Žene u muškom, svetu Drugog svetskog rata (VIDEO)

Za razliku od ranijih perioda i ratnih sukoba, kada su žene uglavnom imale ulogu saputnica, žrtava ili svedoka istorijskih dešavanja, u Drugom svetskom ratu one postaju i aktivne učesnice zbivanja

U Kraljevu je danas predstavljena knjiga dr Ljubinke Škodrić „Žena u okupiranoj Srbiji 1941–1944.”, koju su prošle godine objavili beogradski „Arhipelag” i Institut za savremenu istoriju iz Beograda.

„Ulazak žene u svet rata remetio je ukorenjene stereotipe u kojima je žena uglavnom prikazivana kao nemoćna u odnosu na naoružanog muškarca ili kao njegova moralna podrška”, piše u predgovoru svoje knjige „Žena u okupiranoj Srbiji 1941–1944.”, poznata srpska istoričarka dr Ljubinka Škodrić. Prema njenim rečima, za razliku od ranijih perioda i ratnih sukoba, kada su žene uglavnom imale ulogu saputnica, žrtava ili svedoka istorijskih dešavanja, u Drugom svetskom ratu one postaju i aktivne učesnice zbivanja.

O tome kroz šta su sve žene prolazila u toj aktivnoj ratnoj ulozi i na kojim je sve iskušenjima bivala žena tog doba, na dokumentovan i naučan način, danas su na promociji ove knjige u Kraljevu, pored autorke dr Ljubice Škodrić, govorili dr Martin Prevšić, docent na zagrebačkom Filozofskom fakultetu i dr Kosta Nikolić i dr Dragomir Bondžić, naučni savetnci na Institutu za savremenu istoriju u Beogradu.

Knjiga je rezultat doktorskog rada Ljubice Škodrić, a osnovni cilj istraživanja bio je, prema rečima autorke, da se sagledaju svi segmenti rata i okupacije koji su uticali na život žena tog doba.

– Zašto baš na život žena? Pre svega zbog toga što žene predstavljaju jednu od osnovnih društvenih kategorija, posebno u ratu i u ratom zahvaćenom društvu, kada muškarci odlaze da ratuju ili odlaze u ratno zarobljeništvo, a društvo ostaje gotovo isključivo žensko – pojašnjava autorka.

Kako navodi, ideja istraživanje bila je usmerena na to da se prikaže jedna integralna slika politika različitih sila koje su vođene prema ženama u okupiranoj Srbiji tokom Drugog svetskog rata: od politike okupacionih vlasti, preko politike kolaboracionističkih vlasti, do politike ravnogorskog i narodnooslobodilačkog pokreta i njihovog odnosa prema ženama. Na novinarsko pitanje da li bi moglo da se kaže da je položaj žena u to vreme bio dvostruko teži nego položaj muškaraca, dr Škordrić odgovara kako je vrlo teško uspostaviti takva merila, zato što muškarci tokom rata imaju drugačije uloge:

– Oni imaju ulogu da se bore, a žena uglavnom ostaje u pozadini da se stara o porodici. To je jako težak zadatak zato što ona u tom „staranju“ ostaje usamljena tako da često bude u prilici da prvi put u životu donosi neke jako teške odluke: od toga kako će se brinuti o deci, kako će ishraniti porodicu ili sačuvati imanje. Tako ta njena uloga jeste u značajnoj meri teža nego rata, ali je malo nezahvalno porediti muške i ženske uloge tokom rata.

Prema rečima Vesne Milojević, direktorke kraljevačkog istorijskog arhiva koji je bio organizator promocije, ova knjiga pruža kompleksnu sliku o ulozi žene u Drugom svetskom ratu:

– Totalni rat izbrisao je razliku između fronta i pozadine. U Srbiji smo imali ideološku obojenost i naklonjenost partizanskom pokretu sve do raspada jugoslovenske države, kada se pojavio novi kurs srpske istoriografije koja se okrenula i istraživanju ravnogorskog pokreta i ulogama koje su žene imale u tom pokretu. Po mom mišljenju, ovo delo je dragoceno zbog toga što prvi put imamo paralelno priču o ženama koje su bile i u ravnogorskom pokretu i o ženama koje su bile u partizanskom pokretu.

Dr Ljubica Škodrić navodi da je bilo žena koje su tokom rata učestvovale u ravnogorskom  i u narodnooslobodilačkom pokretu:

– U ravnogorskom pokretu bilo je manje žena koje su se borile. Treba istaći dve žene: Milku Baković i Jelenu Đorić Kalabić. Partizanskom pokretu (koji je osnovala komunistička organizacija koja je pred Drugi svetski rat uspela da pridobije veliki broj žena) pridružio se već 1941. godine veliki broj žena. Komunističko vođstvo to, čak, nije ni planiralo, ali – 1942. godine, kada dolazi do krize partizanskog pokreta, usvaja se politika podsticanja prijema žena u odrede. Ta politika je, međutim, jednim delom bila kratkoročna, jer – ipak sve vojske računaju na muške borce, a žene pokušavaju da potisnu na poslove vezane za sanitet i kurirsku službu. Tako je u partizanskom pokretu već 1945. godine, kada su imali dovoljan broj muških regruta, demobilisan značajan broj partizanki.

O AUTORKI

Dr Ljubinka Škodrić zaposlena je kao naučna saradnica na Institutu za savremenu istoriju u Beogradu. Pre toga, od 2001. do 2018, radila je u Arhivu Srbije, u kome je stekla zvanje arhivske savetnice.

Pored knjige „Žena u okupiranoj Srbiji 1941–1944”, dr Škodrić je objavila i knjigu „Ministarstvo prosvete i vera u Srbiji 1941–1944. Sudbina institucije pod okupacijom” (2009), a autorka je i drugih vrlo značajnih radova iz kulturne i društevne istorije Srbije, kao i iz arhivistike.