Proizvodnja energije iz uglja i njegova upotreba u domaćinstvima, najviše doprinose lošem kvalitetu vazduha, ali – većina ljudi ne umre zbog problema sa plućima, nego zbog infarkta miokarda ili zbog moždanog udara kao direktne posledice oštećenja krvnih sudova i posledničnih tromboza, ističe dr Slavica Plavšić
Prema poslednjoj analizi uticaja zagađenja na smrtnost u svetu, koju je Globalna alijansa za zagađenje i zdravlje uradila pre dve godine, u Srbiji godišnje na 100.000 stanovnika prevremeno umre 175 ljudi zbog zagađenja. Iza Srbije se nalazi Gruzija sa 140, Bugarska sa 137, Ukrajna sa 128 i Bosna i Hercegovina sa 125 smrti godišnje. Na Islandu je taj broj 37, a u Irskoj 41. U Srbiji svake godine od posledica zagađenog vazduha umre više od 12 000 ljudi, a životni vek građana je za deset godina kraći nego, primera radi, u skandinavskim zemljama.
Najveći zagadjivači u Srbiji su dve termoelektrane na ugalj: u Obrenovcu i Kostolcu, koje se nalaze među prvih 10 elektrana sa najvećim zagađenjem i najvećim uticajem na zdravlje ljudi u Evropi.
Brojna istraživanja i dokazi pokazuju da su glavni zagađivači koji utiču na zdravlje, čvrste čestice: PM2.5 (promera 2,5 mikrometara ili manje) i PM10 (promera 10 mikrometara ili manje), zatim ozon, azot-dioksid, sumpor-dioksid, metan, živa i čađ dobijena izgaranjem ugljovodoničnih gasova. Proizvodnja energije iz uglja i njegova upotreba u domaćinstvima za zagrevanje, najviše doprinose lošem kvalitetu vazduha u Srbiji.
Zbog toga se u zimskim mesecima beleže najviši nivoi aerozagadjenja. Tokom prošle godine Beograd je više puta bio najzagadjeniji grad u svetu. Za njim slede Niš, Smederevo, Kosjerić, Pančevo, Novi Sad, Užice, Bor, Valjevo, Kraljevo, Zaječar, Požarevac, Subotica…
Nošenje običnih hiruških maski štiti od udisanja krupnijih čestica. Udisanje toksičnih gasova mogu da ublaže samo nano maske. Prave nano maske su registrovane još 2003. godine kada je u Srbiji bila epidemija ptičijeg gripa. One su znatno skuplje od hiruških i često ih nema u apotekama. One su prijatne za nošenje, napravljene su od tkanine i imaju filtere. Pacijenti sa plućnim bolestima otežano dišu sa maskama od poliestera. Oni dobro znaju šta je glad za vazduhom. Zato se osetljivim grupama, deci, trudnicama i starima preporučuje da ne izlaze napolje kada je velika aerozagađenost, jer je vazduh unutra često čistiji.
Takođe – i da izbegavaju jako prometne i zagađene ulice i delove grada. Svakako je nemoguće zaštititi se u potpunosti, jer se resorpcija štetnih materija događa i preko kože.
Foto: Anastasia Gepp, Pixabay
Aerozagađenje izaziva kratkoročne, ali i dugoročne posledice u vidu povećanog broj karcinoma pluća, usne duplje, laringsa, kao i karcinoma kože i mnogih drugih bolesti među građanima.
Sitne čestice ulaze u pluća i izazivaju najpre iritaciju i zapaljenske procese. One prelaze zatim u krvotok i povećavaju sistematski stepen inflamacije (zapaljenja). Na taj način najpre se razvijaju akutne respiratorne infekcije izazvane virusima, koje se inače javljaju u jesenjim i zimskim mesecima. Najosetljivija populacija su deca, trudnice, hronični bolesnici. Među prvima, lekarima se javljaju pacijenti sa znacima bronhitisa, pogoršanjem hronične obstruktivne bolesti pluća-HOBP i bronhijalne astme. Ali, većina ljudi ne umre zbog problema sa plućima, nego zbog infarkta miokarda ili zbog moždanog udara kao direktne posledice oštećenja krvnih sudova i posledničnih tromboza. U Srbiji čak 60 odsto ljudi umre od karidovaskularnih bolesti.
Izloženost zagađenjima generalno dovodi do pada imuniteta, pa samim tim može uticati i na smanjenje mogućnosti organizma da se izbori sa infekcijom kao što je Kovid 19.
Zbog katastrofalne epidemiološke situacije sa koronavirusom, većina lekara je angažovana u kovid sistemu, tako da ostali pacijenti ne mogu da dobiju pravovremenu i adekvatnu lekarsku pomoć i tako se stvara začarani krug.
Neophodno je intenzivno raditi na očuvanju životne sredine, ugradnji specijalnih filtera i savremene tehnologije kako bi se aerozagađenost smanjila na najmanji mogući nivo. To je, svakako, mnogo jeftinije nego lečiti mnogobrojne bolesti izazvane velikim aerozgađenjem.
Prim. dr Slavica Plavšić
specijalista za plućne bolesti
