DVD Kraljevo je, analizirajuci zakonski okvir primere dobre prakse iz nekoliko opština i gradova, pripremilo nacrt Odluke i Pravilnika za dodelu sredstava dobrovoljnim vatrogasnim društvima sa pratećim aktima
Jeste li znali da se prve pisane odredbe koje se odnose na požar pominju još u Dušanovom zakoniku iz 1349. godine? Savremena istorija vatrogastva u Srbiji počinje od 1834. godine kada knjaz Miloš Obrenović donosi Uredbu za gašenje požara. Uredba je imala 17 paragrafa i regulisala je organizaciju gašenja požara i neke odredbe su imale karakter preventive. Od tada, put razvoja vatrogastva je bio dug i imao je svoje upone i padove, ali danas dobrovoljna vatrogasna društva u Srbiji okupljaju ljude koji su iskreni poštovaoci vatrogastva i uvek spremni da pomognu kada je u pitanju zaštita od požara ili drugih opasnosti.
Problem nezainteresovanost za dobrovoljno vatrogastvo posebno je bio izražen devedesetih godina zbog celokupne tadašnje situacije u zemlji. Danas lokalna podrska radu dobrovoljnih vatrogasnih društava (DVD) u Srbiji predstavlja zakonsku obavezu koja proistice iz Zakona o dobrovoljnom vatrogastvu.
Dobrovoljno vatrogasno društvo Kraljevo realizuje projekat „Dobrovoljno vatrogastvo u funkciji zaštite šuma i šumskog biodiverziteta!“. On je deo programa „EKO-SISTEM: Podrška reformama u zaštiti životne sredine”, koji sprovode Mladi istraživači Srbije uz podršku Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju (SIDA). Jedna od glavnih aktivnosti projekta je izrada analize zakonskog okvira i anlaize primera iz prakse lokalne podrške razvoja dobrovoljnog vatrogastva. Suština je donošenje lokalne Odluke o finansiranju programa koji podstiču razvoj dobrovoljnog vatrogastva u rad DVD-a i saveza na teritoriji grada Kraljeva.
Što se tiče finansiranja DVD-a od strane jedinica lokalnih samouprava u Srbiji, situacija trenutno nije jednoobrazna i postoje različiti primeri. Neke lokalne samouprave izdvajaju značajne sume za podršku dobrovoljnim vatrogasnim društvima, dok druge daju znatno manje iznose. Takođe, postoje slučajevi gde lokalne samouprave uopšte ne izdvajaju sredstva za dobrovoljna vatrogasna društva, bez obzira na njihovo postojanje i operativnu korist. Ova neujednačenost proizilazi iz različitih faktora.
Jedan od faktora jeste nedovoljno prepoznavanje dobrovoljnih vatrogasnih društava u okviru sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, sve dok Zakon o dobrovoljnom vatrogastvu nije stupio na snagu.
Međutim, i nakon usvajanja ovog Zakona, postoje slučajevi gde jedinice lokalnih samouprava nisu precizno definisale budžetske stavke za finansiranje dobrovoljnih vatrogasnih društava.
Iako su lokalni štabovi za vanredne situacije uspostavljeni na nivou ovih samouprava i aktivno koriste operativne kapacitete dobrovoljnih vatrogasnih društava, često se ne izdvajaju sredstva za svakodnevno i operativno funkcionisanje, kao što su troškovi goriva, amortizacije vozila i drugih resursa. Dodatnu korist donosi Zakon o dobrovoljnom vatrogastvu, koji predviđa da jedinice lokalnih samouprava uspostave sistem podsticaja i povlastica za pripadnike dobrovoljnih vatrogasnih jedinica. Ovaj korak ima potencijal da motiviše veći broj ljudi da se pridruže dobrovoljnim vatrogasnim društvima, uključujući i mlađe generacije, koje su ključna budućnost dobrovoljnog vatrogastva.
Samo nekoliko lokalnih samouprava u Srbiji trenutno ima zvanične akte kojima se definišu sistem povlastica i podsticaja za pripadnike dobrovoljnih vatrogasnih jedinica.
Analizirajuci zakonski okvir, primere dobre prakse iz Novog Sada, Kule i Sombora, uz konsultantsku podrsku i uz učešće predstavnika lokalne samouprave, na realizovana tri radna sastanka mreže dobrovoljnih vatrogasnih društava, pripremljen je nacrt Odluke i Pravilnika za dodelu sredstava dobrovoljnim vatrogasnim društvima, sa pratećim aktima.
Prednost ovakve saradnje civilnog i javnog sektora na izradi nacrta dokumenata javnih politika je to što se isti fokusiraju na ključne probleme dobrovoljnog vatrogastva i njihova realizacija će umnogome pozitivno delovati na jačanje i rad dobrovoljnog vatrogasnog sektora.
Nacrtom dokumenta planirana namena podrške dobrovoljnom vatrogastvu je sledeća:
– unapređenje vatrogastva i sistema zaštite od požara kroz edukacije građana o važnosti protivpožarne zaštite i obuke kako da rukuju, koriste i upotrebe sredstva za gašenje požara;
– sprovođenje preventivnih mera radi sprečavanja nastanka požara obilaskom i ukazivanje vlasnicima i korisnicima objekata na nedostatke koji mogu biti uzrok požara i upućivanje kako da te nedostatke otklone;
– osposobljavanje i opremanje operativne jedinice za izvršavanje zadataka zaštite od požara;
– stručno usavršavanje i obučavanje iz oblasti zaštite od požara u skladu sa Zakonom za članove društva;
– sprovođenje teorijske i praktične obuke za sticanje znanja iz oblasti zaštite i spasavanja ljudi i imovine od požara;
– aktivnosti omladinskog kluba na promovisanju dobrovoljnog vatrogastva i širenju svesti o značaju dobrovoljnog vatrogastva među mladima;
– učešće na takmičenjima iz oblasti protivpožarne zaštite; – aktivnosti na širenju značaja dobrovoljnog vatrogastva;
– tekuće održavanje vatrogasnih vozila i ostalih sredstava i opreme koja se koristi u sprovođenju zaštite od požara;
– investiciono i tekuće održavanje objekata namenjenih za rad udruženja i smeštaj sredstava i opreme;
– aktivnosti i posebne mere koje se sprovode u zaštiti od požara u poljoprivredi;
– jačanje tehničkih i operativnih kapaciteta dobrovoljnih vatrogasnih društava kroz nabavku nedostajuće vatrogasne opreme, sredstava za gašenje požara, zaštitne opreme, registraciju vozila i druge slične potrebe:
Nacrt pripremljenih dokumenata će donosiocima odluka na lokalnom nivou biti predstavljen na okruglom stolu koji će biti realizovan u oktobru.
M. M. D.
Ovaj medijski sadržaj deo je aktivnosti DVD Kraljevo u okviru EKO-SISTEM programa koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska agencija za međunarodnu razvojnu saradnju (SIDA).
EKO-SISTEM program je nastao sa ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva (OCD) i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije (EU).
