Poslednji oproštaj od Dragana Pešića 

Tih, nenametljiv, pronicljiv, izraženog osećaja za humor, bio je ono što je stvarao – riznica dostupna drugima jedino ako su sposobni da sami valjano izliju pravi ključ, poručeno je, ozmeđu ostalog, na komemoraciji

Od likovnog umetnika, grafičkog dizajnera, profesora kragujevačkog FILUM-a, likovnog urednika Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani” Dragana Pešića Pešaka, komemorativnim skupom danas su se u svečanoj Sali Gradske uprave u Kraljevu oprostili članovi njegove porodice, prijatelji, saradnici i predstavnici lokalne samouprave. U kulturnom životu Kraljeva Pešić je ostavio neizbrisiv trag i kao autor vizuelnog identiteta manifestacije Žički duhovni sabor „Preobraženje“, „Poveljinih“ izdanja, časopisa „Naša prošlost“…

Pešić je rođen 4. avgusta 1960. godine u Beloj Crkvi, ali je i osnovnu školu i Gimnaziju  završio u Kraljevu, a posle završenog Fakulteta primenjenih umetnosti i dizajna (FILUM) vratio se u svoj grad, podsetio je gradonačelnik Kraljeva dr Predrag Terzić:

– Učestvovao je u svim umetničkim poduhvatima u poslednjih više od 30 godina. Nije dovoljno samo znati, imati grafički zanat u rukama, treba to znanje umeti i preneti na druge, na mlađe, na one koji su željni učenja. Na Filološko-umetničkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu prošao je sva nastavna zvanja, od docenta, preko vanrednog, do, na kraju, redovnog profesora, ali je ostao da živi u Kraljevu, da sarađuje sa ljudima sa kojima je godinama delio dobro i zlo i da doprinosi kulturnom životu Kraljeva.

Poznanstvo profesora Slobodan Štetić, nekadašnjeg dekana FILUM-a i Pešića trajalo je 44 godine. Počelo je u brucoškim danima na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, a prijateljstvo se izrodilo u kumstvo,

– Na prvom mestu uvek su mu bile porodica, profesionalni rad i umetnička aktivnost. Oni koji su poznavali njegovu blagorodnu prirodu i elementarno poštenje visoko su cenili njegove ljudske, moralne i umetničke osobine. Druželjubivost ga je krasila i kada bi u nekim razgovorima bio kritički nastrojen. Dragan je pedagoški rad shvatio kao čast, ali i veliku obavezu da sve što je tokom skoro poluvekovne umetničke karijere stekao i ostvario prenese na svoje studente. Ovo nije poslednji pozdrav dobrom čoveku Draganu, već trenutni oproštaj do susreta na nekom drugom, verovatno, lepšem mestu. Zbogom, moj dobri kume, prijatelju, kolega – poručio je Štetić.

Od svog profesora oprostio se i Lazar Dimitrijević, asistent Dragana Pešića na FILUM-u, istakavši da će „zauvek ostati dužnik njegovoj plemenitosti, vedrini i smernosti“:

– Sve što mogu jeste da sa najvećom zahvalnošću pomenem njegovo ime na početku ovog pisanja koje govori o traženju sreće“. Govorio je najviše tušem… dvadeset godina ispunjavao je prazne strane studentskih mapa, čak i kada mu je ponestalo snage, kada je postao svestan da mu se život gasi. Bio nam je uzor i podrška. Bio je perfekcionista – pridajući značaj svakom detalju, uzdigao je i poziv svih nas koji smo ga sledili, predmete koje je predavao, instituciju u kojoj je radio. Zahvaljujući tome, od nesnađenih brucoša otkovane su generacije profesionalaca sretno zaljubljenih u ono što rade. Zato više ne brinite, profesore, Vaše ideje i vizije su samo na momenat klonule kako bismo ih mi, Vaši studenti, u naručje prihvatili i negovali kao svoje. Napuštajući nas, Vi nam držite poslednji čas.

Dejan Aleksić, glavni i odgovorni urednik izdavačke delatnosti biblioteke „Stefan Prvovenčani“  podsetio je u svom komemorativnom govoru da „ima ljudi koji u život silaze kao kopači zlata, pod teretom strasti i vere da ih u tamnim oknima, nevidljiva za druge, čeka zlatna žica smisla…“

– To su ljudi posebnog dara, poslati među nas da stalno podsećaju na lepotu i istinu kao osnovne merne jedinice stvarnosti. Načini na koji to čine su brojni, ali ishod je uvek prepoznatljiv. Bivajući bliski s njima, osećamo kako smo i sebi bliži. Od takvih ljudi bio je Dragan Pešić – lovac na zlato po pustarama svakodnevice, prevodilac s jezika slutnje na jezik čuda. Tih, nenametljiv, pronicljiv, izraženog osećaja za humor, bio je ono što je stvarao – riznica dostupna drugima jedino ako su sposobni da sami valjano izliju pravi ključ.

Kad bi se samo „Poveljine“ publikacije koje je likovno uredio Pešić složile ploštimice, dodao je Aleksić, površina tih više od pet stotina knjigama i časopisima popločanog prostora iznosila bi oko 20 kvadrata ili blizu 120 metara u dužinu, a „to je znatno duže od fudbalskog terena. Ne možeš da pretrčiš a da se ne zadišeš“.

Sve što budemo rekli… ono što je uradio Pešić, veće je i lepše od svih naših reči…“, kazao je Miloš Milišić, pomoćnik gradonačelnika Kraljeva:

– I kulturne institucije našeg grada, kako bi narod rekao, mogu da se „poruše“, da stave crni flor… Siguran sam da dugo još neće imati takvog saradnika i takvog urednika“.

Veliki broj značajnih nagrada, izložbi, priznanja potvrde su Pešićevih vrhunskih umetničkih dostignuća. Zlatno pero Beograda (1989), Novembarska nagrada grada Kraljeva (1990), Nagrada Novembarskog salona (2011), Nagrada Grafičkog kolektiva (2012), Oktobarska nagrada Grada Kraljeva (2014) – za umetničko stvaralaštvo univerzalnih vrednosti, širenje kulture i profesinalna dostignuća, samo su neka od priznanja. Knjiga žalosti će, do kraja sedmice, biti otvorena na Pozajmnom odeljenju Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ Kraljevo.

Dragan Pešić sahranjen je danas na Novom groblju u Kraljevu.