Šta donosi Plan generalne regulacije Rudna

Ovaj planski dokument, koji bi trebalo da usvoji Skupština, stvara uslove za razvoj Rudna kao turističkog centra uz poštovanje pravila gradnje, kako ne bi došlo do „zlatiborizacije“. Sledeći zadaci Grada su izgradnja infrastrukture i animiranje investitora…

            Gradsko veće je na poslednjoj sednici usvojilo Predlog Plana generalne regulacije Rudna, dokumenta sakojim je portal Krug detaljno upoznao čitaoce krajem prošle godine kada je PGR bio na javnom uvidu. Nakon što je plan prošao zakonsku proceduru pred odbornicima Skupštine grada naći će se na narednoj sednici.

            Cilj izrade Plana gerenalne regulacije, koji obuhvata 38 hektara naseljenog mesta Rudno, je da se stvore uslovi za izgradnju turističkog centra sa preciziranim infrastrukturnim kapacitetima i definisanom ponudom.

Ovaj dokument je tokom javnog uvida, što nije baš čest slučaj, imao i prezentaciju na terenu, odnosno na mestu kojeg se tiče i sa meštanima kojih se najviše tiče. Tada je stiglo 17 primedbi, uglavnom su se ticale pomeranja lokacije određenih objekata (npr. autobuske stanice) ili trase pojedinih saobraćajnica, i neke primedbe su usvojene, neke nisu.

Razlog da se pristupi izradi PGR-a Rudna bila je činjenica da su poslednjih nekoliko godina učestali zahtevi za izdavanje građevinskih dozvola na ovom području. Rudno se nalazi u Području posebne namene „Golija“ i Rezervatu biosfere „Golija – Studenica“, pa su to bili dodatni razlozi za izradu plana.

Afirmacija Rudna kao turističkog centra, uz maksimalno očuvanje prirodne sredine, i infrastrukturno opremanje ovog prostora bili su glavni ciljevi, a ujedno i najveći izazovi pri izradi ovog dokumenta, rekao je tada za portal KRUG arhitekta Predrag Terzić,  rukovodilac tima JP-a za uređivanje građevinskog zemljišta koji je radio ovaj Nacrt plana:

– Područje je demografski vrlo ugroženo. Posle rata je imalo oko 300 domaćinstava, a sada ima 302 stanovnika i trećinu domaćinstava koju čine ljudi stariji od 65 godina. To znači da je malo radno sposobnog stanovništva koje bi razvijalo turizam. Zato smo pokušali da ovakvim planskim dokumentom stvorimo uslove za privlačenje investitora u turizam, ali da zaštitimo prirodu, sprečimo nelegalnu gradnju, a izgradnju turističkih objekata da zadržimo u humanim okvirima. Ne želimo izgradnju kao na Kopaoniku, Zlatiboru, Divčibarama… Određenim ograničenjima smo to onemogućili, ali zato smo ostavili fleksibilne mogućnosti za vidove turizma i tipove turističkih objekata.

Na naše pitanje – kako će Plan generalne regulacije sprečiti „zlatiborizaciju“ Rudna – arhitekta Terzić naveo sledeće stavke u PGR-u:

1. Maksimalna zauzetost parcele objektom je od 25% (za vikendice) do najviše 40% za hotele, apartmane i ostale turističke objekte. Radi poređenja Terzić navodi da u pojedinim delovima Kopaonika i Zlatibora zauzetost građevinske parcele ide i do neverovatnih 90%. Prema ovom planu, to na Rudnu nikako ne bi moglo da se desi, već npr. ako neko kupi plac od 4 ara, vikendica u osnovi može da zauzme najviše jedan ar;
2. Maksimalna spratnost – svi objekti su uglavnom prizemlje + sprat, jedino hoteli do 3 sprata smeštena pod kosi krov (planinski stil gradnje);
3. Minimalna površina građevinske parcele je 4 ara (za npr. turistički apartman), ali za hotel je to čak 2,5 hektara, a na toj površini može biti zauzeto najviše 40%.
4. Pravilima podleže i kategorija „stanovanje u fukciji turizma“, odnosno ono što zovemo seoskim turizmom – domaćinstvo koje se bavi pružanjem turističkih usluga.
5. Utvrđena je minimalna udaljenost objekata od ivice parcele… itd.

Terzić kao jedan od problema u urbanističkom razvoju vidi nedostatak infrastrukture: koristi se veliki broj malih vodovoda, nema sistema kanalizacije, nema redovnog odvoženja smeća, nema lekara svakog dana… Ono što se u međuvremenu menja na bolje jeste izgradnja saobraćajnice Rudno – Studenica, koji će put između ova dva turistička mesta skratiti za 40-ak kilometara.

Međutim, sada kada bude postojao urbanistički osnov za razvoj turističkog centra glavni zadaci za rukovodstvo Grada su izgradnja infrastrukture i animiranje investitora.

Agilni meštani Rudna su dosta učinili na afirmaciji svog mesta i na razvoju seoskog turizma, ali veliki infrastrukturni zahvati nisu nešto što finansijski i organizaciono može izneti onih 10-ak domaćinstava koja se bave seoskim turizmom. Na potezu su grad Kraljevo i, zašto da ne, država Srbija.

Radmila Vesković

Fotografije: Raško Matović

Šta detaljnije predviđa Plan generalne regulacije Rudna čitajte u našim tekstovima: Važan dokument na javnom uvidu: Vizija razvoja Rudna (1) i Vizija razvoja Rudna (2): Kako sprečiti „zlatiborizaciju“

*Ovaj tekst deo je projekta sufinansiranog od strane European Endowment for Deomcracy. Stavovi iskazani u ovom medjskom sadržaju predstavljaju stavove autora i sagovornika, a ne Fondacije