Da li imam obavezu da učestvujem u popisu, šta ako popisivač dođe kada nismo kod kuće, koje je radno vreme popisivača, kako mogu da proverim da li je zaista u pitanju pravi popisivač – samo su neka od pitanja na koja odgovore možete naći u ovom tekstu
Danas, tačno godinu dana nakon prethodno predviđenog datuma, Republički zavod za statistiku (RZS) započeo je Popis stanovništva, domaćinstava i stanova na teritoriji Srbije.
Popis, koji je zbog epdemiološke situacije prošle godine u ovo vreme odložen – trajaće mesec dana – do 31. oktobra.
Novina u odnosu na prethodni popis je što će se raditi sa elektronskim obrascima. Kako bismo građane upoznali sa obavezama koje ih čekaju u ulozi anketiranih, ali i o tome kako popisivači treba da se ponašaju prilikom ulaska u domaćinstvo, razgovarali smo sa Jasminom Savić, načelnicom Odeljenja statistike u Kraljevu i regionalnom koordinatorkom u Popis.
Koja se sve pitanja nalaze u popisu, koliko ih je i koliko traje intervju?
– U popisu koristimo dva osnovna obrasca: jedan za svako lice u domaćinstvu, a drugi za stani domaćinstvo. U ova dva obrasca imamo 69 pitanja. Međutim, zavisno od starosti lica neće svako lice odgovarati na svako pitanje. Na primer, pitanja u vezi sa bračnim statusom, fertilitetom, set pitanja o ekonomskoj aktivnosti neće se postavljati detetu mlađem od 15 godina, već se čitav ovaj blok pitanja preskače upravo zahvaljujući pravilima logičke kontrole koja su ugrađena u elektronski obrazac. Kroz odgovore iz popisnih obrazaca mi ćemo znati: koliko nas je, ko smo, ali u relacijama polne i starosne strukture, ekonomskih, obrazovnih, migratornih, etno kulturalnih i drugih karakteristika stanovništva. Popis će nam, takođe dati odgovore i na pitanja gde i kako živimo kroz prizmu odgovora o stanovima, o površini, opremljenosti stanova, pojedinim prostorijama, instalacijama, vrsti energenta koji se koristi za zagrevanje stana i slično.
Prosečno vreme zadržavanja popisivača u jednom tročlanu domaćinstvu će biti oko pola sata.
Koja se nova pitanja pojavljuju u ovom u odnosu na prethodni Popis?
– Pitanja su gotovo ista kao i u prošlom popisu. Kažem gotovo, jer smo se pored usaglašavanja sa metodologijama drugih zemalja koje su popise sprovele 2020. godine, u kreiranju popisnih obrazaca rukovodili i potrebama nacionalne zajednice. Tako među pitanjima u ovom popisu imamo jedno novo. Naime, pitanje o broju biološke dece do sada je postavljano samo ženama, a u ovom popisu se postavlja i jačem polu (zbog zainteresovanosti naučne zajednice, jer je u planu da se u budućnosti proučava muški fertilitet.
Osim toga imamo i novo pitanje u bloku migratornih pitanja. Naime, do sada smo naše građane koji su otišli u inostranstvo na školovanje, rad ili iz drugog razloga, pitali – kada su se vratili, a sad ih pitamo i kada su otišli kako bismo videli interval, to jest u kojim zemljama su proveri to vreme i koliko su se tamo zadržali.
Da li će popisivači imati legitimacije, kako će one izgledati i na osnovu čega građani mogu biti sigurni da je reč o zvaničnom popisivaču?
– Dužnost je popisivača da se pri ulasku u neko domaćinstvo najpre predstavi, kaže svrhu svog dolaska i da pokaže legitimaciju, mada je predviđeno da popisivač na istaknutom i vidljivom mesto nosi legitimaciju. Na prednjoj strani legitimacije nalazi se logo Republičkog zavoda za statistiku, ime i prezime popisivača, njegova fotografija čiji ugao prekriva pečat popisne komisije na lokalu i broj lične karte. Na zadnjoj strani nalazi se ovlašćenje za rad. Popisivač mora kod sebe imati svoju ličnu kartu koju na zahtev lica koje popisuje treba da pokaže u cilju provere podataka koji se nalaze na legitimaciji.
Svaki popisivač ima svoj ID broj tako da građani, ukoliko imaju bilo kakve sumnje da se radi o ovlašćenom popisivaču mogu to da provere pozivom našeg operatera u info centru na broj 0800 444 005. Pozivanje ovog broja je besplatno, kako sa fiksne, tako i sa mobilne telefonske mreže.
Koje je radno vreme popisivača, odnosno u kom periodu popisivači mogu posećivati domaćinstva?
– Popisivači mogu da rade od 8:00 h do 20:00 h, s tim što prave pauze. Oni planiraju svoje radno vreme u skladu sa vremenskim prilikama i teritorijom koju treba da popisuju i radnim danima i vikendom. Ako vas popisivač ne zatekne u stanu u prepodnevnim satima, sledeći put će doći popodne. Možete da se dogovorite o terminu potpisivanja koji vama odgovara.
Šta ako neko nije kod kuće kada popisivač dođe na adresu, na koji način može da se prijavi i da bude popisan?
– Situacija koje će se realno dešavati na terenu jeste da je neko na poslu, u školi, u nekoj poseti ili popisivač u stanu zatekne lica od kojih ne može da traži podatke, na primer decu ili bolesna lica. U takvoj situaciji popisivač je u obavezi da više puta obilazi taj stan dok ne nađe adekvatnog sagovornika – odraslo lice koje može da da podatke koji se traže kroz popisne upitnike. Međutim, ako i pored više pokušaja, popisivač ne uspe da uspostavi kontakt sa članovima domaćinstva koji mogu da mu daju odgovore na popisna pitanja, ostaviće jedan – mi ga zovemo pomoćni obrazac. gde upisuje datum svoje poslednje posete, svoje podatke: ime i prezime, svoj ID broj, gde se nalazi besplatan broj telefona našeg Info centra na koji se građani mogu javiti kako bi ih operater povezao sa popisivačem radi dogovora o datumu i terminu posete radi popisivanja.
Da li su građani obavezni da primi popisivača i učestvuju u popisu?
– Prema Zakonu o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova, državljani Srbije sa prebivalištem, odnosno boravištem u Srbiji. kao i stalno nastanjeni stranci sa boravištem u našoj zemlji u obavezi su da učestvuju u popisu i da na sva pitanja daju tačne i potpune odgovore. Prema Ustavu Srbije građani nisu dužni da se izjasne o svojoj nacionalnoj pripadnosti i veroispovesti. Popisivač je dužan da u upitnik unese tačno onakav odgovor koji dobije od ispitanika. Ako građani ne žele da se izjasne, popisivač je dužan da taj odgovor unese u upitnik. Svako odbijanje, kao i davanje nepotpunih i netačnih podataka za sobom povlači prekršajnu odgovornost i novčanu kaznu. Međutim, to je neki krajnji mehanizam, a ja sam uverena da je prisutna građanska svest i odgovornost i da će popisivači imati dobru komunikaciju sa domaćinstvima koja posete. Ako znamo da dobre odluke, planovi, strategije, politike, odluke o ulaganjima ne mogu da se donose bez dobrih informacija, onda će svi građani razumeti koliko je važno da njihovi odgovori budu potpuni i tačni. Popis je važan zbog nas i za nas da bude što precizniji, da dobijemo objektivnu sliku našeg stanovništva, da vidimo koliko nas je, šta se promenilo u obrazovnom profilu, da li imamo više migranata, unutrašnjih, kao i odlazaka u inostranstvo, šta se desilo sa strukturom porodice, brojem dece, u kakvim stanovima živimo, kakvim su prostorijama i instalacijama opremljeni, šta koristimo kao energente za grejanje stana, od kojih su nam materijala zgrade.
Nešto čime se veoma ponosimo je činjenica da smo među prvim zemljama u svetu počeli da se sprovodimo popis i ta tradicije duga je gotovo 200 godina. Prvi popis smo sproveli 1834. godine, a periodika sprovođenja popisa se tokom ovog perioda menjala u zavisnosti od okolnosti na globalnom nivou kroz koje su prolazile sve zemlje – poručuje Jasmina Savić, načelnica Odeljenja statistike u Kraljevu i regionalna koordinatorka u Popisu.
Od oko 15.000 popisivača uključenih u sprovođenje popisa na teritoriji Srbije, u Kraljevu će biti angažovano oko 230, uz 35 instruktora zaduženih da prate i kontrolišu tačnost njihovog rada.
Prvi, preliminarni rezultati ovog popisa biće objavljeni 30. novembra ove godine, dok se konačni rezultati očekuju od marta 2023. do aprila 2024. godine.
Aleksandar Raković
