Ovo je priča o hrabrosti i upornosti onih koji se bore protiv teških bolesti, o svedočenju onih koji su prošli ili prolaze ovaj teški put. Te priče obolelih i njihovih porodica, ali i lekara koji ih leče, govore o borbi, nadi, i nepokolebljivom duhu koji ih vodi kroz najteže trenutke života. Ovo je četvrti tekst u serijalu o životu sa najtežim bolestima i njihovom lečenju u Kraljevu i Srbiji, u kojem predstavnici Ženskog centra „Milica“ govore o lečenju od raka dojke u Kraljevu i Srbiji, a članovi porodica obolelih o svom teškom iskustvu.
Ženski centar „Milica“, nacionalno udruženje za borbu protiv raka dojke, za potrebe svog istraživanja anketiralo je 710 pacijentkinja sa ovom bolešću (prosečna starost anketiranih je 45 godina). Prema ovom istraživanju dve trećinje žena obratilo se lekaru u prvih mesec dana od pojave prvih simptoma (66 odsto njih), skoro svaka četvrta (26 procenata) kod lekara je otišla u periodu od mesec do godinu dana od pojave prvih simptoma, a gotovo svaka 12 žena (8 posto) lekaru se obratila tek posle godinu dana!
Ukupno 69 odsto anketiranih žena promene na dojci otkrilo je samopregledom, svega 4 odsto organizovanim skriningom, 21 odsto oportunim skriningom, a na druge načine preostalih 16 odsto.
Čak trećina anketiranih žena (33,2 odsto) navela je da se leči – privatno, a 13,49 odsto njih da nisu bile upućene na dalju dijagnostiku.
Više od trećine anketiranih žena (34,1 odsto) izjavilo je da nije upoznato sa svojim pravima tokom lečenja, a 56,4 odsto njih da su ostale bez partnera nakon što su dobile dijagnozu.
Ženski centar Milica
Vesna Bondžić, predsednica Upravnog odbora Ženskog centra „Milica“ ističe da se one, kao žene koje su svoje bitke protiv mraka dobile, sada zajedno bore za jednaka prava na lečenje svake žene u Srbiji da nijedna od njih više nikada ne čeka na terapiju da bi živela život dostojan ljudskog bića. ŽIVOT DOSTOJAN LJUDSKOG BIĆA.
Udruženje građana Ženski centar “MILICA” je humanitarno, dobrovoljno, nevladino i neprofitno udruženje osnovano 02.02.2010. godine na neodređeno vreme radi unapređenja položaja i kvaliteta, života i zdravlja žena.
Rad udruženja prepoznatljiv je na lokalnom, nacionalnom I internacionalnom nivou a aktivnosti su podržane od strane Ministarstva zdravlja RS, Ministarstva omladine I sporta RS, Instituta za javno zdravlje Srbije “dr Milan Jovanović Batut”,primarnih, sekundarnih I tercijalnih zdravstvenih ustanova.
„KAD JE JEDAN ČLAN BOLESTAN OD KARCINOMA. BOLESNA JE I CELA PORODICA“
D. M. koja je na početku ove priče govorila o borbi za izlečenje njene majke koja ima karcinom ne beži od iznošenja izazova s kojima se susreću pacijenti i njihove porodice, iako su to često iskustva ispunjena frustracijom i beznađem.
– Moja majka je dve godine trpela bolove u želucu pre nego što joj je dijagnostikovan rak. Lekari su nezainteresovani, naravno, čast izuzecima.
Zna D. M. da slučaj njene mame nije usamljen, jer u državnim bolnicama već godinama nedostaju anesteziolozi, radiolozi, pedijatri, pulmolozi, patolozi, grudni hirurzi i mnogi drugi specijalisti. Sa druge strane, plastičnih hirurga ima u izobilju, jer za estetskom hirurgijom raste potražnja nametnuta potrebom da se „što duže bude mlad i lep“.
Naši sagovornici često su isticali da dolazi ili je već došlo vreme od kog smo strahovali i u kojem se „leči onaj koji ima para“. D. M. podvlači da nam svima fali malo više ljubaznosti.
– Recimo, išla sam sa mamom na odeljenje gde je ona primala hemioterapiju i tamo su sve seste bile ljubazne, pozitivne i nasmejane. U tim trenucima to baš dosta znači. A imali smo i situaciju gde je mama morala da uradi hitan ultrazvuk abdomena, a tamo ni sestra, ni doktor nisu bili ljubazni. Čak su bili i besni što smo došle. Ultrazvuk je trajao par sekundi, bukvalno. Mnoge pretrage radimo privatno, jer se na skener u bolnici i za najteže pacijente sa hitnim uputom čeka i po dva meseca. Onkološkim bolesnicima je svaki dan bitan. Pola tumor markera morate raditi privatno, jer u bolničkoj laboratoriji nemaju reagense za njih. Ultrazvuk u bolnici i u privatnoj ordinaciji pokazuju razlićite parametre, kako je to moguće? Termini za kardiologa se razgrabe za 10 minuta i onda ceo mesec morate da čekate i da se nadate da će imati jedan termin za vas. A mesec dana je predugo i onda idete privatno – rezignirano nabraja D. M.
@portalkrug Pacijent, nezadovoljan što nema termina za dijagnostičke preglede, razbio šaltersko staklo Ambulant za neuroogiju Doma zdravlja Kraljevo… Sindikat Nezavisnost traži zaštitu zdravstvenih radnika, ali apeluje i na povećanje broja zaposlenih zdravstvenih radnika kako bi se smanjilo nezadovoljstvo pacijenata… Više na www.krug.rs ????VIDEO na linku https://youtu.be/kPfhVespVBc #bolnica #Kraljevo #portalKrug #incident #ambulantazaneurologiju #slomljenostaklo #šalter #čekanjeuredu #ostalibeztermina #kraljevo #domzdravlja #bolnica #incident #pacijent #šalter #razbiostaklo #portalkrug #revolt #policija #zdravstveniradnici #sindikatnezavisnost
♬ original sound – portalkrug
Lečenje je, dodaje ona, izuzetno skupo, pogotovo za one koji nemaju novca:
– Snalazimo se kako moramo i umemo. Pozajmiš ako treba veliku svotu novca u datom trenutku, jer zdravlje je najpreče – smatra D. M.
Ona veruje da bi povećanje plata doktora poboljšalo posvećenost zdravstvenih radnika:
– Loši su nam aparati, malo ih ima, često se kvare. Nedostatak adekvatne opreme i osoblja dodatno otežava situaciju. Znate, kada je jedan član porodice bolestan od karcinoma, cela porodica je na neki način bolesna – ističe D. M, naglašavajući važnost porodične podrške i podvlačeći kako je najgore iščekivanje ili „kad gledaš voljenu osobu kako je karcinom i hemioterapija jedu, i spolja i iznutra, a ti si bespomoćan.“
D. M. veruje da njenu majku najviše motivišu deca i unuci, ali da je u teškim trenucima izuzetno teško biti pozitivan. Ova dirljiva i brutalno iskrena slika stanja u kojem se nalazi zdravstveni sistem u Srbiji, prepliće se sa slikom nepokolebljive borbe porodica koje se svakodnevno suočavaju sa teškim izazovima rešene da dobiju bitku od koje važnije na svetu nema – bitku za život.
M. M. D.
*Projekat “Lokal pres Lab 2.0” je razvijen i podržan od strane programa “Medijski inkubator za Zapadni Balkan” Free Press Unlimited, koji je finansiran od strane Ministarstva spoljnih poslova Holandije, a realizuju ga članice PU “Lokal pres”
Pročitajte i prethodne tri priče:
Kad teška dijagnoza promeni život: da li nam je i zdravstveni sistem bolestan? (DEO I)
Kad teška dijagnoza promeni život: „Zašto baš ja“? (Deo II)
Kad teška dijagnoza promeni život: Sve više obolelih, sve manje radiologa (DEO III)
