Izgradnja vojničke spomen-kapele je višedecenijski, čak vekovni san potomaka ratnika sa Čemerna, vojnika iz kraljevačkog i ivanjičkog kraja, ali i iz ostalih delova Srbije iz kojih su se borili junaci na Čemernu
Jednu neostvarenu želju imali su članovi nekadašnjeg Gradskog odbora za obeležavanje 100 godina od završetka Velikog rata, kao i članovi neformalne Radne za evidenciju, uređivanje, održavanje i podizanje novih spomen obeležja – ratnih memorijala, da podignu vojničku spomen kapelu na vrhu Čemerna. Tek posle više od jednog veka, iz istorijskih izvora bitka na Čemernu „izronila“ je kao jedna od važnijih u Velikom ratu. Srpska vojska vodila ju je da zaštiti odstupnicu prilikom povlačenja prema Krfu, ali su sva ta zbivanja na Čemrnu bila decenijama o zaboravljena. Kao, uostalom i tela poginulih vojnika – razasuta po padinama Čemerna, bez kosturnice i pijeteta potomaka iako, kažu istoričari, može da se kaže da je baš ta bitka – spasila tadašnju Srbju.
Poslednja prepreka izgradnji spomen-kapele otklonjena je u Kraljevu gde su predstavnici gradske vlasti i Republička direkcije za imovinu potpisali ugovor o prenosu prava javne svojine na nepokretnosti sa države na grad Kraljevo – sa ciljem realizacije upravo projekta izgradnje vojničke kapele na padinama Čemerna.
Da podsetimo: za izgradnju ovog spomenika grad je obezbedio sredstva, računalo se i da je dozvola “Srbijašuma” samo formalnost. Tako je i bilo, Vlada Srbije donela je akt kojim to parče zemljišta bez naknade ustupa gradu Kraljevu. Ali onda je JP “Srbijašume” uložilo žalbu pozivajući se na birokratsko tumačenje zakona, akt vlade je povučen i tako kapela do danas nije sagrađena.
Pogledajte VIDEO:
Gradonačelnik Kraljeva dr Predrag Terzić izrazio je zahvalnost Vladi Srbije, zbog usvajanja pomenutog zaključka o prenosu prava javne svojine sa države na lokalnu samoupravu, pa će oni koji su položili svoje živote 1915. godine na ovoj planini – posle 107 godina konačno dobiti – dostojno obeležje.
Terzić je ocenio da je bitka na Čemernu sačuvala glavninu srpske vojske, koja je nakon toga uspela da se povuče do Crne Gore:
– Da nije bilo bitke na Čemernu, ne bi bilo ni Mojkovca 6. januara 1916. godine. Zbog toga je ova bitka veoma važna za celokupan srpski narod, a važna je i za nas u Kraljevu, jer je mnogo boraca iz Kraljeva, kao i iz drugih mesta širom Srbije, ostavilo svoje kosti na tom području.
Terzić je naveo da je direktor Republičke direkcije za imovinu Jovan Vorkapić u startu podržao predlog Grada Kraljeva i razumeo razloge nastojanja da imovina sa Javnog preduzeće „Srbijašume“ (koje je bilo korisnik zemljišta na kojem treba da bude izgrađena vojnička kapela) bude preneta na grad Kraljevo.. Korisnik zemljišta na kojem treba da bude izgrađena vojnička kapela bilo je Javno preduzeće „Srbijašume“, pa je procedura prenosa vlasništva bila komplikovana, ali – sve je rešeno.
Jovan Vorkapić, direktor Republičke direkcije za imovinu bio je zadovoljan što će nakon više decenija ideja o izgradnji spomen kapele biti realizovana.
– Na Čemernu i Stolovima, za sedam dana borbi sa Austrougarima, poginulo je oko 2.000 ratnika srpske kraljevske vojske. Posle tih borbi Austrougari su imali priliku da svoje ratnike, njih 625, odnesu sa planina i dostojno ih sahrane u svojim domovima. Mi to radimo danas, posle 107 godina – istakao je Vorkapić, zahvaljujući se kraljevačkoj vlasti i svim građanima Kraljeva i Ivanjice koji su radili na tome da veliki broj imena tih ratnika ne bude zaboravljen.
On je ocenio da je bitka na Čemernu zaista bila veoma značajna za spas srpske vojske i naroda:
– Ona je, ustvari, bila bitka koja je na kraju dovela i do sloma Austrougarske carevine – ocenio je Vorkapić.
Rade Vukosavljević, major u penziji, inače član Radne za evidenciju, uređivanje, održavanje i podizanje novih spomen obeležja – ratnih memorijala, smatra da će kapela biti izgrađena ove godine:
– Ovo je naš dug svim ratnicima. Unutrašnjost kapele će verovatno biti uređivana godinama. Naša je namera da na zidovima popišemo imena svih stradalih. Kada, uz više od 1.600 imena do kojih sam ja došao. uključimo Ivanjicu i Lučane, imaćemo više od 5.000 imena. U kapeli želimo da napravimo kriptu u kojoj ćemo, iz deset do sada nama poznatih lokacija na kojima se nalaze kosti junaka stradalnika, te kosti sahraniti. Moja je ideja i da u kapeli napravimo reljef u razmeri 1:70.000, gde nameravamo da po danima prikažemo svaku četu i njihove gubitke – najavio je Vukosavljević.
On je podsetio da je Odbor za podizanje spomen-kapele, koji je formiran za vreme obeležavanja sto godina od završetka Prvog svetskog rata, na sedam lokacija već postavio nova spomen-obeležja koja se odnose na ove borbe:
– Platno istorijske istine želimo da zaustavimo na dokumentu, stvarnom događaju i na ljudima stradalim, jedino tako ćemo odužiti svoj dug. Izgradnja vojničke spomen-kapele je višedecenijski, čak vekovni san potomaka ratnika sa Čemerna, iz ivanjičkog kraja, iz Dragačeva, iz kraljevačkog kraja, ali i iz svih krajeva Srbije iz kojih su se borili junaci na Čemernu.
I major Rade Vukosavljević, sada u penziji, ocenio je da je bitku na Čemernu istorija zaista nepravedno zaboravila.
– Za sedam dana borbi, IV pešadijski puk drugog poziva, Užički puk, izgubio je 720 vojnika, podoficira i starešina, što su nenadoknadivi gubici. Iz tog puka. samo 11. i 12. novembra 1915. godine, na mestu Smrdljuč na čemernu, baš na mestu na kojem će biti izgrađena vojnička spomen-kapela, poginulo je 109 vojnika, dok je 10. austrougarska brigada, koja je napadala na taj položaj, izgubila 625 vojnika na Berberovom polju.
Prema rečima Vukosavljevića, na planinskim masivima Goča, Stolova, Jelice, Čemerna i Troglava stradalo je više od 2.000 srpskih vojnika i zato će ova spomen-kapela biti dug potomaka precima koji su u temelje naše državnosti ugradili svoje živote.
M. M. D.
