Prva faza međunarodnog pilot projekta ADAPT na području Gledića rezultirala je predlogom intervencija koje bi trebalo preduzeti u cilju sprečavanja bujica. Delegacija Švedske, kao donatora, i Međunarodne unije za zaštitu prirode prethodnih dana je boravila u Kraljevu
Područje Kraljeva je u Srbiji jedno od najugroženijih bijičnim poplavama, a naročito sela na Gledićkim planinama. Zbog toga, kao i zbog velikog iskustva lokalnih stručnih službi u suočavanju sa prirodnim katastrofama, Gledić je izabran kao jedan od samo dva pilot projekta u Evropi (drugi je u Albaniji) pod nazivom „Rešenja zasnovana na prirodi“.
Ovaj projekat je deo ADAPT inicijative, koju finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA), a sprovodi Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN). Predstavnici SIDE, švedske ambasade i IUCN-a prethodnih dana su boravili u Kraljevu i upoznali se sa rezultatima prve faze projekta. Zajednički cilj je da se poveća otpornost ekosistema i ljudskih zajednica na klimatske promene i rizike od katastrofa primenom Rešenja zasnovanih na prirodi.
Područje Gledića je izabrano kao izraziti primer povećanog rizika od poplava usled degradacije šuma i erozije, što dovodi do bujica i klizišta.
Primer degradiranog zemljišta u degradiranoj šumi na obroncima Gledićkih planina
Prva faza rada u Glediću sastojala se u sagledavanju stanja i predlogu intervencija koje bi doprinele usporavanju erozivnih procesa i samim tim sprečavanju stvaranja planinskih bujica. Predložene aktivnosti u najkraćem su ove:
- Sadnja sadnica visoko vrednih/ višenamenskih autohtonih vrsta na minimum 20 hektara;
- Uspostavljanje zasada lekovitog i aromatičnog bilja na najmanje 5 hektara;
- Pravljenje vegetativnih brana na minimalno 150 metara;
- Potpomaganje prirodne obnove na minimum 50 hektara;
- Sadnja 20.000 sadnica bukve ili hrasta;
- Sadnja 20.000 sadnica višenamenskih autohtonih drvenastih vrsta.
Predstavnicima SIDE i IUCN-a koji su boravili Kraljevo domaćin je bilo Odeljenje za poslove civilne zaštite, odnosno načelnik ovog odeljenja Zdravko Maksimović. On je za portal KRUG objašnjava šta sada sledi:
– Predložene mere su sveobuhvatne i dugoročne i naravno da finansijski i organizaciono prevazilaze pilot projekat. Međutim, važno je da se uspostavi metodologija, da se zna trasa kojom bi trebalo ići u rešavanju ovakvih problema. Narednih meseci sledi izrada tehničkih projekata i predračun radova, i onda bi trebalo da izaberemo one mere koje sa raspoloživim sredstvima mogu da donesu najveći efekat. Maksimović kao takve mere vidi „bioinženjerske mere“: izrada živih brana, fašina (snopova pruća), postavljanje jutanih mreža, sadnja u konture… što je naš narod nekada i primenjivao. Međutim, ove brane mogu da skrenu tok, ali nastanak bujica može dugoročno da spreči ili bar znatno smanji samo stvaranje zemljišta velike moći upijanja, a to daju kvalitetne šume.
Maksimović takođe skreće pažnju da je suština ideje Rešenja zasnovanih na prirodi da se problemi ne rešavaju tako što će se stvarati novi, samo drugačiji:
– Ne možemo osmisliti neki veliki građevinski zahvat za koji bi trebalo krčiti šumu da bi mašine stigle na lokaciju. Šta smo onda uradili, samo stvorili nov rizik za nastanak erozije. Takođe, moramo pratiti potrebe ljudi, bar ono malo što ih je ostalo da živi i radi u planinskim predelima.
Predstavnici SIDE i IUCN-a u Kraljevu su se sastali sa stručnim službama u Gradskoj upravi i predstavnicima nevladinih organizacija koje se zalažu za očuvanje prirode, zatim su obišli Gledić i videli primere erozivnih promena i šteta koje su prethodnih godina nanosile bujice. Zdravko Maksimović kaže da je Gledić sada učionica na otvorenom – mere koje ovde budu primenjene i koje pokažu dobre rezultate, primanjivaće se i u drugim erozivnim područjima.
Onima koje bliže interesuje situacija na Gledićkim planinama i koje su sve predložene mere, prepopuručujemo da pročitaju brošuru na sajtu Odeljenja za civilnu zaštitu Rešenja zasnovana na prirodi i obnova šumskih predela u Kraljevu.
R. Vesković
Fotografije: Zdravko Maksimović
