Blokirajući saobraćaj na ibarskom mostu, na poziv maturanata i studenata u blokadi, građani Kraljeva večeras su se priključili protestu „Vostani Srbijo“, koji je istovremeno održan u 32 grada i opštine – uz poruku da ovo, kako su naveli „nije samo studentski bunt, već protest razuma, dostojanstva i nade“.
U isto vreme u svim mestima pročitan je zajednički govor sa jasnim porukama: vanredni parlamentarni izbori, kraj političkog pritiska na univerzitete, transparentnost u institucijama, i prestanak partokratije u zapošljavanju. U Kraljevu govor nije čitala javna ličnost, niti politički aktivista, već mlada Kraljevčanka, koja je čitanjem prenela snagu generacije kojoj je, kako je istaknuto, „dosta ćutanja, naročito kada je konstantno suočena sa lažima i nepravdom“:
– Nakon urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu i pogibije 16 ljudi, bili smo opet suočeni sa obmanama i izbegavanjem odgovornosti. Da li ste postavili sebi pitanje: „Da li još uvek želim da živim u sistemu koji se temelji na nepoštovanju zakona, manipulaciji, nefunkcionisanju institucija, lažima, u sistemu gde zakon ne važi podjednako za sve?” Mi jesmo, mi smo se zapitali. I vi koji ste ovde sada sa nama, kao i svih ovih meseci, zapitali ste se.
Pogledajte VIDEO PRILOG:
Ona je podsetila da deo građana Srbije i studenti u blokadi, zajedno i uporno, više od šest meseci traže istinu i pravdu:
– Pokrenuli smo najveći talas studentskih demonstracija u Evropi u poslednjih pedeset godina. Održali smo najveće protestne skupove u istoriji Srbije, prodrli do svakog kutka naše zemlje, prepešačili stotine, a vozili hiljade kilometara. Vratili smo veru i nadu, kako sebi tako i drugima, nadu u bolje sutra, veru u pravedno društvo. Ohrabrili smo akademsku zajednicu i prosvetu da podignu glave, probudili narod da se bori za svoja uverenja.
Ipak, kako je u govoru ocenjeno „odsustvo poštovanja Ustava podriva same temelje demokratskog društva”:
– Zalažemo se za obnavljanje dernokratske odgovornosti putem jedinog legitimnog kanala koji je dostupan: volje naroda. Tražimo vanredne parlamentarne izbore. Ovaj trenutak mora biti prepoznat kao odlučujuca prekretnica za Srbiju. Glas mladih nije samo šum, već talas koji može da pokrene promene, vrati dostojanstvo i probudi nadu u pravdu i slobodu. Demokratija ne sme ostati puko obećanje; ona mora biti otelotvorena u našim institucijama, našem svakodnevnom životu i našim univerzitetima. Koreni korupcije vlasti su isuviše duboko prodrli u državni aparat i stoga naši zahtevi nisu i ne mogu biti ispunjeni. Činjenica je da ovakav sistem zajedno sa ovom vlašću ne može i ne želi da ih ispuni. Mi smo iscrpili svaki legitimni vid potrage za pravdom na ulici. Obraćali smo se isključivo institucijama koje su po pravnim propisima nadležne za naše zahteve. Mi nismo dobili adekvatan odgovor, ali smo zato dobili najgnusnije uvrede, pretnje, targetiranje, laži, privođenja, batine, gaženja, suzavac i tokom tišine, petnaestog marta, na nama i onima koji su stali uz nas iskorišćen je neidentifikovani uređaj.
Na ovom skupu ponovljeno je da oni koji protestuju na ulici žele izbore, „jer veruju u demokratiju“, uz poruku:
– Ovo je naša zemlja. Ako ova država ne želi da čuje mlade ljude na fakultetima – slušaće ih na ulicama. Ako nas ne pusti da glasamo pustićemo sve da stane. Zato danas najavljujemo sledeće:ukoliko se izbori ne raspišu u razumnom roku, talas koji smo pokrenuli pre šest meseci će postati sve veći i u jednom trenutku će doći do svih. Nećemo dozvoliti normalno funkcionisanje sistema koji ignoriše volju građana. Bićemo ispred institucija, ispred ministarstava, ispred televizija koje nas učutkuju. Pokrenućemo građansku neposlušnost u svakom gradu. Nećemo ometati građane ometaćemo laž, nepravdu i korupciju. Ovo nije studentski protest. Ovo je protest razuma. Protest dostojanstva. Protest svakog oca i svake majke koja se pita da li će joj se dete vratiti kući. Protest svakog radnika koji zna kako izgleda kada se ćuti dok grede pucaju. Protest svakog čoveka koji je bio nipodaštavan od strane ovog sistema, ali u sebi još ima veru. Narod koji se ne čuje ima pravo da viče. A narod koji se gura u ćošak ima pravo da se brani. Zato vas pozivamo ne da se borite za nas, već da se borimo zajedno.
Skup je završen simboličnim činom: 16 minuta tišine za 16 izgubljenih života. Dok su građani ćutali za one kojih više nema, iz obližnjeg luna parka je treštala muzika.
Prema tvrdnji studenata – organizatora, vlasnik luna parka odbio je njihovu molbu da na samo 16 minuta isključi muziku – navodno iz bojazni da ne „rastera posetioce“. Tako je muzika iz luna parka bila glasnija od tišine, ali, čini se, glasnija i od savesti.
Saznanje za ovakav potez naišlo je na negodovanje prisutnih koji su reagovali zvižducima, uz ocenu da to što neko nije želeo da utiša zvučnike ni na simboličnih 16 minuta predstavlja poruku o vrednostima koje oblikuju današnje društvo.
M. M. D.
