Graciozni predator i uzvišeni protivnik: smuđ je više od ribe, ribolov više od sporta, а оvo je priča o čoveku koji to zna — i živi
Smuđ, iz narodnog rečnika znan još i kao baron ili grof, graciozni je predator među ribama rečnih i jezerskih voda, koji sportske ribolovce ume da izloži ozbiljnom testu umeća.
Sposobnost da se ova slatkovodna grabljivica prevari veštačkim ili živim mamcima i uspešno privede obali, svojevrsna je isključivo dobrim poznavaocima obitavališta i životnih navika ovog veštog lovca na pokretni plen.
Od njegovog mesa spravljaju se najcenjeniji gastronomski specijaliteti, međutim, pravi sportski ribolovci ga nakon ulova, uz minimalno oštećenje tkiva, obavezno vraćaju u vodu.
U Kraljevu i bližoj okolini moguće ga je loviti na Zapadnoj Moravi i u Gružanskom jezeru. Među lokalnim ribolovcima se poslednjih godina proneo glas da je smuđ počeo da napada ribolovačke mamce u donjem toku Ibra, nekoliko kilometara uzvodno od njegovog ušća u Moravu. Ipak, kako glasine dalje svedoče, ovakvi slučajevi su vrlo retki.
Majstor varaličarenja
Nebrojene kraljevačke priče o ribolovačkim podvizima posebno izdvajaju jedno ime među lokalnim ribolovcima.
Tomislav Milovanović iz Kraljeva spada među najbolje „smuđaroše” u gradu kraj Ibra. Ribolovom se bavi 35 godina, a na lov ove otmene grabljivice izdvojio je gotovo dve decenije:
– Prve ribolovačke zabačaje načinio sam uz pomoć dede Radomira iz Konareva. Sa njim sam svaštario u ribolovu, učio kako se biraju tereni za određenu ribu, vezuju udice, postavljaju mamci. Potom sam veštine nadogradio loveći sa poznatim kraljevačkim ribolovcem Goranom Stojanovićem Stojketom. Njemu mogu da zahvalim za današnje umeće. Kasnije sam stečeno znanje preneo sestrićima, a potom i svom sinu.
Vremenom se naš sagovornik opredelio za varaličarenje. Pre svega zbog dinamike i aktivnog kretanja, ali i neponovljivog osećaja kada grabljivica munjevito zgrabi plasirani mamac u pokretu:
– Otkrivši da je smuđ među najizazivnijim ribama za lov, poslednje dve decenije sam uglavnom varaličario njega. Bilo je tu i pohoda na soma, bucova ili štuku, ali smuđ je do danas ostao moj prvi izbor.
Kako prevariti barona?
Prvi korak u pohodu na smuđa je upoznavanje sa mamcima koji njemu mogu biti zanimljivi kao i mestima na kojima ih je potrebno plasirati.
– S obzirom da je smuđ grabljivica, moguće ga je loviti živim mamcima u zimskim mesecima i varalicom u ostalim periodima godine. Mada, kao i kod svake druge riblje vrste, nema preciznih pravila i izuzeci su uvek mogući. Ipak, postoje neka pravila koja su izvesna, a tiču se njegovog staništa. Smuđa ima smisla tražiti jedino na terenima koji su kamenite ili šljunkovite podloge. Tragajući za njim, mogu vas iznenaditi som ili bucov, ali nikada štuka, jer ona zauzima potpuno drugačije terene – otkriva naš sagovornik.
Za uspešan ribolov neophodno je upoznati se i sa navikama u ishrani odabrane riblje vrste, a smuđ ima vrlo specifične periode u kojima napada plen.
– Pored odabira terena važno je proceniti i vreme u toku dana kada je smuđu vreme za obrok. Tako je među ribolovcima poznat takozvani smuđarski ,,cug”. Odnosno, kratko vremensko razdoblje od nekoliko desetina minuta kada ova riba napada plen. Po pravilu se javlja u rano jutro, s prvim mrakom, a zatim oko ponoći, s tim što ovaj treći interval ume da varira u zavisnosti od prethodnog i to iskusni ribolovci mogu da procene.
Ribolov ne mora iziskivati velike izdatke
Uprkos glasinama da je ribolov skup sport, naš sagovornik navodi da je pored reke ili jezera moguće provesti nezaboravne trenutke uz vrlo skroman budžet.
– Dugo godina sam ribolovac i vremenom se nakupilo dosta pribora, ali za ribolov smuđa imam dva štapa koje koristim u zavisnosti od godišnjeg perioda i veličine ulova kojem se nadam. Drugim rečima, ako se odlučite za ribolov manjeg broja ribljih vrsta, ovaj sport ne mora biti skup kako to često tvrde mnogi ribolovci.
Kako zakoračiti u svet ribolova?
Za prve ribolovačke zabačaje, osim ribolovne dozvole, dovoljno je nabaviti jedan štap — takozvani takmičarac, idealno dužine oko pet metara, zatim strunu, udicu, plovak i nešto živih mamaca. To je sasvim dovoljno da se kvalitetno provede vreme u prirodi i izađe iz zatvorenog prostora. Posebno je korisno za decu, koja bi nakon prvih uspešnih ulova lako mogla zameniti okruženje prepuno elektronskim uređajima prirodnim i zdravim ambijentom.
Godišnja dozvola za rekreativni ribolov na teritoriji Srbije, osim za zaštićena područja, iznosi 9.000 dinara, sedmodnevna 2.600, a dnevna 1.300 dinara.
Posebni popusti važe za korisnike starije od 65 godina, žene i lica sa telesnim oštećenjima od 60-79 odsto za koje godišnja dozvola košta 4.500 dinara, dok za osobe sa telesnim oštećenjima većim od 79 % iznosi 800 dinara. Ratni vojni invalidi, civilni invalidi rata i mlađi od 18 godina dozvolu mogu izvaditi za 800 dinara.
Za decu mlađu od 12 godina dozvola nije potrebna, ali je neophodno da kraj vode budu u prisustvu starije osobe koja ima dozvolu.
Aleksandar Raković
Cela ova priča nije samo o smuđu, ni samo o varaličarenju. Ona je o vremenu koje ima smisla, o znanju koje se prenosi s kolena na koleno, i o čoveku koji je u ribolovu pronašao tišinu što leči.
Jer ribolovac zna: najlepši ulovi nisu oni koje pokažeš, već oni koje tišina sačuva. A upravo je ova priča to možda i najlepše pokazala.
