslednjih 14 godina. Mislim da nismo mnogo iza Evrope što se tiče dijagnostikovanja i otpočinjanja lečenja ovih bolesti i da i u Evropi prođe četiri do pet nedelja od dijagnoze do početka lečenja.
Služba onkologije ima četiri termina dnevno za pregled svojih pacijenata na skeneru, određen broj pregleda ultrazvuka abdomena, dojki…
– Pokušavamo da za pacijente koji su na lečenju i za koje znamo da im sleduje dijagnostika, te preglede zakažemo unapred. Trenutno, prvi slobodan termin za pregled na skeneru sada imamo oko 10. avgusta. Za novootkrivene pacijente za koje nam to hitno treba, tražimo skener na uputu bez termina koji važi mesec dana ili po prioritetu. Ne urade svi pregled u tom terminu, dešava se i da pacijent ode u privatnu ambulantu da uradi skener ili magnetnu rezonacu, ali to je mali broj u odnosu na one koji te preglede urade u državnoj ustanovi.
I dr Dragan Jovančević, načelnik Službe za plućne bolesti i tuberkulozu tvrdi da su protokoli lečenja malignih bolestu isti kao u razvijenim zemljama, jer sada postoji ogroman broj novih vrsta terapije za lečenje od malignih bolesti:
– U pulmologiji smo sada dobili biološku terapiju za tešku astmu, za fibroze, za karcinome. Prisutnost inovativnih lekova je ogromna i mogu da kažem da je njihova dostupnost pacijentima – nikad bolja.
Uvreženo mišljenje da će pacijent koji živi u velikom gradu sa opremljenijim klinikama brže doći do dijagnoze i započeti lečenje, prema oceni dr Jovančevića, uopšte nije tačno:
– Ono što centri našeg nivoa, a posebno Kraljevo, mogu da obezbede u dijagnostici tumora pluća je prvi nivo dijagnostike koji je ravan Kliničkom centru Srbije, VMA ili KBC Bežanijska kosa. Pored skenerske, mi imamo i bronhološku dijagnostiku koja je praćena vrlo dobrom patohistološkom potporom. Nakon bronhološkog pregleda, patohistološki nalaz prve kategorije, koji će opredeliti da li je u pitanju maligno ili benigno tkivo i tip tog tumora, može da stigne za tri do pet dana. Primera radi, na Vojno-medicinskoj akademiji (VMA), verovatno zbog obima posla, na Ph nalaz se čeka otprilike 15 dana, što pokazuje prilično veliku prednost u korist naših pacijenata. Drugi nivo, imunohistohemijski markeri rade se u Beogradu i tu svi pacijenti čekaju na „dopunska bojenja“ 15-ak dana.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” od 2012. do 2022. godine broj obolelih od karcinoma u našoj zemlji je skoro dupliran.
U Srbiji je 2012. registrovano 24.837 obolelih od malignih bolesti, a preminulo je 14.020 onkoloških pacijenata. Deceniju kasnije registrovano je 41.419 obolelih od malignih bolesti, a od tog broja preminulo je njih 20.767.
(U sledećem nastavku: „U Kraljevu sve više tumora, sve manje radiologa”)
*Projekat “Lokal pres Lab 2.0” je razvijen i podržan od strane programa “Medijski inkubator za Zapadni Balkan” Free Press Unlimited, koji je finansiran od strane Ministarstva spoljnih poslova Holandije, a realizuju ga članice PU “Lokal pres”
