„Na vrhu staze raskošna lipa protegla se ka nebu, a iza njene teške zelene haljine nazirala se kupola. Stigosmo u portu i ugledasmo crkvu nesvakidašnje lepote i neočekivanog izgleda…“
Novinarski i privatni poslovi retko su me vodili u Bogutovac i Lopatnicu, ali sticajem okolnosti, pre mesec i po dana u tom kraju sam provela gotovo ceo dan. Od čitave Bogutovačke Banje znala sam samo gde su hotel „Mineral“ i banjsko kupatilo. Međutim, ovog puta kolega snimatelj Raško Matović i ja zaputili smo se poslom desno od kupatila, stotinak metara uzbrdo ka vili „Šumadija“. Na kraju razgovora naš domaćin Momčilo Mišić predloži da odemo do tamošnje crkve. Mi se nećkasmo, jer smo uvek u nekoj žurbi, gospodin Mišić beše uporan… i hvala mu na tome.
Ipak, teško da bi nas nagovorio da se od njegove kapije uzbrdo nije protezala lepo uređena staza od, videlo se to na prvi pogled, kvalitetnog kamena i prosto nas mamila. Gore na vrhu jedna raskošna lipa protegla je ka nebu hiljade svojih ruku, a iza njene teške zelene haljine nazirala se kupola crkve. Stigosmo u portu i ugledasmo crkvu nesvakidašnje lepote i – za naše podneblje neočekivanog izgleda!
U našem kraju, a i šire u Srbiji, nije česta ovakva arhitektura. Na padini Troglava, nad Bogutovcem i Lopatnicom sija – pravi ohridski biser. Tu ga je spustio Sveti vladika Nikolaj žički i ohridski. Crkva spolja najviše podseća na onu Svetog Nauma na Ohridu: na obema dominiraju dekorativni lukovi otvorenog trema, koji bogutovačku crkvu okriljuje sa tri strane.
O burnoj istoriji ove crkve govorićemo kasnije. Ovih meseci na njenoj neobičnoj lepoti primetni su veliki radovi. Porta puna građevinskog materijala, kamena je najviše pa crepa, fasada obijena, zemljani radovi u toku. Tako je bilo sredinom avgusta. Danas crkva Svetih apostola Petra i Pavla već ima novi krov, na vrhu kupole novi prohromni krst, fasada se oblaže kamenom sigom. Ove radove predvodi starešina crkve protojerej Vlade Velikčović. Kada je stigao u parohiju pre šest godina prvo je obnovio duhovni život – redovnu službu nedeljom i o svakom prazniku, a onda počeo i neimarski posao:
– Uz Božju pomoć, po blagoslovu episkopa žičkog gospodina Justina, i uz blagodarnost brojnih donatora uradili smo mnogo. Kada sam 2015. postavljen za starešinu ove crkve, smeštene u objekat pun vlage, sa oronulom fasadom i propalim crepom, nisam ni sanjao dokle ćemo stići. U Bogutovačkoj Banji živi tek neka desetina meštana, u celoj parohiji tek neka stotina, ali su ljudi poreklom iz ovog kraja sa oduševljenjem dočekali ideju o obnovi crkve i zdušno pomažu. Neko u novcu, neko u materijalu, neko radom… šta ko ima. Javljaju se i pomažu ljudi sa raznih strana sveta. Mi ne žurimo, gradimo kvalitetno i onoliko koliko novca imamo. Ništa ne radimo na veresiju, nikom ni dinar ne dugujemo, zastanemo kad nema novca, ali napredak je vidljiv iz dana u dan.
Pre radova na samoj crkvi trebalo je otkloniti glavni uzrok propadanja objekta – vlagu. Kiše, snegovi, vetrovi koji vitlaju sa Stolova i Troglava, ostavili su traga, ali ponajviše voda koja se niz padinu slivala ka crkvi. Zato je prvi posao bilo uklanjanje „obale“ koja se spuštala do same crkve i zatim sistem drenaže da bi se voda usmerila dalje od objekta. Usledila je izgradnja pomenute kamene staze u dužini od 110 metara, rasveta, prokopavanje zemljanog puta tako da se sada kolima i manjim kamionom može stići do same porte, uređenje parkinga.
– Na samom objektu najpre smo obili fasadu i osušili zidove, pa je ove godine počelo oblaganje kamenom koji se zove siga i kojim su i nekada bile građene naše crkve. To je prelep kamen, nema dva ista komada, svaki ima svoju šaru, svoju priču. Siga stiže iz rudnika Roge kod Požarevca, a kamen za stazu i za pod trema je iz jednog novijeg majdana u Studenici, izuzetno kvalitetan i lep, presijava se na suncu. Ove godine smo zamenili i krovnu konstrukciju, prepokrili krov i podigli krst od prohroma.
Oblaganje sigom će potrajati, jer treba pokriti površinu od oko 300 kvadrata. Planirano je da narednih godina sagrade gorionik za sveće i malu prodavnicu, kao i salu za narod kako bi i po hladnom vremenu mogli da se okupe posle službe Božije. U razgovor sa protom Vladetom uključuje se i Dragan Matović, privrednik iz Bogutovca, za koga prota kaže da je jedan od inspiratora obnove crkve:
– Kad god bismo se videli, Dragan je govorio “Hajde da počnemo…” Mislio sam, šta da počnemo, nemam ni para, ni naroda… Ali, neverovatno je kako su ljudi sa svih strana prihvatili ovaj poduhvat!
I prota Vlade i Dragan Matović ističu neimare koju učestvuju na obnovi crkve u Bogutovcu, firme koje se bave ovim zanatskim veštinama i njihove majstore, ravne nekadašnjim neimarima koji su gradili srednjovekovne zadužbine. I, naravno, brojne donatore – neko prilaže novčana sredstva, neko rad na mobu, neko daje materijal po nižim cenama, pa sve do kafedžija iz ovog kraja koji obezbeđuju ručak za majstore. Dragan Matović kaže:
– Ova naša bogomolja između Žiče i Studenice, ovaj naš ‘Mali Hilandar’ odiše takvim mirom i tišinom, tako dobrom duhovnom energijom… šta da vam kažem kad su obnovu pomogli i ljudi muslimanske verosipovesti!
Na kraju se vraćamo početku – istoriji Crkve Svetih apostola Petra i Pavla u Bogutovcu. Izgradnja je počela još 1938. po zamisli vladike žičkog Nikolaja Velimirovića, na koga je dubok trag ostavilo 16 godina provedenih u Ohridskoj episkopiji, pa se to odrazilo i na izgledu ove crkve. Objekat je završen tek posle 30 godina i to uz mnogo muka kroz koje je prošao prota Staniša Đurđević. Komunističke vlasti htele su čak i da sruše crkvu, ali po cenu vlastitog života prota je uz podršku omladine Bogutovca istrajao. Danas kamena staza nosi njegovo ime, a na crkvi je ploča sa imenima dobrotvora koji su pomogli podizanje bogutovačkog hrama.
Objekat je građen samo od kamena, bez trunke gvožđa, pa je znatno oštećen u zemljotresu krajem ’80-ih. Tadašnji prota Predrag Miković je „utegao“ zidove i od tada na crkvi ništa nije rađeno. Kako se broj stanovnika smanjivao, tako je nekako i crkveni život zamirao, liturgija je služena nekoliko puta godišnje, samo o najvećim praznicima, i kad je sečenje slavskih kolača.
Iako je broj stanovnika u ovoj parohiji desetkovan, možda će obnova duhovnog života i crkve u Bogutovcu simbolizovati i demografsku obnovu. Znam da mnogi sumnjičavo vrte glavom, ali nadu uliva to što se u Bogutovcu, Lopatnici, Bogutovačkoj banji sve više ljudi bavi turizmom, Kraljevčani i turisti leti ožive ovaj kraj, pa možda i to bude nekakva iskra preporoda.
Radmila Vesković
Fotografije: Dragan Matović
